Lepa Mlađenović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Lepa Mlađenović
Datum rođenja(1954-11-09)9. novembar 1954. (69 god.)
Mesto rođenjaBeograd
 FNRJ
ZanimanjeFeministkinja, aktivistkinja za prava LGBT osoba

Lepa Mlađenović (Beograd, 9. novembar 1954) je jugoslovenska i srpska lezbijska, feministička i antiratna aktivistkinja. Poznata je kao jedna od pionirki drugog feminističkog talasa u Srbiji.[1][2][3][4][5][6] Ona je feministička savetnica za žene koje su preživele muško nasilje ili lezbofobiju, voditeljka iskustvenih radionica, spisateljica, predavačica i aktivna članica nekoliko međunarodnih odbora i mreža u vezi s lezbijskim pravima i nasiljem nad ženama.[7] Jedna je od ključnih feminističkih aktivistkinja u bivšoj Jugoslaviji.[4]

Alternativa psihijatriji[uredi | uredi izvor]

Lepa Mlađenović je diplomirala na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu 1980. godine. Tokom studija se suprotstavila rigidnom obrazovnom sistemu pišući protestna pisma profesorima, kritikujući konzervativna pravila obrazovanja koja ne osnažuju studentkinje.[4] Prvi društveni pokret u kojem je aktivno učestvovala je Mreža alternativa psihijatriji, čiji je cilj bio deinstitucionalizacija psihijatrije kao institucije nasilja i isključivanja.[8] Lepa Mlađenović je 1983. godine inicirala i koorganizovala trodnevnu Međunarodnu konferenciju „Psihijatrija i društvo”, održanu u Studentskom kulturnom centru u Beogradu.[4] Nakon toga volontirala je u centrima za mentalno zdravlje u Trstu, gde je pisala o demokratskoj psihijatriji u Italiji,[8] kao i u centrima za terapiju u zajednici Udruženja „Arburs” u Londonu, koji je proizašao iz antipsihijatrijskog pokreta.[9]

Feministički i antiratni aktivizam[uredi | uredi izvor]

Feministički aktivizam Lepe Mlađenović počeo je 1978. kada je učestvovala na prvoj međunarodnoj ženskoj konferenciji „DRUG-ca Žena”[7][10][11], organizovanoj od strane feministkinja Jugoslavije i održanoj u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Skup je bio prekretnica za feministkinje i istoriju civilnog društva u tadašnjoj Jugoslaviji.[12][13] 1982. godine Lepa Mlađenović je zajedno sa Sonjom Drljević, Sofijom Trivunac, Linom Vušković, Verom Smiljanić, Nadeždom Ćetković, Ljiljanom Gaković, Žaranom Papić, Radom Iveković, Borkom Pavićević i Jasminom Tešanović u Beogradu osnovala feminističku grupu „Žena i društvo”.[14][15]

Lepa Mlađenović je bila jedna od učesnica prvog jugoslovenskog feminističkog susreta u Ljubljani 1987. koji su organizovale feministička organizacija Lilit i lezbijska organizacija LILIT LL iz Slovenije.[16][17] Skup je podstakao sestrinstvo, razmenu, podršku za ženski aktivizam, diskusiju o nasilju nad ženama, žensko reproduktivno zdravlje, žensku umetnost i kulturu te su se javile i prve inicijative o lezbijskom organizovanju[18] 1990. godine Lepa Mlađenović je u Beogradu zajedno s drugim feministkinjama iz feminističke grupe „Žena i društvo” osnovala SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja gde je volonterski radila kao koordinatorka i savetnica ženama koje su preživele muško nasilje, a kasnije je radila i sa ženama žrtvama rata.[19]

Zajedno sa Stašom Zajović, Linom Vušković, Zoricom Trifunović, Slavicom Stojanović, Jelkom Kljajić Imširović i drugim feministkinjama i antiratnim aktivistkinjama osnovala je grupu Žene u crnom 1991. godine u Beogradu.[20][21][22][23] Žene u crnom kao antiratna i feministička organizacija iz Beograda su svake sedmice održavale proteste stajanja sredom na ulicama Beograda suprotstavljajući se vladajućem režimu. Prvo stajanje Žena u crnom je održano 9. oktobra 1991. godine.[23]

