Kalemarski vosak

Kalem bresta zaštićen voskom na vrhu i na mestu spoja.

Kalemarski vosak služi i za pokrivanje rana nastalih orezivanjem.

Kalemarski vosak služi za pokrivanje nepokrivenih preseka na podlozi i plemci po njihovom spajanju. Oko mesta spajanja vlažnost vazduha mora da je visoka jer kalusne ćelije podloge i plemke, koje treba da obrazuju prvu fazu spoja, imaju tanke zidove koji lako odaju vodu iz ćelije što izaziva njeno uginuće. Ovo objašnjava potrebu za premazivanjem mesta kalemljenja voskom ili njegovo zagrtanje vlažnim supstratom. Pored vlage neophodan je i kiseonik zbog povećanog broja deoba ćelija i rasta što je praćeno povišenim intenzitetom disanja. U nekim slučajevima, zato, premazivanje voskom može da izazove smanjeni priliv kiseonika, pa je onda bolje ne premazivati voskom, već spoj zasuti vlažnim supstratom. Vosak omogućava da mesto spoja bude van domašaja patogenih mikroorganizama za koje su visoka vlaga i temperatura, kao i nezaštićenost ćelija kalusa optimalna sredina za razvoj. Premazivanje se vrši četkicom.

Pored toga služi i za pokrivanje rana nastalih orezivanjem, pucanjem kore ili drugih mehaničkih oštećenja. Kod zrelih reznica pojedinih taksona preporučuje se premazivanje gornjeg preseka kalemarskim voskom kako bi se maksimalno smanjili gubici vode iz reznice.

Istorijat

Ilustracija kalemljenja iz 1548. sa povezom od platna iz Krešencijevog dela.

Dvostruka posuda za otapanje kalemarskog voska (Todorović, 1899).

Za sprečavanje infekcija i pokrivanje mesta kalemljenja Rimljani su koristili smešu koju su pravili od gline, krede, malo peska, goveđeg stajnjaka i slame.

Sastav smeše za pokrivanje spoja vekovima se nije menjao. Tako ilustracija iz 1548. prikazuje kalemljenje u procep kod koga je mesto kalemljenja uvezivano, pokrivano posebnom mešavinom gline i balege ili mahovinom, a zatim zaštićivano povezom od platna ili prepletom od vrbovog pruća da bi se sprečilo osipanje pod uticajem kiše i sunca. Ponekad je zajedno sa plemkom uvezivan je dugi prut da ptice ne bi polomile kalem

U Mascall-ovom radu iz 1572. godine prikazan je pribor koji obuhvata 11 elemenata: noževa, testera, maljeva koji govore o specijalnom, za kalemljenje namenjenom priboru. Istovremeno, rezultati su često izostajali najčešće zbog nedostatka dobrih kalemarskih voskova.

Tokom XVII veka upotrebljavaju se rafiniranije metode kalemljenja, prvenstveno okuliranje kod koga su i podloga i plemka gotovo bez otkrivenih preseka, a sastav kalemarskih voskova bitno se menja i postaje vrlo sličan savremenim. Todorović krajem XIX veka piše o voskovima:

„ Za prisađivanje vijokom potrebno je, da se prisad čime premaže te da se tako odstrani uticaj vazduha, i u koliko ovo ispadne boljo za rukom, utoliko je pouzdaniji i uspeh od prisađivanja. 3a ovaj cilj upotrebljavala se ranije ponajviše smesa od smonice ili gline s peskom i goveđom balegom kojoj je dodavana teleća dlaka; a danas, može se reći, da voćarskoga voska ima od toliko ruku, koliko i voćara, i svaki je od njih dobar, ako površinu kojy pokriva čuva od vlage i suše, ako se na pripeci ne rastapa, ako se na hladnoći ne mrzne ili ne puca, i ako je što jevtiniji.

Obično se za gotovljenje voćapskog vocka upotrebljavaju kao glavni castojci: vosak, smola, kolofonija, venecijanski (gusti) terpentin, špirit, laneno ulje i cvinjcka mast, pored drugix (sporednih) sactojaka, npr. pepela, crvene zemlje (okepa) itd.

”

Osobine i vrste kalemarskog voska

Dobar kalemarski vosak treba da bude mekan i da se lako razmazuje, da je lepljiv, postojan, da se ne menja pod dejstvom vode i temperature, da se ne topi i ne puca. Ove osobine ispoljavaju voskovi u čijem sastavu je pčelinji vosak. Za njihovu pripremu puno je recepata nastalih iz iskustava kalemara u različitim klimatskim uslovima i u zavisnosti od raspoloživog materijala.

Hladni vosak

Hladni vosak se lako razmazuje i više se upotrebljava. Za pripremu ovog voska prvo se na vatri rastope kalofonijum i pčelinji vosak. Potom se sud skine sa vatre i kada se masa prohladi, dodaju se špiritus i ostali sastojci. Ako bi se špiritus dodao u vruću masu, ona bi iskipela, a veći deo špiritusa ispario. Takav kalemarski vosak bi bio pregust. Todorović navodi nekoliko receptura, a pored ostalog recepturu nemačkog pomologa-praktičara Gošea (Nicolas Gaucher, 1846-1911) za mrkosivi vosak: 83% čiste jelove ili smrčeve smole, 1,5% katrana, 3% loja, 9% etanola (90°) i 3,5% ppocejanog pepela. Hvali i vosak voćara „Vinogradarsko-Voćarske škole u Bukovu kod Negotina g. A. Majerovića: ½ kolofonije i ½ voska i na po se rastopi, zatim pomeša kalofoniju i vosak, nalije špirita i dobro umeša.“|}}

Topli vosak

Premazivanje mesta spoja toplim kalemarskim voskom.

