Karamate
| Karamate | ||||||||||
|
Karamate, zemunska porodica srpsko-cincarskog porekla, iz koje su Atanasije J. Karamata (1821—1868) 1848. ministar finansija ("kasir“, „blagajnik“, „aznader") novoosnovane Srpske Vojvodine i Marko J. Karamata, sekretar kneza Mihaila, akademik Jovan Karamata i dr. Unuk Atanasija Karamate baron Jovan Nikolić od Rudne bio je oženjen Jelisavetom Obrenović, kćerkom kneza Miloša i sestrom kneza Mihaila, a praunuk baron Teodor Nikolić od Rudne bio je jedan od pretendenata na srpski presto.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Atanasije Karamata (Karamatov), rodonačelnik Karamata, doselio se u Zemun 1736. godine iz Katranice, južno od Bitolja u Staroj Srbiji, Makedoniji, a sada mestu Pirgi u Grčkoj. Prema nekim izvorima u to vreme u Katranici nije bilo Cincara, ali je verovatno da su Karamate bile orođene sa cincarskim porodicama, pošto su se Srbi i Cincari, kao pravoslavni hrišćani oduvek međusobno venčavali. U više slučajeva porodice koje su svrstane u cincarske imaju jako predanje o srpskom poreklu, krsne slave i stare ikone svetitelja. Takav je slučaj sa Bajićima iz Blace ili Kostićima u čijoj porodici se „čuva starinska ikona na drvetu, doneta iz Makedonije, sa slovenskim natpisima"[1].
Atanasije Karamata (sredina XVIII veka)[uredi | uredi izvor]
Atanasije Karamata (Karamatov), rodonačelnik Karamata, doselio se u Zemun 1736. godine iz Katranice, južno od Bitolja u Makedoniji. Izjasnio se za austrijskog državljanina 12. jula 1771. Atanasije Karamata imao je brata Dimitrija i kćerku Jelisavetu.
Nikolići od Rudne[uredi | uredi izvor]
Jelisaveta Karamata, kćerka Atanasija Karamate bila je udata za Teodora Nikolića od Rudne. Imali su sina Jovana.
Baron Jovan Nikolić od Rudne[uredi | uredi izvor]
Baron Jovan pl. Nikolić od Rudne, sin Teodora Nikolića od Rudne i Jelisavete Karamate bio je oženjen Jelisavetom Obrenović, kćerkom kneza Miloša i sestrom kneza Mihaila.
Njihova deca su Miloš, Teodor (Fedor), Milan, Mihailo i Mladen Nikolić.
Baron Teodor (Fedor) Nikolić od Rudne[uredi | uredi izvor]
Baron Teodor (Fedor) Nikolić od Rudne, je, pored njegovog brata od tetke barona Miloša pl. Bajića, bio najistaknutiji pretendent na srpski presto, posle smrti kneza Mihaila.
Imali su četvoro dece: Jovanu, Teodora, Jelisavetu i Mihelinu.
- Jovana Nikolić od Rudne (1870-1917), kćerka Teodora Nikolića od Rudne, knez Miloševa praunuka i čukununuka Atanasija Karamate, udala se 1892. u Budimpešti za barona Gezu Duku de Kadara (1867-1913), poreklom iz srpsko-cincarske porodice Duka, potomka generala, feldcojgmajstera barona Petra Duke od Kadara[2].
- Jelisaveta Nikolić od Rudne, kćerka Teodora Nikolića od Rudne, knez Miloševa praunuka i čukununuka Atanasija Karamate, udala se 1889. za grofa Eugena cu Hardeg auf Glac un im Mahlande (Gf Eugen zu Hardegg auf Glatz und im Machlande), (1873-1936). Jelisaveta Nikolić od Rudne, drugi put se udala u Bratislavi 1911. za Moric fon Remica, a treći put u Beču za Frica Resku.
- Mihelina Nikolić od Rudne (1882-1901), kćerka Teodora Nikolića od Rudne, knez Miloševa praunuka i čukununuka Atanasija Karamate, udala se 1900. u Beču za Ludviga Viha fon der Rojta (Ludwig Wich von der Reuth).
