Zoran Savić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Zoran Savić
Lične informacije
Puno ime Zoran Savić
Datum rođenja (1966-11-18)18. novembar 1966.(51 god.)
Mesto rođenja Zenica (SFRJ)
Državljanstvo  Srbija
Visina 2,06 m
Pozicija centar
Pro karijera 1989–2002
Seniorski klubovi
Godine: Klubovi:
1989—1990
1990—1991
1991—1993
1993—1995
1995—1996
1996—1998
1998—1999
2000—2001
2001—2002
Jugoplastika
POP 84
Barselona
PAOK
Real Madrid
Virtus
Efes Pilsen
Barselona
Skiper Bolonja
Reprezentacija
Jugoslavija Savezna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija / SR Jugoslavija
Nagrade

  • MVP Fajnal For-a Evrolige 1998.
Osvojene medalje
Košarka
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 1996. Atlanta SR Jugoslavija
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1990. Argentina Jugoslavija
Evropsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Italija Jugoslavija
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Grčka SR Jugoslavija
Zlatna medalja — prvo mesto 1997. Španija SR Jugoslavija

Zoran Savić (Zenica, 18. novembar 1966) je bivši srpski i jugoslovenski košarkaš. Igrao je na poziciji centra.

Tokom karijere nastupao je za ekipe Jugoplastike, Barselone, PAOK-a, Real Madrida, Virtusa, Efes Pilsena i Skipera iz Bolonje. Sa ovim ekipama osvojio je 3 titule prvaka Evrope 1990, 1991. i 1998. godine, Kup Radivoja Koraća 1994. godine, 2 prvenstva, kupa i superkupa Jugoslavije 1990. i 1991. godine, prvenstvo i kup Španije 2001. godine, prvenstvo Italije 1998, kup Italije 1997, kup Grčke 1995. i Superkup Turske 1998. godine.

Za reprezentacije SFRJ i SR Jugoslavije učestvovao je na 5 velikih takmičenja i osvojio Svetsko prvenstvo 1990. godine u Argentini, 3 Evropska prvenstva 1991, 1995 i 1997. godine kao i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1996. godine u Atlanti. Zoran Savić se pamti po jakom karakteru, na terenu i u svlačionici, beskompromisnoj odbrani i jednostavnim napadačkim rešenjima. Bio je jedan od prvih visokih igrača sa dobrim šutom sa distance.

Nakon završene igračke karijere obavljao je funkciju generalnog menadžera u ekipama Skipera i Barselone. Bavi se humanitarnim radom i osnovao je humanitarnu organizaciju Grupa 7 zajedno sa Vladom Divcem, Aleksandrom Đorđevićem, Žarkom Paspaljem, Predragom Danilovićem, Dejanom Bodirogom i Željkom Rebračom. Trenutno obavlja ulogu košarkaškog agenta u vlastitoj menadžerskoj agenciji.

Košarkaška karijera[uredi]

Početak karijere[uredi]

Zoran Savić je počeo da se bavi košarkom relativno kasno - sa 16 godina. Upornim i požrtvovanim radom nadoknađuje kasniji početak treniranja košarke i veoma brzo napreduje. U tom periodu igrao je istovremeno za tri ekipe-juniore i seniore KK Čapljina i drugu ligu Jugoslavije sa seniorima KK Čelik iz Zenice. Veliki talenat i marljiv rad ne ostaje nezapažen jer uskoro stiže poziv koji se ne odbija - od evropskog šampiona Jugoplastike iz Splita.[1][2]

Jugoplastika (1989—1991)[uredi]

Dolaskom u ekipu prvaka evrope Zoran Savić dobija priliku da nastavi sa napredovanjem svakodnevno trenirajući sa sjajnim saigračima i takmičeći se na mnogo višem nivou. Brzo se uklapa u mladu ekipu Jugoplastike, a trener Božidar Maljković mu redovno pruža priliku sa klupe kao zamena za Dina Rađu i Gorana Sobina. Prva Savićeva sezona u Jugoplastici donosi veliki uspeh. Prvenstvo Jugoslavije i kup su osvojeni pobedama nad Crvenom zvezdom 3-1 u finalu plej of-a i 79-77 u finalu kupa. Jugoplastika stiže i do Fajnal for-a Kupa Šampiona koji se održao u Saragosi i osvaja ga pobedama nad Limožom (101-83) u polufinalu i Barselonom (72-67) u finalu. Zoran Savić prikazuje odličnu partiju protiv Limoža i ubacuje 16 poena, dok u finalu postiže 4 poena i ima 7 skokova za 22 minuta.[3]

