Pređi na sadržaj

Elfi fon Dasanovski

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Elfi fon Dasanovski
Ime po rođenjuElfrida Marija Elizabeta Šarlota Dasanovski
Datum rođenja(1924-02-02)2. februar 1924.
Mesto rođenjaBeč, Austrija
Datum smrti2. oktobar 2007.(2007-10-02) (83 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, SAD
Državljanstvo
  • Austrija
  • Sjedinjene Američke Države
ZanimanjePevačica, pijanista, filmski producent

Elfrida „Elfi“ fon Dasanovski (nem. Elfriede Maria Elisabeth Charlotte Dassanowsky; Beč, 2. februar 1924 — Los Anđeles, 2. oktobar 2007) bila je austrijska pevačica, pijanista i filmski producent.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Elfi fon Dasanovski (poznata i kao Elfi Dasanovski ili Elfrida Dasanovski) rođena je kao Elfrida Marija Elizabeta Šarlota Dasanovski (nem. Elfriede Maria Elisabeth Charlotte Dassanowsky) u Beču, ćerka Franca Leopolda fon Dasanovskog, državnog službenika u austrijskom ministarstvu trgovine, i Ane (rođene Grinvald).

Poreklo njene porodice je iz Poljske. Do 17. veka su se prezivali Tačanovski, poreklom iz Poznanja, pripadali su poljskom plemstvu, znanom kao Slahta. Plemići Tačanovski su se doselili u Beč 1683. godine i od tada se vode kao fon Dasanovski.[1]

Njen otac Franc je poznavao pisca Hermana Broha iz bečkog kafe društva 1920-i, pa je tako Franc bio jedna od inspiracija za lik gospodina fon Pasenova u Brohovom romanu Mesečari. Smatrana za vunderkinda na klaviru sa 5 godina, Elfi je pohađala bečki institut Blažene Device Marije (poznat kao "Engleske gospođice") i postala je sa 15 godina, u tom trenutku, najmlađa žena ikada primljena na bečku Akademiju za muziku i scenske umetnosti i to kao štićenik koncertnog pijaniste Emila fon Zauera. Dok je bila student, filmski reditelj Karl Hartl ju je odabrao da podučava Kurda Jirgensa na klaviru, kako bi on mogao da svira za Hartlov biografski film o Mocartu i u mjuziklu Vilija Forsta. Dasanovski je prekinula svoje studije i karijeru kada je odbila članstvo u nacističkim organizacijama. Moćni UFA Studio u Berlinu ponudio joj je filmski ugovor krajem 1944. godine, koji je ona takođe odbila.[2]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Godine 1946. fon Dasanovski je debitovala u operi kao Suzana u Mocartovoj Figarovoj ženidbi u Gradskom pozorištu St. Pelten i potom na koncertima za Savezničku vrhovnu komandu.

Dasanovski ostaje jedna od retkih žena u istoriji filma, a sa 22 godine i jedna od najmlađih koja je osnovala filmski studio — Belvedere Film — prvi novi studijski objekat u posleratnom Beču. Sa starijim partnerima Augustom Diglasom i Emerihom Hanusom, studio je snimao klasike na nemačkom jeziku kao što su Mlin sreće (nem. Die Glücksmühle, 1946), Dr. Rosin (1949) i Poljubi me, Kazanova (nem. Märchen vom Glück, 1949) i dao je Ginteru Filipu i Nađi Tiler prve uloge na filmu.

Dasanovski je glumila u operama, operetama, pozorišnim dramama i komedijama, pomogla je u osnivanju nekoliko pozorišnih grupa, bila je spiker za TV kuću Saveznički snaga i BBC. Bila je na turneji po Zapadnoj Nemačkoj u jednoj ženskoj emisiji i držala kurseve pevanja i sviranja klavira. Bila je stručnjak za klavirsku tehniku Ignjaca Paderevskog.

Tokom ovog perioda, Dasanovski je takođe modelirala isključivo za poznatog austrijskog slikara Franca Ksavera Volfa (1896 – 1990), čiji se rad sa njenim likom danas nalazi u muzejskim i privatnim kolekcijama.

Preko umetničkog direktora Federika Palavičinija Dasanovski je podstakla izdanje kratkotrajnog američkog časopisa Flair (uredila Fler Kauls) da pokrije umetnost posleratnog Beča, ali publikacija nije štampana. Njena muzička pedagogija se nastavila 1950-ih godina u Kanadi i Njujorku. U isto vreme se okrenula dizajnu i napravila prototip ženskog kožnog dnevnog kaputa, koji se sada nalazi u kolekciji Muzeja primenjene umetnosti u Beču. Tamo se udala i dobila sina i ćerku. Razvela se kasnih 1970-ih i nakratko je bila povezana sa piscem i glumcem, princom Hajnrihom Starhembergom (poznatim kao Henri Gregor, 1934–1997) sredinom 1990-ih do njegove smrti.

