Zdravorazumsko znanje i naučno istraživanje

I pre nastanka psihologije kao nauke, ljudi su se koristili čulima i razmišljanjem da bi došli do nekih zaključaka o ljudima i svetu oko njih. Pošto se ljudi u procesu zaključivanja često oslanjaju na intuiciju, osećanja i predubeđenja, kako bi se takve činjenice i zaključci odvojili od činjenica do kojih se došlo putem naučnih istraživanja, naučnici su ih prozvali zdravorazumskim znanjem.

Naučna istraživanja

Naučna istraživanja se bave proučavanjima psiholoških problema putem naučno utvrđenih metoda. Njihova istraživanja ne smeju da imaju odlike zdravorazumskog saznanja, jer zdravorazumsko mišljenje dolazi do empirijski nepotvrđenih činjenica. Naučna istraživanja stoga sadrže nekoliko odlika koje ih odvajaju od zdravorazumskog znanja.

Te odlike i osobine se mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu čine osobine koje se odnose na način utvrđivanja činjenica, a drugu grupu čine osobine koje se tiču zaključivanja o utvrđenim činjenicama i njihovoj analizi.

Prva grupa

U prvu grupu spadaju sledeće osobine:

1. Empiričnost
2. Temeljnost
3. Objektivnost
4. Sistematičnost
5. Kontrolisanost

Empiričnost

U nauci su validne činjenice samo ukoliko se do njih došlo putem empirijskog saznanja i potvrđenih naučnih metoda. Spekulacije o činjenicama u nauci nemaju mesta.

Temeljnost

Činjenice koje se uzimaju u obzir moraju biti proverene temeljno radi pouzdanosti. One se takođe moraju poklapati sa činjenicama iz više sličnih ogleda.

Objektivnost

Normalno je da istraživač ima neka svoja ubeđenja i osećanja pred istraživanje. Zbog toga postoje različite metode kojim se forsira nepristrasan pristup istraživača tokom istraživanja. Svi podaci se moraju uzeti u obzir, bilo da oni protivreče ili odgovaraju istraživačevim stavovima ili idejama.

Sistematičnost

Predstavlja plansku pripremu. Sistematska priprema znači da se jasno i detaljno mora znati šta se tačno istražuje, kojim metodama, pod kojim uslovima, sa kakvim istraživačima itd. Sistematska priprema se rešava pomoću nacrta istraživanja.

Kontrolisanost

Predstavlja uslove istraživanja. Veliki broj faktora može da utiče na istraživanje, stoga istraživanje može da krene u poptuno pogrešnom pravcu i da dovede do nevaljanih rezultata. Potrebna je kontrola faktora koji nisu predmet ispitivanja, da bi rezultati bili pouzdani.

Druga grupa

U drugu grupu spadaju sledeće osobine:

1. Preciznost
2. Racionalnost
3. Kritičnost
4. Obrađenost: statistički postupci
5. Javnost

Preciznost

Naučna istraživanja moraju biti jasno određena i precizno napisana, kako bi ostali istraživači i čitaoci mogli da ih shvate. Teorije koje se nalaze u istraživanju moraju biti precizna, jer što su neodređenija, to ih je teže shvatiti. Rezultati takođe moraju biti precizno formulisani, što je najbolje uraditi tako što se kvantitativno izraze.

Racionalnost

Istraživači su, kao i ostali ljudi, često podložni greškama u razmišljanju. Stoga je vrlo važno da se istraživač vodi pravilima logike i naučnog zaključivanja.

Kritičnost

Kritičnost predstavlja stalno preispitivanje. Sumnja u rezultate i teorije predstavlja sjajan način da se ponove istraživanja i da se rezultati preispitaju. Upravo zbog sumnje koja je bitan faktor u razvoju svake nauke, nauka se razlikuje od religijskih i ideoloških mišljenja.

Obrađenost

Obrada podataka se vrši najviše statističkim i matematičkim postupcima. Bez odgovarajuće obrade, rezultati su slabo naučno upotrebljivi. Istraživači moraju biti upućeni u takve metode kako bi što bolje mogli da odaberu odgovarajuće metode za obradu podataka.

Javnost

Rezultati nekog istraživanja postaju deo nauke tek kada se javno objave, jer tada postaju dostupni članovima zajednice.

Što istraživanje više poštuje ove osobine, ono je kvalitetnije i njegovi rezultati su pouzdaniji. Različite naučne oblasti se razlikuju po kvalitetu istraživanja. Najpouzdanije metode se nalaze u prirodnim naukama, poput fizike, hemije itd. Psihologija zaostaje u tom delu naučne utemeljenosti i u okviru psihologije postoje razlike u pogledu kvaliteta istraživanja.

Periodi istraživanja

Svako istraživanje se može hronološki podeliti na nekoliko perioda. Osnovna podela je podela na tri perioda: period pre prikupljanja podataka, tokom i posle. Iako je prikupljanje podataka centralno, aktivnosti, period pre i posle su znatno duže aktivnosti. Period pre prikupljanja podataka se može podeliti na faze pripreme istraživanja i sastavljanja nacrta istraživanja. Period posle prikupljanja podataka se može podeliti na fazu obrade podataka i fazu sastavljanja izveštaja o istraživanju.