Baron Mihailo Nikolić od Rudne (1841—1916)[uredi | uredi izvor]
Baron Mihailo Nikolić od Rudne (1841-1916) sin Jovana Nikolića od Rudne i Jelisavete Savke Obrenović, knez Milošev unuk i praunuk Atanasija Karamate, bio je oženjen od 1877. Marijanom Kinski fon Vhnic und Tetau (Marianne Kinsky von Wchinitz und Tettau, 1854-1938), iz kneževske grane porodice Kinski[3].
Dimitrije Karamata[uredi | uredi izvor]
Dimitrije Karamata (Karamatov), brat Atanasija Karamate došao je 1775. u Zemun, izjasnio se za austrijskog državaljanina takođe 1771.[4] Dimitrije Karamata imao je sina Jovana Karamatu.
Jovan Karamata[uredi | uredi izvor]
Jovan Karamata, sin Dimitrija Karamate imao je sinove Marka i Atanasija i kćerku Julijanu udatu Mušicki.
- Marko Karamata
- Atanasije Karamata
- Julijana Karamata bila je udata za dr Đorđa Mušickog
Marko J. Karamata[uredi | uredi izvor]
Marko Karamata bio je jedno vreme sekretar kneza Mihaila.
Atanasije J. Karamata (1821—1868)[uredi | uredi izvor]
Atanasije Karamata (1821—1868), sin Jovana Karamate, koji je završio trgovačke i tehničke nauke u Beču 1848. bio je ministar finansija ("kasir“, „blagajnik“, „aznader") novoosnovane Srpske Vojvodine.
Atanasije Karamata bio je oženjen Anastasijom Živanović, a posle njene smrti Marijom Jovica iz Šikloša (* 1832? – † 1923[5]). Žena brata Marije Karamate, rođ. Jovica rođena je u porodici mitropolita Stratimirovića od Kulpina.
Atanasije Karamata i Marija Karamata, rođ. Jovica imali su sinove: Konstantina, Jovana, Stevana i Ozrena.
- Konstantin Karamata, prof. zemunske gimnazije.
- Jovan Karamata, direktor zemunske štedionice.
- Stevan Karamata, direktor filijale srpske banke u Budimpešti.
- Artiljerijski kapetan Ozren Karamata, koji je mlad umro 1912.
Kapetan Ozren A. Karamata[uredi | uredi izvor]
Kapetan Ozren A. Karamata, austrougarski oficir, oženio se 1908. Jelisavetom Nikolić u Zemunu. Umro je 1912. godine.
Jovan A. Karamata[uredi | uredi izvor]
Jovan Karamata, sin Atanasija Karamate i Marije Karamata, rođ. Jovica bio je deoničar Srpske banke i upravnik Srpske štedionice u Zemunu.
Konstantin A. Karamata[uredi | uredi izvor]
Konstantin Kosta Karamata, sin Atanasija Karamate i Marije Karamata, rođ. Jovica bio je profesor matematike u zemunskoj realci.
Stevan A. Karamata (1864—1940)[uredi | uredi izvor]
Stevan Karamata[6], bankar, sin Atanasija Karamate i Marije Karamata, rođ. Jovica bio je prvi generalni direktor Jadransko-podunavske banke sa sedištem u Beogradu.
Stevan Karamata bio je deoničar Srpske banke i jedno vreme direktor njene filijale u Budimpešti.
Stevan Karamata je sa suprugom Desankom imao četiri sina i jednu kćerku.