U Holivudu 1960-ih, odbijala je da postane moderna evrostarleta i više je volela da ostane iza kamere kao vokalni trener reditelja/producenta Ota Premingera. Godine 1962. postala je naturalizovana državljanka Sjedinjenih Država. U Los Anđelesu je 1999. godine ponovo osnovala Belvedere Film kao producentsku kompaniju sa sedištem u Los Anđelesu/Beču sa svojim sinom Robertom. Bila je izvršni producent nagrađivanog dramskog kratkog filma Semelvajs (Semmelweis, 2001), špijunske komedije Vilson Čens (Wilson Chance, 2005) i nekoliko radova u toku u vreme njene smrti, uključujući dokumentarac Feliks Austrija! poznat i kao Nadvojvoda i Herbert Hinkel (2013), i ekranizacija (sa njenim sinom) antiratnog austrijskog romana Mars u Videru Aleksandra Lernet-Holenije.[2]

Međunarodno priznata po svom jedinstvenom radu kao žena pionir u filmskoj produkciji i kao multitalent u posleratnoj austrijskoj umetnosti i kulturi, fon Dasanovski je jedina Austrijanka koja je dobila prestižnu nagradu za životno nasleđe Međunarodnog ženskog centra i nagrađena je Unesko Mocartova medalja, Zlatno odlikovanje za zasluge za Republiku Austriju,[3] francuski orden (Ordre des Arts et des Lettres), medalja za životno delo Austrijske filmske arhive, nagradu od države Kalifornije i gradova Beča i Los Anđelesa, gde je fon Dasanovski živela od 1962. godine. Pored toga, navodi se da je bila nominovana za počasnu nagradu Rajt lajvlihud kasnih 1990-ih.

Spomen ploča filmskom studiju Belvedere u Beču

Smrt[uredi | uredi izvor]

Dok je bila u Koni na Havajima u julu 2007, Dasanovski je pretrpela emboliju opasnu po život. Prevezena je u bolnicu Kvins u Honoluluu i deo leve noge joj je morao da bude amputiran. Dasanovski je preminula 2. oktobra 2007. u Los Anđelesu od srčane insuficijencije. Sahranjena je u počasni grob (nem. Ehrengrab) u Središnjem groblju u Beču 25. jula 2008.

Zadužbina i posthumno priznanje[uredi | uredi izvor]

U novembru 2007. u Beču je najavljeno planirano osnivanje Fondacije Elfi fon Dasanovski sa ciljem nastavljanja pionirskog i kreativnog duha pokojne umetnice putem razvijanja nagrada i grantova za nove filmske stvaraoce. Prva faza ovog projekta završena je krajem januara 2009. godine, kada je Fond Elfi fon Dasanovski pokrenuo svoj program dobrotvornih priloga neprofitnim organizacijama u SAD i Evropi.

Ruža Elfi fon Dasanovski (hibrid ruže čaja i floribunde) poznat i kao "Elfi" kreirao je Bred Jalbert iz Kanade 2009. godine. Uvršten je u vrt ruža Pegi Rokfeler u Botaničkoj bašti Njujorka u proleće 2013.

Prva nagrada Elfi von Dasanovski za rad filmskih stvaralaca uručena je norveškoj umetnici Inger Lise Hansen za film Paralaks (2009) na Bečkom festivalu nezavisnog kratkometražnog filma u junu 2010.

Mala planeta/asteroid, 4495 Dasanovski, koju su 1988. otkrili japanski astronomi Masaru Arai i Hiroši Mori, nazvana je u njenu čast 2014.[4] [5]

Posthumno je proglašena za počasnog člana Udruženja austrijskih filmskih producenata (AAFP) u septembru 2018.[6]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Semin, Didier (2008-04-15). „Die Linie der Ehelosigkeit”. Trivium (1). ISSN 1963-1820. doi:10.4000/trivium.243. 
  2. ^ a b „Biography”. THE ELFI VON DASSANOWSKY FOUNDATION (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-15. 
  3. ^ „Reply to a parliamentary question about the Decoration of Honour” (PDF) (na jeziku: German). str. 905. Pristupljeno 30. 11. 2012. 
  4. ^ International Astronomical Union Minor Planet Circular, November 6, 2014, pg. 90845
  5. ^ JPL Small-Body Database Browser
  6. ^ Association of Austrian Film Producers

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Елфи_фон_Дасановски&oldid=27546452”