Перник
Перник буг. Перник | |
---|---|
![]() Панорама града Перника | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Област | Перничка област |
Становништво | |
Становништво | |
— | 91.883 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 36′ 12″ С; 23° 02′ 00″ И / 42.60345° С; 23.03335° И |
Остали подаци | |
Градоначелник | Росица Јанакијева |
Поштански број | 2300 |
Позивни број | 076 |
Перник је општина и град у Бугарској, у западном делу земље. Град је и седиште истоимене Перничке области.
Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске индустрије у Бугарској.
Порекло назива[уреди | уреди извор]
Назив „Перник“ везује се за старословенског бога Перуна.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Перник се налази 30 km југозападно од Софије и то је престоници најближи значајанији град у држави.
Перник се сместио у долини горњег тока реке Струме, на старом средњовековном трговачком путу Софија — Солун. (данас магистрала Е79). Град окружују планине Витоша, Вискјар и Голо брдо. И поред тога што је град у долини, он је на знатној надморској висини од 710 m, па је то је највиши већи град у Бугарској.
Клима у граду је оштра варијанта континенталне због знатне надморске висине града.
На подручју општине Перник се налази и део националног парка „Витоша“ (буг: Народен парк „Витоша") од чијих 26577 хектара се на општинским атару налазе 9988 хектара. 5 km јужно од града налази се резерват Острица са највећим врхом на (1.146 m н. в. на планини Голо Брдо (буг: Голо бърдо).
Историја[уреди | уреди извор]
Околина града Перника била је насељена још у римско време. Ту је био римски град "Aelea".[1] Прво насеље на месту Перника било је средњовековно насеље и утврда Кракра.
Кракра је у време цара Самуила био његов војвода[2] - заштитник тог града.[3] Одбранио је град два пута херојски се борећи: 1002. и 1016. године. Утврђени град Перник по планином Витошом је бранио прелаз из Поморавља и Подунавља у маричку и струмичку долину. Византијски цар Василије опседао је 1016. године безуспешно град 88 дана, па се повукао.[4]
Стефан Немања је пре 1192. године освојио и порушио до темеља тврђаву Перник, близи Средеца (Софије).[5]
У 14. веку град Кракра пада под власт Османлија и губи значај. По ослобађању овог краја од Османлија 1878. године Перник је био мало село. Међутим, откриће рудног богатства на уласку у 20. век довело до најглог раста насеља. Године 1929. Перник званично постаје град, а 1958. обласно средиште. У периоду између 1934. и 1946. године становништво се ту увећало за 80%, што је највиши раст у целој Бугарској.[6]
Црква Св. Јована у Пернику има дрвени иконостас и владичански сто, који је резао мајстор дрворезбар Мијак, Нестор Алексијевић Мирчески.[7]
Становништво[уреди | уреди извор]
1934. | 1946. | 1956. | 1965. | 1975. | 1985. | 1992. | 2001. | 2011. |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
21.269 | 34.981 | 63.482 | 81.526 | 87.408 | 94.155 | 90.549 | 85.991 | 80.191 |
По проценама из 2007. године град Перник имао 83.869 становника. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су [махом Роми. Претежна вероисповест становништва је православна.
Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Ово је много драматичније него код других градова сличне величине због стангације рударства, које је веома битно за град. Оживљавање привреде и близина Софије требало би зауставити негативни демографски тренд.
Привреда[уреди | уреди извор]
Перничка област је рударска регија са највећим рударским резервама угља у Бугарској. Због тога је Перник средиште рударске и енергетске индустрије у Бугарској.
Образовање[уреди | уреди извор]
На подручју општине Перник има 20 основних школа, 9 средњих школа и 6 гимназија.
Општина Перник[уреди | уреди извор]
Општина Перник има 2 града и 22 села. Градови су:
Велика села су:
Средња по величини села су: |
Мала села су:
Најмања села су: |
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Кавадарци
Ираклион
Лублин
Oвар
Магдебург
Лозана
Скопље
Кан
Кардиф
Милано
Обреновац
Љубљана
Сплит
Пардубице
Грац
Лас Вегас
Huai'an
Градска општина Пантелеј
Орозеи
Нилуфер
Рожаје
Орша
Луганск
Електростаљ
Балашиха
Џенин
Пјонгсонг
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Отаџбина", Београд 1881. године
- ^ Милован Ристић: "Струмица", Београд 1925.
- ^ Јован Рајић: "Историја разних народов најпаче Болгаров, Хорватов и Сербов", Беч 1794.
- ^ "Српски летописи", Будим 1860.
- ^ Мајков: "Историја српског народа", превод, Београд 1876. године
- ^ "Гласник српског географског друштва", Београд 1947.
- ^ "Гласник етнографског музеја", Београд 2001.