Skupa sa drugim feministkinjama volonterkama SOS telefona, 1993. godine je osnovala Autonomni ženski centar[24] u kome je do 2011. godine delovala kao psihološka konsultantkinja i koordinatorka konsultantskog tima te članica koordinatorskog odbora. Od 2000. do danas bila je učesnica i organizatorka velikog broja radionica iskustva za žene i grupa podrške za žene koje su preživele muško nasilje.[25] Takođe je facilitatorka radionica emocionalne pismenosti za aktivistkinje i aktiviste, a naročito za lezbejke na Balkanu. U periodu od 2010. do 2023. često radi kao facilitatorka obrazovnih seminara - treninga za trenerice za rad sa ženama sa traumom seksualnog nasilja u zemljama regiona, kao i u Italiji.[26]

Učestvovala je 2000. godine na Ženskom međunarodnom tribunalu za ratne zločine japanske vojske za seksualno ropstvo u Drugom svetskom ratu u svojstvu stručne svedokinje o traumi seksualnog nasilja u ratu. Ovaj ženski sud organizovale su feministkinje kolektiva Mreža protiv rata Japana (VAWW-NET Japan) kako bi objavile svedočanstva žena koje su bile prisiljene da neprekidno sekualno služe japanskim vojnicima.[27]

Na godišnjim skupovima Ženska solidarnost protiv rata u organizaciji Žena u crnom (1992—1999), bila je jedna od facilitatorki radionica Lezbijke i antiratni pokret.[28]

Zajedno sa Goranom Mlinarević i Nelom Pamuković 2013. godine u Zenici pokrenula je inicijativu FLIPSUR: Feministička lista protiv silovanja u ratu na teritoriji Jugoslavije.[29]

Učestvovala je na mnogim feminističkim i antiratnim konferencijama, između ostalog na Međunarodnoj konferenciji o nasilju, zlostavljanju i ženskom građanstvu, u Brajtonu, Velika Britanija, 1996.[30]

U tekstu Žudnja za aktivizmom iz 2000. godine, Lepa Mlađenović piše:

”U Nepalu je problem miraz, u Kikindi je problem zimnica. Ako nam se učini da je to jednostavno, pobeći od miraza, ili od zimnice, onda znači da nismo dovoljno slušale drugu ženu, da je nismo razumele. aktivistkinje žele da razumeju drugu, jed odatle dobijaju inspiraciju da rade, odatle im dolaze projekti snova, iz žudnji kako svoje želje i želje drugih da udruže i konstruišu uslove života u kojima će biti moguća autonomija žena.”[31]

Lezbejski aktivizam[uredi | uredi izvor]

Lepa Mlađenović je bila jedna od dve učesnice iz Jugoslavije na -en- (Internacionalni lezbijski informacijski servis) konferenciji koja se održala 1986. godine u Ženevi. Druga učesnica iz Jugoslavije bila je Suzana Tratnik iz Ljubljane. Lepa Mlađenović, Dejan Nebrigić i još nekoliko aktivista i aktivistkinja su 1990. godine osnovali prvu gej i lezbijsku organizaciju u Beogradu, „Arkadija”, koja je bila aktivna do 1997. godine.[5][25] Lepa Mlađenović je prva osoba koja se javno deklarisala kao lezbijka na nacionalnom TV servisu 1994. godine kada je predstavljala organizaciju „Arkadija”.[32] Zajedno sa nekoliko lezbijskih aktivistkinja iz gej i lezbijske organizacije „Arkadija”, 1995. godine osnovala je lezbijsku organizaciju „Labris”.[5][18]

Lepa Mlađenović je ispred „Labrisa” bila jedna od organizatorki i učesnica prve lezbijske nedelje održane u Sloveniji 1997. godine u organizaciji feminističke lezbijske grupe „Kasandra” iz Slovenije.[33] Učestvovalo je ukupno 45 osoba iz Novog Sada, Beograda, Maribora, Skoplja, Zagreba, Prištine, Splita i Ljubljane. Ovaj događaj je bio prekretnica i početak kontinuirane regionalne feminističke saradnje. lezbijska nedelja je okupila lezbijske aktivistkinje i lezbijke oko zajedničkih tema značajnih za lezbijsko postojanje. Druga lezbijska nedelja održala se u Somboru, u Vojvodini 2000. godine u organizaciji „Labrisa”.

