Код белог коња

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kod belog konja
Orig. naslovThe Pale Horse
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakriminalistički
Izdavanje
Datum1961.
Broj stranica256
Tip medijatvrdi i meki povez
Hronologija
PrethodnikPas smrti i druge priče
NaslednikNapuklo ogledalo

Kod belog konja je delo detektivske fantastike britanske spisateljice Agate Kristi, koje je prvi put objavio u Velikoj Britaniji od strane izdavača Collins Crime Club 6. novembra 1961,[1] a u SAD Dodd, Mead and Company naredne godine.[2][3] Britansko izdanje je koštalo je petnaest šilinga[1] a američko 3,75 dolara.[3] U romanu se pojavljuje detektivka Arijadna Oliver kao sporedan lik, a tonom odražava natprirodne romane pisca Denisa Vitlija koji je tada bio na vrhuncu popularnosti. Beli konj se pominje u Otkrivenju 6 :8, gde ga jaše Smrt.

Uvod u radnju[uredi | uredi izvor]

Gospođa Dejvis na samrti daje svoju poslednju ispovest rimokatoličkom svešteniku ocu Gormanu, ali mu zajedno sa ispovešću daje i spisak imena i strašnu tajnu. Međutim, pre nego što je uspeo da preduzme išta, on biva ubijen u magli. Dok policija počinje da istražuje, mladi junak počinje da sastavlja dokaze koji ga odvode na konvergentni put.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Mark Isterbruk, centralni lik knjige i njen glavni pripovedač, vidi tuču između dve devojke u kafiću u Čelsiju tokom koje je jedna drugoj iščupala pramen kose iz korena. Ubrzo zatim saznaje da je jedna od devojaka, Tomasina Takerton, umrla. Na večeri sa prijateljicom, izvesna Popi Stirling pominje nešto što se zove "Beli konj" koji organizuje smrti, ali se odjednom uplašila što je to pomenula i neće više da govori o tome.

Kada je Mark naišao na policijskog hirurga Korigana, on saznaje za spisak prezimena pronađenih u cipeli ubijenog sveštenika Oca Gormana. Na spisku se nalaze prezimena Korigan, Takerton i Hasket-Duboa (isto prezime kao prezime Markove kume koja je nedavno umrla, kako se čini, prirodnom smrću). Mark počinje da se plaši da spisak sadrži prezimena onih koji su mrtvi ili će uskoro umreti.

Kada je Mark otišao na seoski vašar koji je organizovala njegova sestra od tetke u Mač Dipingu[4] sa čuvenom spisateljicom zagonetki Arijadnom Oliverom, on je čuo za kuću koja je nastala iz stare gostionice pod nazivom "Beli konj". U kući žive tri savremene „veštice“ koje predvodi Tirza Grej. Obilazeći kuće u okolini, Mark upoznaje gospodina Venablsa, nepokretnog čoveka koji nema očiglednog objašnjenja za svoje značajno bogatstvo.

Mark takođe posećuje "Belog konja", a Tirza Grej sa njim razgovara o sposobnosti ubijanja na daljinu za koju tvrdi da je razvijena. Retrospektivno, Marku se čini da mu je ona opisala uslugu koju bi bila spremna da pruži. U okviru policijske istrage, svedok Zakarija Ozborn opisuje čoveka viđenog kako prati oca Gormana neposredno pre ubistva. Kasnije Ozborn govori policiji da je video istog čoveka u invalidskim kolicima. Iako saznaje da je čovek, Venabls, osakaćen od dečije paralize i da nije sposoban da stoji zbog atrofije nogu, Ozborn ostaje siguran u svoje prepoznavanje i ukazuje da je Venabls mogao da lažira svoj invaliditet.

