Žene za mir

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žene za mir
OsnivačLjiljana Nešić
Datum osnivanja04.02.2007.
Tipneprofitna, nevladina organizacija
SedišteLeskovac

Udruženje „Žene za mir“ je dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje sa sedištem u Leskovcu osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti borbe za prava žena.[1]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Udruženje „Žene za mir“ je osnovano na Osnivačkoj skupštini, na sednici održanoj, dana 04.02.2007 godine u Leskovcu radi osnaživanja žena koje su pretrpele različite vrste nasilja. U osnivanju udruženja Žene za mir, učestvovalo je 17 žena, koje su svoje znanje, obrazovanje, veštine i edukacije sticale od 1994. godine kroz rad drugih udruženja i organizacija civilnog društva na teritoriji Jablaničkog okruga.

Osnivačice: Ljiljana Nešić, Marina Stefanović Momčilović, Ivana Stanković, Gordana Stoilković, Maja Jovanović, Marija Pejković, Mirjana Mijajlović, Dubravka Stojanović, Jelena Cakić, Ivana Ristić, Dragana Stojanović, Ljiljana Stojanović, Nevena Kostić, Marina Ljubisavljević,Tanja Arizanović, Milka Rosić, Svetlana Filipović.[1]

Trenutno članstvo[uredi | uredi izvor]

Trenutno članstvo udruženja Žene za mir čine 10 žena: Ljiljana Nešić, Dušanka Stojković, Marija Trajković, Branka Ilić, Olivera Jović, Snežana Marković, Milka Rosić, Jelena Živković, Danica Nešić, Ivana Miljković.

Upravni odbor čini pet žena: Ljiljana Nešić, Dušanka Stojković, Marija Trajković, Slađana Miladinović, Branka Ilić. Zakonska zastupnica udruženja je Ljiljana Nešić kao i predsednica Upravnog odbora.

Zamenica zakonske zastupnice je Marija Trajković.[1]

Značajna priznanja[uredi | uredi izvor]

Udruženje „ Žene za mir" je veoma prepoznatljiva organizacija u okruženju u kojem deluje i radi. Potpredsednica organizacije je u 2017. godini u anketi koja je sprovedena u Leskovcu izglasana je u 10 najznačajnijih žena grada Leskovca. (Ljiljana Nešić) [2]

2022. godine Udruženje „Žene za mir“ dobija priznanje od kompanije CompanyWall d.o.o. za jednu od najpouzdanijih organizacija na tržištu što podrazumeva visoke ekonomske kriterijume i pouzdane standarde poslovanja.[3]

2022. godine BeFem je dodelio 17 priznanja za feminističku borbu koja je obeležila godinu koja je prethodila. „Žene za mir“ takođe dobijaju priznanje od BeFem-a i uručena im je medalja „ Za otpor i slobodarske politike u lokalnim zajednicama“. [4]

Partneri i saradnici udruženja[uredi | uredi izvor]

Udruženje „ Žene za mir“ je deo mreže „Mreža žene protiv nasilja“ (globalna, svetska kampanja koja pruža podršku ženama), zatim mreža „ Žene u crnom“ Mreža „ Rezolucija 1325“ i koalicija „ Snaga saradnje“, „Mreža Braniteljke ljudskih prava“.

Kao braniteljke ljudskih prava članice udruženja „Žene za mir“ su i članice Front Line Defenders i poseduju njihovu ID karticu. Jedna od predstavnica udruženja je učestvovala u prošlogodišnjoj Dablinskoj platformi u Dablinu – 26 – 28.oktobar 2022. godine. Udruženje „Žene za mir“ bilo je jedino koje je tada predstavljalo Srbiju i stanje braniteljki i branioca ljudskih prava. Cilj okupljanja bio je promocija rada na međunarodnom planu, razmena iskustva i praktične preporuke.[5] Takođe, članice su Mreže Evropskog ženskog lobija (EWL).

Od 2018. do 2021. godine, nakon decentralizacije Mreže Žene protiv nasilja, udruženje „Žene za mir“ je bila regionalna kancelarija Regionalne Mreže JUG koju čine 3 okruga u Srbiji ( Jablanički, Nišavski i Pirotski okrug).[6]

Kroz programe prekogranične saradnje uspostavile su odlične odnose  sa Fondacijom P.U.L.S. iz Pernika (Bugarska) sa kojom su do sada imale više puta susrete i razmenu iskustava iz domena nasilja u porodici.