- Ozren S. Karamata
- Konstantin S. Kosta Karamata
- Srđa S. Karamata
- Jovan S. Karamata
- Smiljka S. Karamata udata za Vladimira Šaškijevića
Akademik Jovan S. Karamata (1903—1967)[uredi | uredi izvor]
Prof. dr Jovan S. Karamata (1903-1967), sin Stevana Karamate, profesor matematike, član SANU (1948), bio je priznat kao jedan od najuglednijih srpskih matematičara dvadesetog veka. U periodu od 1925 do 1935 bavio se istraživačkim radom na temu teoreme ”Tauberove prirode” nazvane po austrijskom matematičaru Alfredu Tauberu. 1930. godine, raspravom pod nazivom "Über die Hardy-Little woodsche Umkehrungen des Abelschen Stätigkeitssatzes", publikovanu na svega dve strane u časopisu ”Matematische Zeitschrift”, pojednostavljeno je dokazao Hardi-Litlvudovu teoremu. Pomenuti rad doneće Jovanu Karamati međunarodno priznanje i slavu a njegova metoda će omogućiti dalje rezultate i primene u brojnim radovima poznatih matematičara sveta (v. radove - K. Knopp-a, G. Doetsch-a, E. G. Titchmarsh-a, D. V. Vidder-a, J. Favard-a i td.). Pored radova o funkcijama Tauberove prirode, Karamata je tridesetih godina 20. veka dao definicije i osnovne osobine pravilne/promenljive funckije koje su doživele široku primenu.
Radio je kao nastavnik na Beogradskom univerzitetu, prvo kao vanredni (1930) na Filozofskom i Tehničkom Fakultetu, a potom i kao redovni profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu (izabran 1950). 1951. godine se definitivno iseljava sa porodicom u Švajcarsku, gde će do smrti predavati u svojstvu redovnog profesora na Katedri za matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Ženevi. Između 1935 i 1941, Karamata je bio i član upravnog odbora osiguravajućeg društva ”Feniks” iz Beograda dok je sa ortacima Juliusom Holbusom, Jovanom i Nikolom Đurišićem osnovao poznatu fabriku tekstila sa najsavremenijom opremom koja će do dolaska nacista i ustaša u Zemun uspešno poslovati. Pred sam početak drugog svetskog rata osnovao je i privatnu radionicu za dizajniranje i proizvodnju predmeta za unutrašnju dekoraciju od kovanog bakra i gvožđa.
Bio je oženjen Emilijom (1906-1959), rođ. Nikolajević, pravnicom i ćerkom Borislava Nikolajevića, apelacionog sudije iz Beograda. Imali su četvoro dece: Vladimira (1934), arhitektu, Dimitrija (1935) profesora na medicinskom fakultetu u Lozani, Mariju (1938-1940) i Katarinu, biologa (1938-2005). Njegovi direktni potomci žive u Lozani (unuci : Boris i Nikola, preko sina Dimitrija, i Jovan-Jean i Emilija preko sina Vladimira.).
Potpukovnik Ozren S. Karamata (1893—1973)[uredi | uredi izvor]
Potpukovnik Ozren S. Karamata bio je oficir vojske Kraljevine Jugoslavije.
Ozren S. Karamata bio je oženjen Zorom pl. Benko, kćerkom Franje pl. Benka i Jelene rođ. Radojičić, kćerke gradskog fizikusa u Zemunu dr Miloša Radojčića i sestre dr Konstantina Radojčića. Porodica Benko je slovačkog porekla iz mesta Ebensdorf kod Pšemisla. Austrijsko plemstvo je darovano Mihailu Benku, oficiru, za vojne zasluge, 15. septembra 1678. od strane cara Leopolda Drugog. Mihailo Benko došao je službom u Vukovar, gde su živeli i njegovi potomci do preseljenja u Zemun. Jovan Benko učestvovao je na srpskoj strani u buni 1848. Ivan pl. Benko (1813-1850) je sa Anom Vlašić imao četvoro dece, Mariju pl. Kovačić, Anu Miler i sinove Ivana pl Benka (1844-1866), oficira i Franju pl Benka (1846- ), apotekara, koji se doselio u Zemun. Porodica Benko imala je kuću u Glavnoj ulici br. 33 u Zemunu. Jelena Benko, rođ. Radojčić, supruga Franje Benka i njihova deca Marijana, Ivan, Stevan, Sofija, Konstantin, Despina i Zora bila su krštena u pravoslavnoj veri. Prilikom ulaska srpske vojske u Zemun 1914. porodica Benko pokazala je najveće oduševljenje, zbog čega je nakon povlačenja Srba, prešla u Srbiju, gde je uhapšena od strane austrougarskih vlasti u Nišu. Na suđenju u Zagrebu Jelena pl. Benko osuđena je zbog veleizdaje na 13 godina teške tamnice i gubitak plemstva, a njene četiri kćerke na po 8 godina teške tamnice, zbog čega su bile na robiji do kraja rata. Najstarija sestra Zore Karamata, Marijana bila je udata za zemunskog gradskog inženjera Pavla Horvata, njen sin je zagrebački advokat Vladimir Horvat. Brat Ivan Benko bilo je oficir koji je zarobljen u Aprilskom ratu 1941. i posle je živeo u inostranstvu[7].
