Талијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Талијум,  81Tl
Tl,81.jpg
Општа својства
Име, симбол талијум, Tl
Талијум у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
In

Tl

Nh
живаталијумолово
Атомски број (Z) 81
Група, блок група 13, p-блок
Периода периода 6
Категорија   постпрелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 204,3833 u
Ел. конфигурација [Xe]4f145d106s26p1
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 3
Физичка својства
Боја сива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 577 K (304 °C)
Тачка кључања 1746 K (1473 °C)
Густина 11850 kg/m3
Моларна запремина 17,22×10−3 m3/mol
Топлота фузије 4,142 kJ/mol
Топлота испаравања 164,1 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 129 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3, 1
Особине оксида средње базни
Електронегативност 1,62 (Полинг)
1,44 (Олред)
Енергије јонизације 1: 589,4 kJ/mol
2: 1.971 kJ/mol
3: 2.878 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 190 (156) pm
Ковалентни радијус 148 pm
Валсов радијус 156 pm
Кристална структура збијена хексагонална (HCP)
Хексагонална збијена кристална структура за талијум
Брзина звука 818 m/s (293,15K)
Топл. водљивост 46,1 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 6,17×106 S/m
Мосова тврдоћа 1,2
референцеВикиподаци

Талијум (Tl, лат. thallium) - је метал IIIА групе.[1][2] Талијум је открио британски физичар Вилијам Крукс (енгл. William Crookes) за време док је проучавао особине руда селена. Он је 1861. године наишао на узорак који је приликом загревања показивао у свом спектру јасно зелену боју, која није карактерисала ниједан познати елемент. По боји у спектру назван је талијум од грчке речи thallos, што значи зелена гранчица.[3]

Заступљеност: Талијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,6 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали талијума су:

Извори[уреди]

  1. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  3. Шимон Ђармати, Хемија опасних материја, Виша политехничка школа, Београд, 2006.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]