Po završetku sezone stiže još jedno veliko priznanje – poziv selektora Dušana Ivkovića u reprezentaciju Jugoslavije za Svetsko prvenstvo 1990. godine u Argentini. Nakon prolaska dve grupe u preliminarnoj fazi takmičenja uz poraz samo od uvek neugodnog Portorika, reprezentacija u polufinalu pobeđuje SAD 99-91, a u finalu SSSR 92-75. Savić na prvenstvu postiže 8.6 poena u proseku, a najbolje partije pruža kada je bilo i najvažnije – postiže u polufinalu 14 poena, a u finalu 11.[4]

Nakon odlaska Dina Rađe, Zoran Savić dobija veću minutažu u narednoj sezoni i uz Toni Kukoča i Velimira Perasovića postaje udarna igla Jugoplastike (POP 84 u sezoni 1990-1991). Uspevaju da odbrane nacionalne titule osvojene prethodne sezone pobedama nad Partizanom u finalu plej of-a (3-0) i Cibonom u finalu kupa (80-79). Odbranjena je i titula prvaka Evrope na Fajnal for-u u Parizu pobedama nad Skavolinijem i Barselonom. Savić igra maestralan Fajnal for i ubacuje 25 poena Skavoliniju i 27 poena Barseloni. Na kraju sezone napušta Split i prelazi i Barselonu.

U leto 1991. godine priključuje se reprezentaciji na pripremama za Evropsko prvenstvo u Rimu. Na poslednjem takmičenju te velike reprezentacije Zoran Savić zajedno sa saigračima osvaja svoju drugu zlatnu medalju pobedom nad Italijom 88-73.[4]

Barselona (1991—1993)[uredi]

Dolaskom u Španiju počinje period bez klupskih trofeja za Zorana Savića. Premda Barselona ima veoma jak tim ipak ne uspeva da osvoji trofej. Savić u svojoj prvoj sezoni ima 12.5 poena i 7.3 skoka u proseku tokom regularne sezonem, a ekipa završava na 6. mestu. U plej of-u ispadaju u četvtfinalu od Real Madrida. Sezona 1992-1993 predstavlja napredak ekipu i Savića ali i ovog puta ostaju bez trofeja. Barselona ispada u polufinalu plej of-a od Huventuda sa 3-2 u pobedama, a Savić završava sezonu kao drugi strelac sa 14.3 i prvi skakač tima sa 9,2 skoka u proseku.[5]

PAOK (1993-1995)[uredi]

Po završetku sezone Savić se seli u Grčku, u ekipu PAOK-a iz Soluna. Prva sezona u PAOK-u donosi novu evropsku titulu - Kup Radivoja Koraća. Kup je osvojen pobedama nad Stefanelom 75-66 u Solunu i 100-91 u Trstu uz odlične partije Branislava Prelevića kojima je Savić dodao 15 poena i 10 skokova u prvom meču i 8 poena i 3 skoka u revanšu.[6] U prvenstvu grčke PAOK gubi u finalu plej of-a sa 3-2 od Olimpijakosa. Naredne sezone i poslednje za Savića u Grčkoj, PAOK osvaja kup Grčke pobedom 72-53 nad Panioniosom.[7]

Nakon ukidanja sankcija i dodatnih kvalifikacija reprezentacija SR Jugoslavije učestvuje na Evropskom prvenstvu u Grčkoj. Zoran Savić, kao i uvek, daje neophodnu čvrstinu u odbrani i snagu pod obručima, a postiže prosečno 4,7 poena i ima 5 skokova po utakmici. Reprezentacija u finalnom meču pobeđuje Litvaniju uz fenomenalnog Aleksandra Đorđevića.[4]

Real Madrid (1995—1996)[uredi]

U leto 1995 sledi povratak u Španiju i potpis za Real Madrid Željka Obradovića. U tom periodu počinje da se oseća promena u igri Zorana Savića. Upornim treninzima poboljšava šut sa distance što mu omogućava veliki izbor napadačkih rešenja.[8] Tokom sezone beleži 16.5 i 5.9 poena u proseku, a ekipa Reala nakon drugog mesta u regularnom delu sezone iznenađujuće ispada od Kahe San Fernando u četvrtfinalu plej of-a.[5]

Selektor Željko Obradović poziva Savića za Olimpijske igre u Atlanti. Savić igra dobro, pogotovo protiv Grčke (21 poen, 7 skokova) i Portorika (18 poena, 6 skokova) ali se povređuje u polufinalu protiv Litvanije. Time reprezentacija gubi neophodnog igrača u rotaciji i čvrstoću pod košem neophodnu za finalni meč sa moćnom selekcijom SAD[9] Porazom u finalu 95-69 reprezentacija i Savić osvajaju srebrenu medalju na Olimpijskim igrama.[10]