Ozren S. Karamata i Zora Karamata rođ. pl. Benko imali su sinove Stevana Karamatu, akademika, i Konstantina Kostu Karamatu.
Akademik Stevan O. Karamata[uredi | uredi izvor]
Akademik prof. dr Stevan Karamata je poznati geolog. Ima sina Ozrena Karamatu, biologa i kćerku el. inž. Jelenu Jevtović Karamata čiji suprug je dr Đorđe Jevtović[7]. Živeo je u porodičnoj kući u Karamatinoj ulici u Zemunu.[8].
Konstantin O. Karamata[uredi | uredi izvor]
Konstantin Karamata u braku sa Jelenom Kumanudi ima kćerku Milicu udatu za Branislava Miloševića. Imaju kćerku.
Šaškijevići[uredi | uredi izvor]
Smiljka S. Karamata, kćerka Stevana Karamate bila je udata za kapetana fregate Vladimira Šaškijevića, sina Mihaila Šaškijevića (1861-1940) iz Novog Sada, banovinskog inspektora Dunavske banovine Kraljevine Jugoslavije.
Kapetan fregate Vladimir Šaškijević[uredi | uredi izvor]
Kapetan fregate Vladimir Šaškijević bio je komandant razarača Dubrovnik kojim je kralj Aleksandar Karađorđević putovao iz Zelenike u Marselj. Kapetan Šaškijević je posle atentata u Marselju vratio kraljevo telo u Split.
Vladimir Šaškijević i Smiljka S. Karamata dobili su u Dubrovniku 1929. sina Mihaila Šaškijevića, koji danas živi u emigraciji u Čikagu.
Prof. dr Mihailo Šaškijević[uredi | uredi izvor]
Prof. dr Mihailo Šaškijević (rođ. 1929), predsednik je UO Srpske banke i zalaže se za povraćaj imovine Srpske banke u Hrvatskoj. Živi u emigraciji u Čikagu.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je u četnicima u JVuO. Jednom su ga uhapsile nemačke okupacione vlasti i sedam puta su ga hapsili partizani. Osuđivan posle rata. Otišao u emigraciju 1958.
Mihailo Šaškijević bio je u zatvoru na Adi Ciganliji u noći kada je ubijen general Dragoljub Draža Mihailović. Svedočenje je opisao i objavio 2001.
Mušicki[uredi | uredi izvor]
Julijana Mušicki, rođ. Karamata, kćerka Jovana Karamate i unuka Dimitrija Karamate bila je udata za dr Đorđa Mušickog, direktora zemunskog kontumaca (karantina), bratanca vladike Lukijana Mušickog[9]. Porodica Emušicki, ili Mušicki, poreklom je iz valjevskog kraja, odakle je iz sela Gornji Mušić ili Donji Mušić prešla u seobi Srba Dunav. Nosili su prvo prezime Mušićanin, koje je kasnije izmenjeno u Mušicki (Emušicki). Đorđe Mušicki završio je bogosloviju u Novom Sadu. Njegov sin Luka, u monaštvu Lukijan, budući vladika rođen je u Temerinu u Bačkoj 27. jarnuara 1777. Njegov bratanac je dr Đorđe Mušicki, koji je bio oženjen sa Julijanom Karamata.
Unuci Julijane Mušicki, rođ. Karamata su Vladimir Mušicki i general Kostantin Kosta Mušicki.
General Konstantin Kosta Mušicki (1897—1946)[uredi | uredi izvor]
General Konstantin Kosta Mušicki (Slavonski brod, 1897 - Beograd 1946) unuk je Julijane Mušicki, rođ. Karamata. Sin je Milana Mušickog i Jelene Mihailović.