Godinama unazad uspešno sarađuju sa mnogim organizacijama – članicama svih mreža dajući podršku i učestvujući u zajedničkim inicijativama i aktivnostima.

Aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Svake godine aktivno su uključene u kampanju mreže „Žene protiv nasilja“ - "16 dana aktivizma za borbu protiv muškog nasilja nad ženama." U okviru kampanje pored uličnih performansa realizuju se i ulične akcije, podelu promotivnog materijala, tribine, TV emisije, gostovanja u lokalnim medijima.

Juna 2015. godine, sastanak Mreže „Žene protiv nasilja“ je održan u Leskovcu. [7]

Kroz Mrežu “ Rezolucija 1325 – Žene, mir i bezbednost “ u saradnji sa Misijom OSCE u Srbiji, već dve godine sprovode program: Primena NAP-a na lokalnom nivou.[8]

U 2021. godini, u partnerstvu sa Misijom OSCE u Srbiji sprovode program “Povećanje učešća žena u cilju smanjenja rizika od nastanka katastrofa na teritoriji Jablaničkog okruga” U okviru projekta „Učešće žena u smanjenju rizika od katastrofa“ koje je udruženje Žene za mir iz Leskovca realizovalo uz podršku misije OEBS-a u Srbiji, izvršeno je prikupljanje  podataka o najvećim problemima i rizicima od elementarnih nepogoda i drugih opasnosti u lokalnim zajednicama, rangirani su rizici i određena je ranjivost i kapaciteti na nivou lokalnih zajednica. Takođe, prikupljeni su i predlozi za poboljšanje postojećih planova za prevenciju i reagovanje kao ključan deo izgradnje otpornosti zajednice. Cilj projekta je povećano učešće civilnog društva iz Jablaničkog okruga u procesima reforme sektora bezbednosti u Srbiji kroz uvođenje rodne perspektive kao sastavnog dele koncepta ljudske bezbednosti. Realizacijom ovog projekta proizašao je Policy Paper.[9]

Na Lokalnom nivou učestvuju u pisanju Lokalnih akcionih planova.

2013. godine učestovale su u izradi nacrta Strategije ostvarivanja rodne ravnopravnosti na području grada Leskovca - Lokalni akcioni plan. Uspostavile su odličnu saradnju sa Savetom bezbednosti grada Leskovca.  Dve članice udruženja su aktivne u radnoj grupi za prevenciju nasilja u porodici i učestvovale su u izradi Akcionog plana 2018-2022. Jedna od članica rukovodi radnom grupom za bezbednost ranjivih grupa i rodnu ravnopravnost koja je izradila Akcioni plan za period 2016-2020. Jedna od članica rukovodi radnom grupom za bezbednost ranjivih grupa i rodnu ravnopravnost koja je izradila Lokalni akcioni plan za period 2018-2022. [10]

Protesti i akcije[uredi | uredi izvor]

Udruženje „Žene za mir“ svake godine organizuje ulične akcije povodom 16 dana aktivizma, obeležava 29. novembar Međunarodni dan braniteljica i branitelja ljudskih prava, Međunarodni dan žena 8. mart učešćem na maršu u Beogradu, Međunarodni dan borbe protiv femicida i druge važne datume vezane za ženska ljudska prava.

Neki od bitnijih protesta i akcija kao i marševa na kojima je učestvovalo udruženje „Žene za mir“ su: „Sve za mir, zdravlje i znanje – Ništa za naoružanje“ (marš koji je održan u Leskovcu 2016. godine),[11] tranzicioni sporovi, učešće na suđenju Škorpionima, Festival demokratije – Mladi agenti demokratije[12], Kampanja V-day – „Jedna milijarda ustaje protiv nasilja nad ženama“[13] itd. „Žene za mir“ su dale javnu podršku Mariji Lukić povodom sudskog procesa protiv Milutina Jeličića Jutke.[14]

Inicijative[uredi | uredi izvor]

U 2014. godini, izradile su dokumentarni film „ Rajsko pero“ koji je prikazan na lokalnim medijima.[15]

18. maja 2016.godine organizovale su uličnu akciju u znak sećanja na žene žrtve nasilja u porodici i protiv femicida.[16]

16 dana aktivizma u 2016. godini, posvetile su uličnim akcijama, kao i prikupljanju potpisa - “ Peticija za proglašenje 18. maja danom sećanja na ubijene žene žrtve nasilja“.