Markova devojka Hermija ne shvata ozbiljno njegove sve veće strahove i on postaje nezadovoljan njom. Međutim, on dobija podršku od Arijadne Oliver i od popadije Dejn Kaltrop, koja želi da zaustavi bilo kakvo zlo koje bi se moglo dogoditi. Mark takođe postaje saveznik Ketrin "Džindžer" Korigan, devojke koju je upoznao u okolini i koja uspešno privlači Popi o organizaciji "Beli konj". Džindžer dobija od Popi adresu u Birmingemu gde Mark upoznaje gospodina Bredlija, zastupnika bez prava koji opisuje način na koji "Beli konj" funkcioniše bez kršenja zakona - da se Bredli kladi da će neko umreti u određenom vremenskom razdoblju, a da se stranka kladi na suprotno. Ako dotična osoba umre u tom roku, stranka mora da plati. (Jedna stranka koja je odbila pala je ispred voza i poginula).

Uz saglasnost inspektora Ležena i saradnju Džindžer, Mark pristaje da traži ubistvo svoje prve žene koju će glumiti Džindžer. Na nekakvom obredu u "Belom konju", Mark svedoči da Tirza očigledno kanališe zloćudni duh kroz električni aparat. Ubrzo nakon toga, Džindžer se razbolela i počela brzo da vene. U očaju, Mark se ponovo okreće Popi koja pominje da je njena drugarica Ajlin Brendon dala ostavku u istraživačkom udruženju pod nazivom PRK (Poverljiva reagovanja kupaca) koje je izgleda povezano sa "Belim konjem". Kada je gospođa Brendon saslušana, ona otkriva da su i ona i gospođa Dejvis radile za udruženje koje je ispitivalo ciljane ljude o tome koju hranu, kozmetiku i lekove koriste.

Arijadna Oliver je zvala Marka zbog ključne veze koju je uspostavila: još jedna žrtva "Belog konja" Meri Delafontejn izgubila je kosu tokom svoje bolesti. Ista stvar se desila i ledi Hasket-Duboi, a i Tomasini je kosa lako iščupana tokom borbe. Štaviše, i Džindžer je počela da opada kosa. Mark prepoznaje da su to naznake trovanja talijumom, a ne neka vrsta satanskog atentata.

Otkriveno je da je Ozborn bio mozak koji stoji iza udruženja "Beli konj" i da je element crne magije bio deo pogrešnog usmerenja sa njegove strane. Ubistva su počinjena zamenom proizvoda koje su žrtve navele u istraživanju PRK-a otrovanim. Ozbornov nespretni pokušaj da umeša Venablsa bio je suštinska greška. Nakon Ozbornovog hapšenja, Mark i Džindžer, koja se oporavila su se verili.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Mark Isterbruk, istoričar koji istražuje Mogule
  • Inspektor Ležen, istražni službenik
  • Arijadna Oliver, proslavljena spisateljica (po motivima Agate Kristi)
  • Džim Korigan, policijski hirurg
  • Džindžer Korigan, mlada žena (nije u rodu sa Džimom)
  • Gospodin Venabls, bogat čovek i invalid u kolicima
  • Zakarija Ozborn, farmaceut
  • Gospodin Bredli, pravni zastupnik "Belog konja"
  • Tirza Grej, praktikantkinja mračnih veština
  • Sibil Stamfordis, medijum
  • Bela Veb, kuvarica Tirze Grej i samozvana veštica
  • Tomasina Takerton, bogata mlada žena
  • Pamela "Popi" Stirling, zaposlena u "Svećari D.O.O."
  • Otac Dejn Kaltrop, mesni sveštenik
  • Popadija Kaltrop, popadija
  • Roda Despard, sestra od tetke Marka Isterbruka
  • Pukovnik Hju Despard, Rodin muž
  • Gospođa Takerton, Tomasinina maćeha (i naslednica)
  • Gospođa Kopins, vlasnica pansiona u kome umire gospođa Dejvis
  • Ajlin Brandon, bivša radnica Customers' Reactions Classified
  • Hermija Redklif, Markova pretenciozna devojka
  • Dejvid Ardingli, Markov drug istoričar
  • Otac Gorman, rimokatolički sveštenik