Porodične kuće i imanja[uredi | uredi izvor]
Porodična kuća Karamata u Karamatinoj ulici u blizini Sv. Nikolajevske crkve u Zemunu, podignuta je 1750. U ovoj kući, koja i danas postoji 1788. odseo je za vreme austro-turskog rata austrijski car Josif Drugi[9]. Veliki crni orao koji je u to vreme naslikan na jednom plafonu i danas postoji.
Dimitrije Karamata je 1772. kupio kuću, danas spomenik kulture, od Kupine udovice Kuzmana Jovanovića, za tada veliku sumu od 4.000 forinti. Slikar Georgije Tenecki je tri naručena portreta Dimitrija, njegove supruge Marije i bratanca, Atanasijevog sina, uradio 1785. godine, a trideset godina kasnije likove još nekih članova porodice Karamata naslikao je Pavel Ćurković.
Jovan, sin Dimitrijev, dozidao je 1827. godine sprat na srednjem delu kuće i renovirao čitavu građevinu. Svi delovi kuće, uključujući i prizemlje, jedinstveno su povezani fasadom u stilu klasicizma. Stara barokna kapija na istočnom delu kuće zamenjena je novom, za kola i pešake, i iznad nje je označena godina kada je rekonstrukcija izvršena.
U vreme Austrijsko-turskog rata 1778/89. godine kuća je ustupljena austrijskom feldmaršalu Laciju, koji je u njoj osnovao vojni štab. U posetu su mu ubrzo došli austrijski car Jozef II Habzburški i njegov nećak, prestolonaslednik Franc, da bi videli kako se osvaja veliki i utvrđeni Beograd. U čast caru, Dimitrije Marković iz Novog Sada uradio je na tavanici velike sobe (salona) reljef dvoglavog orla u drvetu, koji se i danas nalazi u kući.
U kući je boravio i feldmaršal Gideon Ernst Laudon sa štabom Glavne austro-nemačke vojske u Srbiji, odnosno Turskoj.
Tokom Srpskog pokreta 1848/49. godine, u kući je boravio srpski patrijarh Josif Rajačić sa nekolicinom članova „Glavnog narodnog odbora Vojvodovine Srpske”. Atanasije Karamata je učestvovao u radu odbora da bi kasnije postao i njegov kasir Srpske Vojvodine, što bi danas bio položaj u rangu ministra finansija.
Gosti kuće bili su i Vuk Karadžić i njegova kćerka Mina, dok su čekali dozvolu za prelazak u Beograd[10].
Srodstvo[uredi | uredi izvor]
Karamate su bili u srodstvu sa Nikolićima od Rudne, Mušickima i dr.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Spisak najistaknutijih srpskih porodica u Kneževini i Kraljevini Srbiji
- Obrenovići
- Nikolići od Rudne
- Kuća porodice Karamata
- Kuća Jovana Karamate
- Zgrada štamparije Karamata u Zemunu
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ D. Popović, O cincarima, Beograd (1937). str. 394.
- ^ Portret barona Petra Duke od Kadara čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu. Porodični grb ima na štitu strelu. Vid. Dragomir Acović, Srbi i heraldika, Beograd (2008). str. 432.
- ^ O kneževskoj i grofovskoj porodici Kinski poreklom iz Češke vid. na engleskoj Vikipediji en: House of Kinsky
- ^ D. Popović, O Cincarima, Beograd (1937). str. 383.
- ^ "Politika", 24. sept. 1923, str. 5
- ^ Smrt Stevana Karamate. "Vreme", 17. feb. 1940, str. 10. digitalna.nb.rs
- ^ a b http:// home.swipnet.se/~w-86512/znameniti_zemunci/benko.htm
- ^ Vid. NIN broj 2853, od 31.08.2005: „Dimitrije Karamata je došao u Zemun 1745. godine, a 1772. godine je kupio stilsku, baroknu jednospratnu kuću u kojoj porodica Karamata živi i danas. Jedan od naših najvećih geologa, ugledni akademik Stevan Karamata i njegov sin Ozren žive u ulici koja se zove – Karamatina"
- ^ a b Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Beograd (2008). str. 106.
- ^ Vid. S. Zorić, Svedok prohujalih vremena, Politika, od 31/08/2008