Od 25. novembra do 10. decembra. 2016. godine, svakim radnim danom od 12.00 -14.00 časova, prikupljale su potpise građana u centru Leskovca gde je bio postavljen štand udruženja. [17]

Nekoliko godina unazad  obeležavaju  14. februar “V- Day – Jedna milijarda ustaje u borbi protiv nasilja nad ženama". Kampanja predstavlja najmasovniji aktivistički pokret u istoriji međunarodne borbe protiv nasilja nad ženama. Karakterišu je svima razumljivi i simbolični plesni pokreti kojima se šalju poruke protiv nasilja nad ženama.[18]

Projekti[uredi | uredi izvor]

Sredinom 2007. godine, lokalna samouprava je podržala njihov rad kroz program Fonda za razvoj opštine Leskovac i omogućila tehničko opremanje i uvođenje SOS telefonske linije za žene i decu žrtve porodičnog nasilja.

Krajem 2007. godine uz podršku fondacije „ Kvinna Till Kvinna“ ojačale su kapacitete organizacije kroz program „ Organizacijska i tehnička podrška“.

U 2007. godini, dolazi do realizacije programa sa ciljem podsticanja mladih na aktivno uključivanje i delovanje u društvu, pod nazivom“ Promena kreće od nas“, podržan od fondacije Rekonstrukcija ženski fond. [19]

Od 2008. – 2010. godine, Kvinna Till Kvinna, je podržala program „ Stop nasilju nad ženama i decom“, u okviru kojeg je počeo da funkcioniše , a i danas funkcioniše SOS telefon za žene i decu žrtve porodičnog nasilja. U okviru programa je redovno vođena i revidirana baza podataka i realizovan je veliki broj pravnih, psihoterapijskih i zdravstvenih konsultacija. U okviru istog programa, realizovano je 17 panel diskusija na teritoriji Jablaničkog okruga, na kojima je učestvovalo 210 profesionalaca – službenika policijskih uprava, centara za socijalni rad i zdravstvenih ustanova. Takođe je osmišljen i realizovan edukativni program za prosvetne radnike i stručne saradnike u 8 srednjih škola. Ovim edukativnim programom je obuhvaćeno 227 učesnika. Treći segment nasilja nad ženama i decom odnosio se na uspostavljanje međuinstitucionalne saradnje na teritoriji grada Leskovca, s ciljem pružanja adekvatne podrške ženama i deci žrtvama porodičnog nasilja.[19]

Početkom 2008. godine, realizovan je projekat „ Moj izbor je sloboda“, podržan od strane fondacije Rekonstrukcija ženski fond. Projekat podrazumeva seriju radionica za osnaživanje i podsticanje mladih ljudi da preuzmu odgovornost i jasno izraze stav u vezi sa društvenim kontekstom, a radi širenja i učvršćivanja mirovnih i demokratskih vrednosti.[19]

Krajem 2009. godine, takođe uz podršku fondacije „Rekonstrukcija ženski fond“, realizovan je projekat „ Stvarajmo prostore za sebe – menjajmo kulturne obrasce“. U okviru projekta organizuju radionice za žene na temu promena patrijalhalnog vrednosnog sistema, sa posebnim naglaskom na modele koje vaspitanjem prenose na decu.[19]

U toku 2011. godine, uz podršku fondacije „ Kvinna Till Kvinna“,  realizovale su projekat „ Upoznaj svoja prava, osnaži se, gradi mir“. Dva glavna cilja ovog projekta su bila:

1. Senzibilizacija, unapređenje znanja i veština mladih devojaka da uzmu učešće u borbi za ženska prava i život bez nasilja;

2. Promocija mira, nenasilja, tolerancije, solidarnosti i rodne ravnopravnosti.

Odatle je proizašla serija edukativnih radionica u kojima su koristile tehnike kao što su: Igranje uloga, rešavanje problema u malim grupama, vežbe rangiranja, „Mozgalice“, vežbe simulacije, diskusija u grupi i dr. Na radionicama je obrađeno 10 tema: Rod i pol; Ženska prava; Predrasude i stereotipi; Diskriminacija i obrnuti svet; Asertivnost; Nasilje nad ženama i devojkama; Žene i seksualnost; Drugačija moć; Ženska mirovna politika i Žene i religija.[19]