Treći lezbijski skup organizovala je grupa Kontra u Rovinju, Hrvatska, 2001. godine.[34][35][36]

Četvrti lezbijski aktivistički susret Jednakopravno državljanstvo organizovala je lezbijska grupa LL 2002. u Ljubljani.[37]

Treća lezbijska nedelja je bila u Novom Sadu 2004. godine godine takođe u organizaciji „Labrisa”[38][39] Četvrtu lezbijsku nedelju Lepa Mlađenović organizuje zajedno sa Tijanom Popivodom, organizacijom „Labris” i autonomnim kolektivom „Amazonke” 2011. godine. Gošća je bila lezbijska spisateljica Džoan Nesl iz SAD.[40][41] Nakon toga je priredila knjigu prevoda eseja Džoan Nesl pod nazivom Osvajanje slobode. [42]

Sledeće godine sa istim saradnicama organizovala je Lezbijsku nedelju i susret sa lezbijskom mirovnom pesnikinjom Elanom Dajkvumen iz SAD u prostoru KC Grada i Kulturnog centra REKS.[43][44][45]

Lepa Mlađenović je bila angažovana u Labrisu, organizaciji koja je bila jedna od suorganizatora prve Povorke ponosa u Beogradu 2001. godine.

Godine 2012. Lepa Mlađenović je zajedno sa nekoliko konsultantkinja za lezbijke pokrenula Konsultacije za lezbijke za emotivnu podršku lezbijki i osnaživanje lezbijske zajednice.[46]

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

Lepa Mlađenović je dobitnica međunarodne nagrade Felipa de Souza koju joj je 1994. dodelila organizacija OutRight Action International za njen doprinos i aktivistički rad u polju LGBT ljudskih prava.[47] Nagrada joj je uručena na obeležavanju prajda u Njujorku.[5]

Godine 2011. Novosadska lezbijska organizacija (NLO) otvorila je lezbijsku, feminističku i radikalnu antifašističku čitaonicu koja je dobila naziv „Lepa Mlađenović”. lezbijsku čitaonicu pokrenuli su feministkinja, aktivistkinja i profesorka Isabel Markus iz Sjedinjenih Američkih Država i aktivisti i aktivistkinje novosadske lezbijske organizacije (NLO) želeći time odati priznanje Lepi Mlađenović za njen doprinos i rad u lezbijskoj i feminističkoj zajednici u Novom Sadu i šire.[25][48]

Lepa Mlađenović je 2013. dobila Nagradu za žene Anne Klein[4][6][49][50], koju joj je uručila Fondacija Heinrich Böll. Dodela nagrada održana je iste godine u Berlinu,[51] što je Lepa iskoristila i kao priliku da organizuje lezbijsku studijsku posetu došavši u Berlin sa 22 lezbijke i aktivistkinje iz celog regiona.[52]

Na Međunarodnom festivalu umetnica i aktivistica FEMART u Prištini 2018. godine dobila je zajedno sa Igbale Rogova FemArt nagradu za solidarnost i povezivanje aktivistkinja iz Srbije i Kosova.[53]

Rad i publikacije[uredi | uredi izvor]

Od 1990. do 1994. je volonterka SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja.

Od 1993. do 2011. je feministička konsultantkinja za rad sa ženama sa traumom muškog i ratnog nasilja.

Od 2011. do 2020. je feministička konsultantkinja za rad sa lezbijkama.

Od 1992. do 2012. godine Lepa Mlađenović je aktivna članica i predavačica u Centru za ženske studije u Beogradu.[25] Autorka je nekoliko eseja o ratnim silovanjima, nasilju nad ženama, lezbijskim pravima, lezbijkama u ratu, femicidu, feminističkom pristupu tranzicionoj pravdi, ženskoj solidarnosti i emocionalnoj pismenosti.[54]

Ko-priređivačica je knjige Alternative psihijatriji, 1988. godine i zajedno sa Ladom Protić knjige Žene za život bez nasilja – Priručnik za volonterske SOS telefona, 1999. godine.[55]

U svome kratkom manifestu „Politika ženske solidarnosti”[56][57], ona kaže:

Ženska solidarnost je početak defašizacije svake od nas. Zbog toga što biramo razumevanje a ne osuđivanje, mi biramo empatiju a ne mržnju. Biramo da budemo odgovorne za svoja dela, emocije i misli, umesto da uzimamo uloge žrtvi. Ženska solidarnost je politika antifašizma zbog toga što biramo da nas zanima ona druga, drukčija od mene. Kada posmatramo decu očima solidarnosti onda naša deca nisu nužno bolja niti lepša od dece drugih.