Kinder (1996—1998)[uredi]

Branislav Prelević u finalu kupa Kinder pobeđuje Polti Kantu 75-67 i osvaja kup Italije. U prvenstvu Italije osvajaju treće mesto u regularnom dela šampionata i stižu do polufinala plej of-a gde je u gradskom derbiju Timsistem predvođen Karltonom Majersom i Erikom Mardokom bio prejak. Zoran Savić zajedno sa Arijanom Komazecom i Branislavom Prelevićem nosi ekipu tokom sezone i kao drugi strelac i prvi skakač ekipe postiže 14.3 poena i 6.4 skokaova po meču.[11] Krajem decembra igra svoju prvu Eurostars utakmicu u Istanbulu na kojoj je bio najbolji strelac sa 30 postignutih poena.

u leto 1997. godine Zoran Savić nastupa za reprezentaciju SR Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Španiji. Njegovi mečevi na ovom prvenstvu ostaju upamćeni po duelima sa Gregorom Fućkom.[12] Nakon poraza u grupi od Italije, reprezentacija SR Jugoslavije se revanšira u finalu i pobeđuje 61-49. Savić još jednom daje neizmeran doprinos pod obručima, pogotovo u odbrani, a postiže 5,7 poena po meču tokom prvenstva.[4]

Pred početak sezone 1997-1998 ekipa Kindera značajno menja sastav. Stiže Savićev kolega iz reprezentacije i povratnik iz NBA Predrag Danilović, Radoslav Nesterović, Antoan Rigodo, Hugo Skonokini tako da pred početak takmičenja Kinder slovi za favorita u svim takničenjima. Očekivanja su i ispunjena, a Zoran Savić silno doprinosi tome. U Evroligi Kinder stiže do Fajnal for-a u Barseloni. U polufinalu se Kinder sastaje sa Partizanom. U lakoj pobedi 83-61 Savić ubacuje 23 poena i najviše doprinosi prolasku u finale. U finalu Kinder se sastaje sa Aekom i u čvrstoj utakmici koju obeležavaju jake odbrane pobeđuje sa 58-44, a Savić potpuno zaustavlja snažnog Aleksandera i postiže 7 poena i ima 6 skokova. Odličnim partijama u polufinalu i finalu Zoran Savić zaslužuje naslov najboljeg igrača finala Evrolige.[4] U Italiji, tokom sezone beleži 10.3 poena i 5.8 skokova po utakmici. Kinder ulazi u plej of sa prvog mesta, stiže do finala i tu se opet sastaje sa Timsistemom pojačanim legendarnim Dominik Vilkinsom. Nakon do poslednjeg šuta neizvesnih 5 mečeva ekipa Kindera zahvaljujući sjajnom Daniloviću podiže pehar prvaka Italije. Savić u finalnoj seriji postiže 10.2 poena i ima 6.2 skoka u proseku.[4][13] Takođe, u decembru 1997. godine učestvuje u svom drugom Eurostars meču održanom u Tel Avivu.

Efes Pilsen (1998—1999)[uredi]

Nakon odlične sezone u Kinderu Zoran Savić prihvata izdašnu ponudu bogatih vlasnika Efesa i seli se u Tursku. Te sezone Efes osvaja superkup Turske pobedom nad Ulkerom 73-63 uz Savićevih 6 poena. Ligašku sezonu tim završava porazom u finalu plej ofa od Tofaša sa 4-2. Savić propušta veći deo sezone zbog povreda, a na 19 utakmica koje je odigrao postizao je 10 poena i imao 5 skokova u proseku.[14]

Barselona (2000—2001)[uredi]

Nakon povrede krajem marta 1999. godine i tri teške operacije kolena Zoran Savić je pauzirao skoro dve godine. Nakon povratka u Barselonu tokom 1999. godine, Zoran Savić počinje sa postupnim oporavkom. Trenira dva puta dnevno sa „B“ timom Barselone da bi nakon potpunog oporavka i povratka u formu, u januaru 2001, potpisao ugovor na 6 meseci i priključio prvom timu Barselone.[15][16] Nakon povratka na teren u januaru odigrao je 17 mečeva i imao 2.9 poena 1.6 skokova.[4] Barselona završava regularni deo sezone na prvom mestu i bez izgubljene utakmice u plej of-u stiže do finala gde ih čeka Real Madrid. Sa lakih 3-0 Barselona osvaja svoje 12., a Savić svoje 4. prvenstvo. U Kupu Kralja takođe igraju finale sa Realom i uz 25 poena Pau Gasola pobeđuju 80-77.[17] U Evroligi ispadaju u top 16 fazi od Benetona sa 2-0. Po završetku sezone, uprava Barselone odlučuje da ne ponudi novi ugovor Saviću.[18]

