Kulturni relativizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kulturni relativizam predstavlja ideju da čovekova verovanja, vrednosti i navike treba razumeti na osnovu kulture te osobe, a ne da se presuđuje prema kriterijima drugog.

Osnovan je kao aksioma u antropološkim istraživanjima Franca Boasa u prvim decenijama 20. veka, a kasnije su ga popularizovali njegovi studenti. Boas je ideju artikulisao prvi put 1887. godine: ,,civilizacija nije nešto apsolutno, ali je relativno, i naše ideje i koncepcije su istinite samo onoliko koliko naša civilizacija".[1] Međutim, Boas nije definisao termin.

Prvu upotrebu ovog izraza zapisao je filozof Alen Liroj Lok u Oksfordskom engleskom rečniku 1924. godine, kada je Robert Loui opisao „ekstremni kulturni relativizam" koji je pronađen u knjizi Kultura i etnologija 1917. godine.[2] Izraz je postao uobičajen među antropolozima nakon Boasove smrti 1942, da bi izrazio sintezu više ideja koje je on razvio. Kulturni relativizam uključuje posebne epistemološke i metodološke tvrdnje. Da li one zahtevaju ili ne određeni etički stav, pitanje je rasprave. Ovaj princip ne treba mešati sa moralnim relativizmom.[3]

Epistemološko poreklo[uredi | uredi izvor]

Epistemološke tvrdnje koje su dovele do razvoja kulturnog relativizma potiču iz nemačkog prosvetiteljstva. Filozof Imanuel Kant tvrdio je da ljudska bića nisu sposobna da usmeravaju nesmetano znanje o svetu. Sva naša iskustva sa svetom posreduju kroz ljudski um, koji univerzalno strukturira percepciju prema apriori pojma vremena i prostora.

Iako je Kant ove posredničke strukture smatrao univerzalnim, njegov učenik Johan Gotfrid fon Herder je tvrdio da ljudska kreativnost, o kojoj svedoči velika raznolikost u nacionalnim kulturama, otkriva da ljudsko iskustvo posreduju ne samo univerzalne strukture, već i pojedine kulturne strukture. Filozof i lingvista Vilhelm fon Humbolt pozvao se na antropologiju koja će spajati Kantove i Herderove ideje.

Iako se Herder fokusirao na pozitivnu vrednost kulturne raznolikosti, sociolog Vilijam Grejam Samner skrenuo je pažnju na činjenicu da nečija kultura može ograničiti nečiju percepciju. Ovaj princip je nazvan etnocentrizmom, gledištem da je „sopstvena grupa centar svega", protiv čega se procenjuju sve ostale grupe.

Upotreba nacija[uredi | uredi izvor]

Nekoliko nacija iskoristilo je kulturni relativizam kao opravdanje za ograničavanje prava u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, uprkos tome što ga Svetska konferencija o ljudskim pravima odbacuje kao begunca kršenja ljudskih prava. Prvu grupu čine nacije u kojima je revolucija instalirala sadašnji režim i koji negira potrebu za političkom pluralizmom: Kina, Vijetnam, Mjanmar, Kuba i Iran. Druga grupa su izvesne islamske nacije koje se pridržavaju šerijata i nekih tradicionalnih praksi: Jemen, Iran, Saudijska Arabija, Pakistan. Treća moguća grupa su države koje daju posebna prava određenim grupama: Maleziji, Meksiku, Indoneziji i Kolumbiji.[4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Franz Boas 1887 "Museums of Ethnology and their classification" Science 9: 589
  2. ^ „Help”. Oxford English Dictionary (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 7. 2019. 
  3. ^ Glazer, Mark (16. 12. 1994). „Cultural Relativism”. Texas: University of Texas-Pan American. Arhivirano iz originala 13. 6. 2007. g. Pristupljeno 13. 6. 2007. 
  4. ^ Roger Lloret Blackburn, Cultural Relativism in the Universal Periodic Review of the Human Rights Council, ICIP Working Papers 2011/3, Institut Català Internacional per la Pau, Barcelona, September 2011, http://www.upr-info.org/sites/default/files/general-document/pdf/-blackburn_upr_cultural_relativism.09.2011.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. фебруар 2021)


Додатна литература[uredi | uredi izvor]

  • Ankerl, Guy. 2000. Global Communication without Universal Civilization. vol.I: Coexisting Contemporary Civilizations: Arabo-Muslim, Bharati, Chinese, and Western. Geneva: INU PRESS. ISBN 978-2-88155-004-1.
  • Barzilai, Gad. 2003. Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. Ann Arbor: University of Michigan Press.
  • Herskovitz, Melville J. 1958 "Some Further Comments on Cultural Relativism" in American Anthropologist 60(2) 266-273
  • Herskovitz, Melville J. 1956 Man and His Works
  • Jarvie, I. C. 1995 "Cultural Relativism" (a critique)
  • Mathews, Freya 1994 "Cultural Relativism and Environmental Ethics" IUCN Ethics Working Group Report No 5, August 1994.
  • Murphy, Robert F., 1972 Robert Lowie
  • Nissim-Sabat, Charles 1987 "On Clifford Geertz and His 'Anti Anti-Relativism'" in American Anthropologist 89(4): 935-939
  • Rachels, James, 2007, The Elements of Moral Philosophy, McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-282574-9.
  • Sandall, Roger 2001 The Culture Cult: Designer Tribalism and Other Essays. ISBN 978-0-8133-3863-7.
  • Wong, David, 2006, Natural Moralities, A Defense of Pluralistic Relativism, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-530539-5.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Културни_релативизам&oldid=27676375”