Autorka je knjige ”Emocije menjaju rad mozga - feministički pristup neurobiologiji traume silovanja”[58] objavljene 2020. godine u kojoj je sumirala 30 godina rada u oblasti psihološke pomoći ženama žrtvama nasilja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ivekovic, Rada; Mostov, Julie (2002). From Gender to Nation. Longo. str. 122. ISBN 978-8880633419. 
  2. ^ Giles, Wenona Mary; Women in Conflict Zones Network (2003). Feminists Under Fire: Exchanges Across War Zones. Toronto: Between The Lines. str. 226. ISBN 9781896357782. 
  3. ^ Nestle, Joan (2000). „At home with Lepa Mladjenovic”. Joan Nestle. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  4. ^ a b v g d Zaharijevic, Adrijana (6. 12. 2012). „Short Portrait: Lepa Mlađenović”. Heinrich Böll Foundation. Pristupljeno 27. 10. 2016. 
  5. ^ a b v g Savić, Marija (2011). „Istorija LGBT aktivizma u Srbiji”. Ur.: Gavrić, Saša; Huremović, Lejla; Savić, Marija. Čitanka lezbejskih i gej ljudskih prava (PDF) (PDF). Sarajevo: Sarajevski otvoreni centar, Fondacija Heinrich Böll. str. 102—103. ISBN 978-9958-9959-3-4. 
  6. ^ a b Petrović, Ivica (7. 12. 2012). „Živeti sa svojim izborima”. Deutsche Welle. Pristupljeno 30. 10. 2017. 
  7. ^ a b „About us: Lecturers”. Women's Studies Center. Arhivirano iz originala 16. 12. 2013. g. Pristupljeno 27. 10. 2017. 
  8. ^ a b Obradovic, Milka (1987). „Lepa Mladjenovic, (Anti) psihologistkinja: Menjati odnos prema ljudima koji pate (1987)”. Yugopapir (Glas omladine). Pristupljeno 8. 12. 2017. 
  9. ^ „Zatvorimo bolnice koje ne lijece vec ponizavaju”. Radio Kotor. 29. 11. 2016. Arhivirano iz originala 09. 08. 2019. g. Pristupljeno 8. 12. 2017.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  10. ^ McLeod, Laura (2015). Gender Politics and Security Discourse: Personal-Political Imaginations and Feminism in 'Post-conflict' Serbia. Routledge. str. 49. ISBN 9780822315483. 
  11. ^ Mikula, Maja (2006). Women, Activism and Social Change: Stretching Boundaries. Routledge. str. 87. ISBN 9781136782718. 
  12. ^ Chiara, Bonfiglioli (2008). Remembering the conference «Drugarica Zena. Zensko Pitanje – Novi Pristup?»/ «Comrade Woman.The Women’s Question: A New Approach?» thirty years after. Utrecht: Universiteit Utrecht. str. 54—55, 86. OCLC 428113304. Arhivirano iz originala 04. 06. 2020. g. Pristupljeno 08. 03. 2019. 
  13. ^ Zaharijevic, Adriana; Ivanovic, Zorica; Duhacek, Dasa, ur. (2012). Žarana Papić. Tekstovi 1977-2002. Beograd: Centar za studije roda i politike, Rekonstrukcija Ženski fond, Žene u crnom. str. 11—12, 31. ISBN 978-86-84031-54-1. 
  14. ^ Hughson (Blagojevic), Marina (novembar 2016). „Unpacking Silence and Distortion: Mapping Misogyny in Serbia”. Academia edu: 5 — preko Academia edu. 
  15. ^ Vušković, Lina; Trivunac, Sofia. „Feministička grupa "Žena i društvo" - Autonomni ženski centar”. Autonomni Ženski Centar Beograd (na jeziku: srpski). Pristupljeno 27. 2. 2018. 
  16. ^ Spasovska, Ljubica (18. 4. 2017). The Last Yugoslav Generation: The Rethinking of Youth Politics and Cultures in Late Socialism. Oxford University Press. str. 136. ISBN 9781526106315. 
  17. ^ Dobnikar, Mojca; Pamuković, Nela, ur. (2009). Jaz, ti, one...Za nas: dokumenti jugoslavenskih feminističkih susreta 1987-1991 (na jeziku: Slovenian). Društvo Vita Activa, Ljubljana; Centar za žene žrtve rata / ROSA - Zagreb. str. 14. ISBN 978-961-92800-0-3. Arhivirano iz originala (Print book) 10. 02. 2018. g. Pristupljeno 08. 03. 2019. 
  18. ^ a b Mima, Rašić (1. 1. 2008). „Lezbejska egzistencija, lezbejska vidljivost”. Ur.: Zaharijević, Adriana. Neko je rekao feminizam? Kako je feminizam uticao na Žene XXI veka (PDF). Belgrade: Heinrich Böll Stiftung. str. 208, 233. 