Topli kalemarski vosak se upotrebljava samo u zagrejanom stanju. Pre upotrebe mora da se rastopi da bi se mogao razmazivati. Upotrebljava se kod sobnog kalemljenja i trajniji od hladnog voska, a podesan je i za premazivanje većih rana na kori. Topli kalemarski vosak može se pripremiti tako što se kalafonijum, pčelinji vosak i smola rastope na vatri, zatim se smesi uz mešanje doda terpentin. Svi sastojci se uzimaju u jednakim delovima. Može se dodati i propolis. Kao prirodni antibiotik, propolis u kalemarskom vosku štiti mesto spoja od prodora mikroorganizama spora patogenih gljiva. Svi sastojci se stave u sud koji se stavi na tihu vatru i masa meša dok se ne rastopi. Zatim se smesa skida sa vatre i dalje meša dok se ne prohladi. Mlaka masa sipa se u kutije i čuva do upotrebe. Todorović i ovde navodi Gošeov mrkosivi topli vosak: 91,5% čiste jelove ili smrčeve smole, 1,5% katrana, 3% loja i 4% prosejanog pepela.

Za rastapanje koriste se dve pocyde jedna u drugoj. Prvo se u unutrašnju posudu stavi potrebna koločina voska, a u spoljnu posudu, sipa voda; ispod ovoga suda je špiritusna lampa. Vosak treba da se rastopi neposredno na plamenu lampe, bez suda sa vodom, a onda se zagreva sud sa vodom, da bi se sud sa voskom stavio u njega kada se voda zagreje. Zbog zagrejane vode vosak ostaje duže tečan, pa je tako lako njime raditi. Kad se podesi temperatura voska, lampa se gasi; pali se kad vosak postane nepodesan za rad. Cyviše toplim voskom može da se ošteti kora i spoljašnji sloj drveta, pa kalemljenje može da ne uspe.

Komercijalni proizvodi

Gotova zaptivna smeša.

Zaštita kalema bukve gotovom zaptivnom smešom.

U novije vreme koriste se komercijalizovane, već gotove zaptivne smeše slične masnoj boji koje su lakše za upotrebu jer se ne zagrevaju, a kao i klasične boje ne oštećuju biljno tkivo. Zahvaljujući reguliranom viskozitetu upotreba je laka i praktična; nanosi se na spoj običnom četkom ili prstom u tankom homogenom sloju bez rizika od termičkog oštećenja biljke. Minimalno vreme za sušenje zaptivne smeše i stvaranja zaštitnog sloja je 1 sat. Neki preparati sadrže 0,5% bakra, da se spreči prodor patogena, usled njegovog fungicidnog dejstva.

Oko mesta kalemljenja stvara se plastični film koji je elastičan i kada se osuši pa se lako prilagođava razvoju i rastu biljke, ne puca i zadržava svoje karakteristike nepromenjene tokom vremena.

Komercijalne preparate ne treba primenjivati pri kišnom vremenu. Ukoliko dođe do ispiranja nanetog sredstva, postupak treba ponoviti. Preparati se čuvaju na temperaturama višim od +5°C. Ako se posle dužeg stajanja stvori tanak sloj vode ili se obrazuje pokorica na površini, treba dobro promućkati ili promešati pre upotrebe da sredstvo ponovo postane homogeno.

Kada se (ne)koristi vosak?

Premazivanje voskom u velikoj meri zavisi od dalje nege kalemljenih biljaka. Kod podloga sa golim korenom, premazivanje nije potrebno ako se spoj prekriva supstratom. Ako se biljke posle kalemljenja drže u stakleniku na visokoj temperaturi i vlazi vosak takođe nije potreban. Pojedini proizvođači specijalizovani za kleke i pačemprese tri nedelje po kalemljenju biljke drže u plastičniom tunelu da bi stvorili toplo i vlažno okruženje.

Kod kopuliranja na podloge sa golim korenom za srastanje na hladnom mogu se koristiti polietilenske trake široke 13 mm, a spoj se ne mora premazivati voskom. Premazivanje voskom preporučuje se kada su temperatura i vlažnost vazduha niski, a strujanje vazduha pojačano.

Za zaštitu kalema od isušivanja ne treba koristiti bitumenske emulzije, već samo komercijalne smeše, hladne ili tople voskove, jer rastopljena emulzija može da prodre između površina rezova iako spolja izgleda očvrsla. Ako su pupoljci plemke potpuno dormantni i zaštićeni ljuspama u tečni topli vosak mogu se uranjati cela plemka i mali deo podloge ispod spoja. Ako nisu, premazuje se samo spoj i vrh plemke. Kalemljene biljke posle premazivanja voskom pakuju se u kutije ispunjene tresetom i odlažu na mesto zaštićeno od mraza. Treba voditi računa da spoj obavezno bude pokriven vezivom(posebno ako se ne koristi vosak).