Skiper (2001—2002)[uredi]

Ubrzo Skiper nudi jednogodišnji ugovor Saviću koji on potpisuje i nakon 3 godine vraća u Bolonju.[19] Ekipa Skipera igra dobro tokom sezone, a Savić igrajući relativno malo i ulazeći sa klupe doprinosi sa 5.8 poena i 2,8 skokova za prosečno 13 minuta na terenu. Završavaju regularni deo sezone na prvom mestu i stižu do finala plej of-a gde se sastaju sa Benetonom. I pored prednosti domaćeg terena Skiper gubi finale sa 3-0 uz prekid pri kraju treće utakmice u Bolonji koja je registrovana 20-0 za Beneton. U Evroligi ispadaju u top 16 grupnoj fazi, a u kupu Italije u četvrtfinalu.

Karijera generalnog menadžera[uredi]

Po završetku sezone 2001-2002 Zoran Savić odlučuje da završi igračku karijeru. Uprava Skipera reaguje i zapošljava ga kao generalnog menadžera. Tu funkciju obavlja od 2002. do 2005. godine i za to vreme ekipa osvaja titulu prvaka Italije u sezoni 2004-2005 i stiže do finala Evrolige 2004. godine. Nakon toga izbacivanja ekipe u amatersku ligu Savić se vraća u Barselonu i postaje generalni menadžer KK Barselone. Na toj poziciji se zadržava do 2008. godine i u tom periodu Barselona igra Fajnal for Evrolige 2006. godine i osvaja Kup Kralja 2007. godine.[1]

Pored toga zastupa košarkaše i njihov je menadžer. Kao menadžer košarkaša Vojislava Stojanovića uticao je da on pređe iz Crvene zvezde u Orlandino, zbo čega je bio na meti ovog košarkaškog kluba koji nije dobio odgovarajuće obeštećenje.[20]

Ostale aktivnosti[uredi]

Po napuštanju funkcije u Barseloni osniva menadžersku agenciju koju i danas vodi.[1]

Bavi se humanitarnim radom i jedan je od osnivača Grupe 7.

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 (na jeziku: engleski) invictus group
  2. ^ {{cite web|url=http://www.kkcelik.com/index.php?option=com_content&view=article&id=84&Itemid=86 -{KK |title=Čelik, Historija} |publisher=Kkcelik.com |date= |accessdate = 9. 12. 2012.}}
  3. ^ (na jeziku: engleski) Euroleague All the final fours 1988-2011
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 (na jeziku: engleski) archive fiba
  5. 5,0 5,1 (na jeziku: španski) ACB.com
  6. ^ (na jeziku: engleski) fibaeurope.com
  7. ^ (na jeziku: grčki) PAOK.gr
  8. ^ (na jeziku: engleski) euroleague.net - Paris 1991: A three-peat for the record books
  9. ^ Aleksandar Miletić (17. 6. 2007). „{Politika, Atina najveća inspiracija}”. Politika.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  10. ^ „{arhiva.srbija.gov, Susret dva "drim-tima"}”. Arhiva.srbija.gov.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  11. ^ (na jeziku: italijanski) legabasket
  12. ^ „{Politika, Jarić: Jos tri godine na visokom nivou, 07/05/2011}”. Politika.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  13. ^ (na jeziku: italijanski) Virtuspedia
  14. ^ (na jeziku: engleski) tblstat.net
  15. ^ „{Glas Javnosti, Ne dolazim u Zvezdu, ni na teren, ni u fotelju 05/06/2002}”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  16. ^ „{ Glas Javnosti, Savić u Barseloni!,03/01/2001}”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  17. ^ „{ Blic, Kraljevski naklon Saviću, 20/03/2001}”. Blic.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  18. ^ „{Glas Javnosti, Drobnjak u NBA, 30/06/2001}”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  19. ^ „{Glas Javnosti ,Savić u Skiperu, 30/06/2001}”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 9. 12. 2012. 
  20. ^ „Saopštenje KK Crvene zvezde Telekom”. www.kkcrvenazvezda.rs. 23. 10. 2015. Pristupljeno 23. 10. 2015.