Kocjan Čajka bis
| Kocjan Čajka bis | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Obuka i trenaža jedriličara | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Poljska
| |
| Proizvođač | Warsztaty Szybowcowe w Warszawie (WSW) | |
| Probni let | 1936. | |
| Uveden u upotrebu | 1937. | |
| Povučen iz upotrebe | 1950.-tih | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Poljska armija | |
| Broj primeraka | 160 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Koacjan Čjka bis originalni naziv (polj. Kocjan Czajka bis) je jednoseda vazduhoplovna jedrilica napravljena 1937. godine od drveta i platna, namenjena prelaznoj obuci i trenaži jedriličara.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Inženjer Antoni Kocjan je počeo da radi na projektu Čajka 1930. godine. Na početku ovog posla napravljeno je tri prototipa. Prvi primerak je poleteo u aprilu 1931. i to je bio klasični klizač sa pilotom u otvorenom okruženju. U maju je završen drugi primerak jedrilica Čajka I i Čajka II opremljena kabinom obloženu platnom. Ove jedrilice su po svojim dimenzijama bile gotovo identične, a napravljene po narudžbi Aerokluba iz Ljvova.
Mada su sve ove jedrilice projektovane kao klasični školski klizači namenjeni početnoj obuci letača, vrlo brzo je uočeno da je Čajka II prevazišla sva očekivanja i da se svojim karakteristikama izborila za mesto prelazne jedrilice od klizača ka sposobnijim jedrilicama. Ova jedrilica je veoma brzo ušla i u serijsku proizvodnju. U toku 1932. godine opet na zahtev Aerokluba iz Ljvova napravljena je jedrilica Čajka III koja je imala razmah krila 9,40m u odnosu na ostale modele koji su imali razmah krila 11,28m. Zahvaljujući tome ova jedrilica je imala prilično dobre letne karakteristike ali nije mogla da uzme primat Čajci II[1]. Dalje poboljšanje, pojačanje strukture i oblaganje kabine drvenom lepenkom dobijena je 1936. godine jedrilica sa nazivom Čajka bis.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Kocjan Čajka bis je vazduhoplovna jedrilica sastavljena od krila, rešetkastog trupa i repa. Krilo je postavljeno na gornjoj ivici trupa tako da je ova letelica klasifikovana kao visokokrilni monoplan. Na početku trupa, (koji je drvena rešetkasta konstrukcija sastavljena od dve greda spojene međusobno upornicama) se nalazi kabina pilota šestougaonog poprečnog preseka obložena drvenom lepenkom a na kraju vertikalni stabilizator repa. Na gornjoj gredi trupa su pričvršćeni krilo i horizontalni stabilizator a za donju gredu je pričvršćen klizač.
Krilo je ravno, pravougaonog oblika i ima klasičnu drvenu konstrukciju sa dve ramenjače. Prednja ivica krila je napravljena u obliku drvene kutije obložene šperom (drvenom lepenkom) a ostali deo krila je obložen impregniranim platnom. Krilo je sa donje strane oslonjeno na trup kosim upornicama koje povezuju prednju ramenjaču krila sa trupom jedrilice. Upravljački mehanizam letelice je čeličnim sajlama povezen sa izvršnim organima, kormilima i krilcima.
Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo. Horizontalni stabilizatori su kao i krila kosim upornicama bili oslonjeni na vertikalni stabilizator. Kormila visine i pravca su imala drvenu konstrukciju obloženu impregniranim platnom. Dodatno učvrščivanje veze između prednjeg dela trupa i krila sa repom se postiglo zatezačima od čeličnih žica. Stajni trap se sastoji od drvene skije koja je prednjim delom vezana za kljun jedrilice a kraj je gumenim amortizerima vezan za trup. Ispod repa klizača nalazi se elastična drljača.
Varijante jedrilica[uredi | uredi izvor]
- Čajka I - Izvorni projekt bez kabine za pilota.
- Čajka II - Kabina pilota obložena platnom.
- Čajka III - Kraći trup i manji razmak krila.
- Čajka bis - Kabina pilota obložena lepenkom i ojačan trup.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Kocjan Čajka bis a prema izvorima[2][3]
| Karakteristike | Kocjan Čajka bis |
|---|---|
| Finesa | 1 : 13,5 pri brzini 53 km/h |
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Ukupno je proizvedeno oko 160 primetaka svih tipova jedrilice Čajka. Najviše je proizvedeno u Varšavskoj firmi Warsztaty Szybowcowe w Warszawie (WSW) mada je i određeni broj primeraka napravljeno i u aeroklubskim radionicama po principu samogradnje. Modeli Čajka I i Čajka III su proizvedeni u relativno malom broju primeraka dok su se modeli Čajka II i Čajka bis priozvodili serijski i to u serijama od 10 do 20 komada. Pored Poljske ove jedrilice su se proizvodile i u inostranstvu na osnovu ugovora o licencama i to u: Estoniji, Finskoj, Jugoslaviji i Palestini. U Jugoslaviji je 1936. godine proizvedena jedna jedrilica Čajka bis[4].
Na početku korišćenja ovih jedrilica (1931. do 1933) na njima je postignuto nekoliko poljskih državnih rekorda (dužine trajanja leta i visine) kasnije sa pojavom visokosposobnih jedrilica Čajke su isključivo korišćene za namenu za koju su i projektovane a to je prelazna letačka obuka od klizača ka sposobnijim jedrilicama. Mnogi poljski piloti su na ovim jedrilicama sticali svoja letačka iskustva. Najveći broj ovih jedrilica je uništeno na samom početku rata 1939. godine a nekoliko njih su zarobili Nemci i Rusi.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Nije sačuvan nijedan primerak ove jedrilice
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Cegling
- Vrabac
- Grunau 9
- Salamandra
- Vrana bis
- Holsdertojfel
- Spisak letelica proizvedenih u Utvi
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Czajka
- ^ „Czajka bis”. Arhivirano iz originala 27. 12. 2005. g. Pristupljeno 07. 01. 2020.
- ^ Kocjan Czajka bis
- ^ Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5.
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Kulundžić, Dragan (2016). Utva Proizvodnja jedrilica 1937 - 1955 (na jeziku: (jezik: srpski)). Pančevo: Utva. ISBN 978-86-908653-9-0.
- Glass A. ”Polskie konstrukcje lotnicze 1893-1939”. Wydawnictwo Komunikacji i Łączności. Warszawa 1977.