Tokom 2012. godine, u nekim od škola u kojima su realizovane serije od 10 radionica, organizovale su debate na teme koje su devojke same odabrale a koje su vođene pred publikom i žirijem koji je imao zadatak da oceni kvalitet argumentacije timova koji su debatovali. Teme debata su bile: Nasilje nad ženama i devojkama, Nasilje u porodici i psihičko nasilje nad ženama.[19]

U 2013. godini, sprovele su PILOT istraživanje stavova devojaka prema pojavama koje su posledica rodne neravnopravnosti, uz očekivanje da devojke koje su bile obuhvaćene njihovim edukativnim aktivnostima u prethodnim godinama imaju više znanja o pravima žena i da lakše prepoznaju situacije u kojima se ova prava ne poštuju. Na osnovu rezultata ankete, osmislile su 3 radionice na teme za koje se pokazalo da su aktuelne i za kojima postoji potreba: Patrijarhat, diskriminacija i prava žena, Nasilje u porodici – Pravni, psihološki i medicinski aspekt, seksualna i reproduktivna prava.[19]

U 2014. godini, akcenat je stavljen na edukovanje žena koje su angažovane u politici, njihovo osnaživanje i emancipovanje u zajedničkim aktivnostima.[19]

Od jula meseca 2016. godine, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, podržalo je projekat „Nevidljiva deca“ koji se završio marta meseca tekuće godine 2017.godine. Projekat je podrazumevao individualni rad sa decom od 5 – 14 godina i njihovim majkama, grupni rad sa decom, grupni rad sa majkama. U 8 osnovnih škola na teritoriji grada Leskovca, realizovane su tribine za učitelje, nastavnike i stručne saradnike škola, na temu „ Psihološki problemi odrastanja u uslovima porodičnog nasilja“.[20]

Usluge[uredi | uredi izvor]

Udruženje „ Žene za mir“ poseduje tehničke kapacitete za realizaciju SOS telefonskih poziva. Prostor ima: prostorije za vođenje administracije, posebnu prostoriju za prijem SOS telefonskih poziva, posebnu prostoriju za obavljanje stručnih konsultacija, internet i telefonsku liniju sa brojevima 016/ 237-300; 237-301, 237-302, kao i mobilne telefone 066/237-300, 066/237-301, 066/237-302. Takođe, poseduje i stručne kapacitete – 10 obučenih konsultantkinja na SOS telefonu sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti i stručnjakinje iz oblasti psihologije, sociologije i prava, koje imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa ženama žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja i decom iz takvih porodica.[21]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Žene za mir - O nama”. 
  2. ^ „Ovo su moćne i uticajne žene Leskovca”. 04. 04. 2017. 
  3. ^ „Žene za mir iz Leskovca dobile međunarodno priznanje za jednu od najpouzdanijih organizacija u Srbiji”. 
  4. ^ „Dodeljena BeFemova priznanja za feminističku i žensku borbu - Bring The Noize”. 
  5. ^ „"Žene za mir" na Dablinskoj platformi Front Line Defendersa”. 
  6. ^ „Decentralizacijom do osnaživanja Mreže Žene protiv nasilja, unapređenja usluga i položaja žena koje su preživele muško nasilje”. 
  7. ^ „Kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”. 
  8. ^ „Mreža organizacija civilnog društva - Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji”. 
  9. ^ „Realizovani projekti - Žene za mir”. 
  10. ^ „Nacrt strategije bezbednosti 2018-2022” (PDF). 
  11. ^ „Sve za mir, zdravlje i znanje - ništa za naoružanje!”. 
  12. ^ „Festival demokratije "Mladi agenti demokratije" u Leskovcu”. 
  13. ^ „Žene za mir - Kampanja V - Day”. 
  14. ^ „Žene za mir povodom predstojećeg ročišta u postupku Marija Lukić protiv Milutina Jeličića Jutke”. 
  15. ^ „Žene za mir Leskovac - Rajsko pero emisija”. 
  16. ^ „Peticija za proglašenje 18.maja za dan sećanja na ubijene žene”. 
  17. ^ „Nulta tolerancija za nasilje nad ženama”. 08. 12. 2016. 
  18. ^ „Žene za mir Leskovac - Milijarda ustaje”. 
  19. ^ a b v g d đ e ž „Realizovani projekti - Žene za mir”. 
  20. ^ „Rad sa decom koja imaju iskustva nasilja u porodici”. 21. 03. 2017. 
  21. ^ „Žene za mir: Usluge”. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жене_за_мир&oldid=27547549”