Likovi koji se ponavljaju u drugim delima[uredi | uredi izvor]

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

Frensis Ajls (Entoni Berkli Koks) je pohvalio roman u izdanju časopisa Čuvar 8. decembra 1961. godine: „Gospođa Agata Kristi je naš najbliži pristup večnom kretanju. I ne samo da se nikada ne zaustavlja, već skoro svaki put ispušta loptu u šolju skoro svaki put i ako se ponekad podsetimo onih automatskih strojeva gde se povuče ručka i iz nje iskoči gotov proizvod, to je pohvala automatici, a nikako odraz gospođe Kristi. Ručka proizvodi proizvod koji je ne samo na nivou merila već i iznad njega. Kob Belog konja je u stvari najbolji uzorak iz ove tvornice već neko vreme, a to mnogo govori. Tema crne magije obrađena je na majstorski i zlokobni način, a odati ono što je iza nje bilo bi neoprostivo. Ovo je knjiga koju niko (ponavljam niko) ne bi smeo da propusti.“[5] Ajls je dalje imenovao roman kao svoj omiljeni u izboru spiska za kraj godine objavljenom nedelju dana kasnije, napisavši da „Nije bilo izuzetna godina za krimi žanr, ali kao i obično bilo je jedan ili dva prvorazredna predmeta. Najbolja slagalica je svakako bila Kod Belog konja Agate Kristi .“[6]

Robert Barnard: „Dobar kasni primer – labavo zacrtan, ali sa intrigantnom, fantastičnom centralnom zamisli. Radnja se odnosi na organizaciju tipa Ubistvo D.O.O. sa jakim slojem crne magije. Takođe koristi 'Kutiju', deo pseudonaučni hokus-pokus savremen u Zapadnoj zemlji pedesetih (jedna od stvari koja je Voa dovela do ivice ludila, kako je ispričano u Pinfoldu ).“[7]

U "Bingu!" za članak Nedeljne zabave izdanja #1343-44 (26. decembar 2014–3. januar 2015), pisci su izabrali Kob Belog konja kao „omiljeni NZ-a“ na spisku „Devet velikih Kristinih romana“.[8]

Pominjanja i aludiranja[uredi | uredi izvor]

Pominjanje drugih dela[uredi | uredi izvor]

Nekoliko Kristinih ranijih likova se ponovo pojavljuje u ovoj knjizi. Pored Arijadne Oliver, u zapletu učestvuju i major Despard i njegova supruga Roda (koji su se upoznali i zaljubili u romanu Karte na stolu). Popadija Kaltrop iz romana Kobni prst takođe se ponovo pojavljuje u približno istoj ulozi koju je igrala u toj knjizi: razumna, ali odana hrišćanka koja želi da se zlu zaustavi.

Gospođa Oliver se plaši da prisustvuje vašaru iz razloga koji će čitaocima biti očigledni iz njenog prethodnog pojavljivanja u Kristinom romanu: Vašar zločina.

Gospođa Lankaster iz romana Trnci u prstima je možda pomenuta u razgovoru kada je jedan od likova Dejvid Ardingli pomenuo kako je upoznao jednu staricu u domu koja govori potpuno istu frazu od koje se Tapens smrzla do kosti, a koji je imao sličan efekat i na Ardinglija. Gospođa Lankaster je ipak pomenula „deset i jedanaest”, dok je Ardinglijevo sećanje pomenuto vreme stavilo u „12.10”.

Pominjanje u pravoj povesti[uredi | uredi izvor]

Ovaj roman je značajan među Kristinim knjigama jer mu se pripisuje da je spasio najmanje dva života pošto su čitaoci prepoznali naznake trovanja talijumom iz njegovog opisa u knjizi.

  • Godine 1975. Kristijeva je dobila pismo od jedne žene iz Latinske Amerike koja je prepoznala naznake trovanja talijumom i tako spasila ženu od sporog trovanja od strane njenog muža.
  • 1977. godine, 19-mesečno dete iz Katara patilo je od tajanstvene bolesti. Pošto je beba prebačena u London, medicinska sestra Marša Mejtlend koja je čitala Kod Belog konja tačno je ukazala da je beba patila od trovanja talijumom.[9]
  • U drugom slučaju 1971. godine zahvaljujući ovoj knjizi uhvaćen je nizni ubica Grejem Frederik Jang koji je potrovao nekoliko ljudi, od toga troje smrtno. Lekar koji je razgovarao sa Skotland Jardom pročitao je Kod Belog konja i shvatio da je tajanstvena "bovingdonska buba" (smrti su se dogodile u tvornici u Bovingdonu u Engleskoj) u stvari trovanje talijumom.[10]

Za roman se takođe navodi da je bio „podstrek“ za takozvana „Ubistva u Mensi“. Godine 1988, član udruženja "Mensa" Džordž Trepal otrovao je svoje susede Paja i Pegi Kar i njihovu decu talijumom unetim u flašicama koka-kole od osam pakovanja. Pegi Kar je podlegla dok su ostali preživeli napad.[11]

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Film[uredi | uredi izvor]

Roman je prvi put adaptirao ITV za televiziju 1996. godine, u 100-minutnom TV filmu sa Kolinom Bjukenenom u ulozi Marka Isterbruka. Ova verzija je izostavila lik Arijadne Oliver. To čini Isterbruka osumnjičenim za ubistvo oca Gormana. U početku se čini da su ubistva planirala Venables, za koga se ispostavilo da nije nepokretan, ali se na kraju ipak otkriva da je Ozborn ubica.[12]

Televizija[uredi | uredi izvor]

Ista mreža je kasnije napravila drugu adaptaciju koju je uradio Rasel Luis za petu sezonu Gospođice Marpl sa Džulijom Makenzi u glavnoj ulozi 2010.[13] Kako je lik gospođice Marpl postao glavni istražitelj radnje, napravljeno je nekoliko izmena za ekranizaciju:

  • Likovi Arijadne Oliver, Pamele „Popi“ Stirling, pukovnika i Rode Despard, Džima Korigana i otac i popadija Kaltrop izostavljeni su iz ekranizacije. Izostavljanje Rode i pukovnika Desparda verovatno je posledica činjenice da je u ekranizaciji romana Karte na stolu za seriju Poaro Roda umrla umesto En Meredit, a pukovnik Despard se zaljubio u En umesto toga.
  • Za to su izmišljeni novi likovi:
    • Kapetan Kotam – meštanin u Mač Dipingu sa čvrstim nenaklonošću prema Venablsu. Obojica se ne slažu, a Kotam tvrdi da je Venabls odgovoran za požar u njegovoj kući.
    • Kanga Kotam - Kapetanova supruga, odsela je sa njim u The Pale Horse
    • Lidija Harsnet – domaćica Kotamovih, koja tajno ima aferu sa mužem.
  • Otac Gorman postaje prijatelj gospođice Marpl i šalje joj spisak imena koje je dobio od gospođe Dejvis neposredno pre njegovog ubistva. Pošto je saznala za njegovu smrt i došla u London, gospođica Marpl posećuje gospođu Dejvis kući i nalazi drugi spisak imena u jednoj od njenih cipela. Pošto je Pamela izostavljena iz ekranizacije, gospođicu Marpl vodi do "Belog konja" drugi spisak napisan na papiru sa zaglavljem preuzetom iz hotela koji je takođe uključivao datume pored imena na sebi.
  • Dok je "Beli konj" u romanu pretvoren iz kuće, u ekranizaciji je prikazano da je sve vreme bio hotel, a kupili su ga Tirza Grej i njene saradnice ubrzo pošto je prethodni vlasnik izgubio ženu. Vašar održan u selu se i dalje dešava, ali u njemu ne učestvuje sestra od tetke Marka Isterbruka Roda Dos jer se ne pojavljuje.
  • Bredlijeva poslovnica je premeštena iz Birmingema u Čaring Kros u Londonu dok je njegova adresa data gospođici Marpl preko Džindžer Korigan koja je pronašla njegovu posetnicu tokom zabave koju je držala gospođa Takerton zbog izostavljanja Pamele koja je otkrila taj podatak njoj u romanu.
  • Tomasina Takerton nije uključena u tuču u ekranizaciji.
  • Prvo ime Ozborna je promenjeno iz Zakarije u Pol dok je njegovo zanimanje promenjeno u član poslovnice za prodaju, a ne farmaceut. Ostale izmene su uključivale pokušaj Ozborna da otruje gospođicu Marpl koja ga je navela da poveruje da jeste otrovana, a nije bila i otkriva da je otkrila njegov pokušaj greškom koju je napravio što nije posmatrao njen osećaj za red i blagu promenu u nagovaranje za ubistvo od strane Marka u čemu je veća umešanost policije dok se Džindžer nije razbolela jer nije bila otrovana.
  • Saznanje o umešanosti gospođe Dejvis u CRC je otkriveno drugačije zbog izostavljanja Pamele i Ajlin – inspektor Ležen je saznao za CRC tako što je Bredli praćen ubrzo pošto se sastao sa Marplovom ispred svoje poslovnice za šta je Marplova sumnjala da je gospođa Dejvis imala veze sa njom zbog toga što je ranije pitala gospođu Kopins o njenom radu.
  • Tokom Ozbornovog pokušaja da baci sumnju na Venablsa, on je odveo gospođicu Marpl da špijuniraju njegovu kuću tokom mraka i videli su ga kako ustaje iz invalidskih kolica da navuče zavese. (Ovo je pojačalo Ozbornovu lažnu tvrdnju da je ranije video Venablsa (ili istog dvojnika) kako prati oca Gormana u Londonu.) Poslednji prizor sukoba objašnjava da je inspektor Ležen bio prerušen u Venablsa u kući pa otuda i njegova sposobnost da hoda. Pravi Venabls je zaista nepokretan.

Roman je ekranizovan i kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi iz 2016.

U junu 2019. godine objavljeno je da će Sara Felps koja je radila na nekoliko Kristinih ekranizacija za BBC i Mamut Skrin raditi na ekranizaciji romana Kod Belog konja.[14] Dvodelna serija je emitovana 9. i 16. februara 2020. na BBC One. U glumačkoj postavi bili su Rufus Sevel kao Mark Easterbrook, Šon Pertvi kao inspektor Ležen, Berti Karvel kao Zakarija Ozborn, Kaja Skodelario kao Hermija i Šila Atim, Rita Tašigem i Keti Kira Klark kao „veštice“ iz Mač Dipinga. Ekranizacija je samo vrlo labavo zasnovan na romanu, odstupajući na mnogo značajnih načina, među kojima je i prikaz Marka Isterbruka kao dvaput oženjenog protivjunaka.[15] Časopis Nezavistan je primetio da je doneo „zadovoljavajući zaključak uprkos uobičajenim ludačkim uzbuđenjima“[16] dok je Telegraf tvrdio da je bacio „kuhinjsku sudoperu punu pacova u ovo ponovno pisanje Agate Kristi“.[17]

Radio[uredi | uredi izvor]

Roman je dva puta adaptiran za Bi-Bi-Si Radio:

  • Adaptacija je emitovana 1993. za proslavu 50. godišnjice Bi-Bi-Si Radija 4 u subotu uveče. Ovo je dramatizovao Majkl Bejkvel, a u njoj su igrali Džeremi Klajd kao Mark Isterbruk, Stefani Kol kao Arijadna Oliver, Terens Aleksander kao gospodin Venabls, Meri Vimbuš kao Tirza Grej, Hilda Šroder kao Bela, Stiven Hodson kao Džim Korigan, Džonatan Adams kao inspektor Ležen i Federej Holmes kao Džindžer.[18]
  • Nova adaptacija Bi-Bi-Sija radija 4 u tri dela prvi put je emitovana u septembru 2014. i ponovo je emitovana u januaru 2018. Ovo je dramatizovala Džoj Vilkinson, a u njoj su igrali Džejson Hjuz kao Mark Isterbruk, Elenor Bron kao Tirza, Džordžija Grum kao Džindžer, Majkl Bertenšo kao inspektor Ležen, Fibi Prajs kao Hermija, Ron Kuk kao Ozborn i Nikolas Džons kao Venabls.[19]

Istorija publikacije[uredi | uredi izvor]

  • 1961, Collins Crime Club (London), 1961, Hardback, 256 pp
  • 1962, Dodd Mead and Company (Njujork), 1962, Hardback, 242 pp
  • 1963, Pocket Books (Njujork), Paperback
  • 1964, Fontana Books (Imprint of HarperCollins), Paperback, 191 pp
  • 1965, Ulverscroft Large-print Edition, Hardcover, 256 pp
  • 2011, HarperCollins; Facsimile edition Hardcover: 256 pages ISBN 978-0-00-739572-9

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon. Collins Crime Club – A checklist of First Editions. Dragonby Press (Second Edition) March 1999 (p. 15)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (pp. 82, 87) Scholar Press. 1994. ISBN 0-85967-991-8.
  3. ^ a b „American Tribute to Agatha Christie”. home.insightbb.com. 
  4. ^ James Zemboy, The Detective Novels of Agatha Christie: A Reader's Guide, Jefferson (NC): McFarland & Company, Inc., 2008. The fictitious village is described as lying about 20 mi (32 km) north of Bournemouth, Hampshire.
  5. ^ The Guardian 8 December 1961 (p. 7)
  6. ^ The Guardian 15 December 1961 (p. 9)
  7. ^ Barnard, Robert. A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie – Revised edition (pp. 201–02). Fontana Books, 1990. ISBN 0-00-637474-3.
  8. ^ „Binge! Agatha Christie: Nine Great Christie Novels”. Entertainment Weekly (1343–44): 32—33. 26. 12. 2014. 
  9. ^ Emsley, John (28. 4. 2005). The Elements of Murder: A History of Poison. Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780191517358 — preko Google Books. 
  10. ^ The Agatha Christie Companion, by Dennis Sanders and Len Lovallo (1984), pp. 314–15.
  11. ^ „The Commission on Capital Cases updates this information regularly”. Floridacapitalcases.state.fl.us. Pristupljeno 2014-05-04. [mrtva veza]
  12. ^ „BFI Screenonline: Agatha Christie's The Pale Horse (1997)”. www.screenonline.org.uk. 
  13. ^ "Julia McKenzie back as Marple in The Pale Horse", Press Release by ITV, 22 February 2010 Arhivirano 25 februar 2010 na sajtu Wayback Machine
  14. ^ „BBC One announces new Agatha Christie thriller The Pale Horse”. mammothscreen.com. 24. 6. 2019. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  15. ^ Ferguson, Euan (16. 2. 2020). „The week in TV: The Pale Horse; Endeavour; The End; The Split – review”. The Guardian. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  16. ^ Cumming, Ed (16. 2. 2020). „The Pale Horse, episode 2 review: Satisfying conclusion despite traditional whodunnit thrills”Neophodna novčana pretplata. The Independent (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 18. 6. 2022. g. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  17. ^ Singh, Anita (16. 2. 2020). „The Pale Horse, episode 2 review: Sarah Phelps chucked the rat-filled kitchen sink into this rewrite of Agatha Christie”. The Telegraph. Pristupljeno 8. 3. 2020. 
  18. ^ „Agatha Christie on BBC Radio 4 Extra: The Pale Horse”. 
  19. ^ „BBC Drama: The Pale Horse”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Код_белог_коња&oldid=27536381”