  19. ^ Bunch, Charlotte; Reilly, Niamh; Douglass College. Center for Women's Global Leadership; United Nations Development Fund for Women (1994). Demanding accountability: the global campaign and Vienna Tribunal for women's human rights. Rutgers University, Center for Women's Global Leadership. str. 37. ISBN 9780912917290. 
  20. ^ Enloe, Cynthia (2016). Globalization and Militarism: Feminists Make the Link. Rowman & Littlefield. str. 134. ISBN 9781442265455. 
  21. ^ „Living in War Zones: Thoughts on War and Domestic Violence” (PDF). Judith Armatta (Presented at the Conference on “INTEGRATING DOMESTIC VIOLENCE EDUCATION INTO LAW SCHOOLS,” sponsored by the American Bar Association Committee on Domestic violence). 9. 3. 2001. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  22. ^ Presented by : Keri Phllips (3. 12. 2001). „Women in Black”. Radio National (na jeziku: engleski). Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  23. ^ a b Tesanović, Jasmina (2013). „Mothering in War”. Ur.: Guzman Bouvard, Marguerite. Mothers of Adult Children. Lexington Books. str. 110. ISBN 9780739183014. 
  24. ^ McLeod, Laura (16. 7. 2015). Gender Politics and Security Discourse: Personal-Political Imaginations and Feminism in 'Post-conflict' Serbia. Routledge. str. 52. ISBN 9781317635628. 
  25. ^ a b v g „Short biography: Lepa Mladjenovic”. Heinrich Boell Foundation. 6. 12. 2012. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  26. ^ „direcontrolaviolenza.it”. 
  27. ^ Women's International War Crimes Tribunal on Japan's Military Sexual Slavery (na jeziku: engleski), 2022-10-20, Pristupljeno 2022-12-24 
  28. ^ Mlađenović, Lepa; Urošević, Miloš (2012). „Dežurne u svim vidovima solidarnosti: permanentna politika slobode za lezbijke i gej aktiviste” (PDF). 
  29. ^ Nela Pamuković (na jeziku: hrvatski), 2022-11-06, Pristupljeno 2022-12-24 
  30. ^ „Postcards from Brighton – Trouble and Strife” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  31. ^ „Lepa Mladjenovic: zudnja za aktivizmom”. www.womenngo.org.rs. Pristupljeno 2022-12-24. 
  32. ^ Mertus, Julie (1. 3. 1995). „One Step Forward”. War Resisters International. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  33. ^ „Prva lezbijska nedjelja”. Udruga LORI (na jeziku: Croatian). Arhivirano iz originala 09. 08. 2019. g. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  34. ^ „Regionalni lezbijski skup u Rovinju | Kontra” (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  35. ^ User, Super. „Lezbijski aktivistički skup „RAVNOPRAVNO DRŽAVLJANSTVO“ 2001”. Udruga LORI (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  36. ^ „Regionalni radni sastanak lezbejki u Rovinju 2001.”. Labris (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  37. ^ User, Super. „Lezbijski aktivistički skup „JEDNAKOPRAVNO DRŽAVLJANSTVO“ 2002”. Udruga LORI (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  38. ^ „Treća lezbijska nedjelja”. Udruga LORI (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 02. 10. 2019. g. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  39. ^ „Our network, our strength: The Third Lesbian Week 2004 | Labris”. Labris (na jeziku: engleski). 8. 2. 2017. Pristupljeno 28. 2. 2018. 
  40. ^ „Odrzana Lezbejska nedelja / Joan i Dianna u Beogradu”. Gay-Serbia.com | Diskusije (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 25. 05. 2022. g. Pristupljeno 2022-12-24. 
  41. ^ „FEMINISTIČKA PRAVA I LEZBEJSKE SLOBODE | REX ARHIVA”. rex.fondb92.org. Pristupljeno 2022-12-24. 
  42. ^ Nesl, Džoan (2018). „Osvajanje slobode: život i aktivizam: odabrani tekstovi”. Labris. 
  43. ^ „Elana Dykewomon: poetsko veče! | REX ARHIVA”. rex.fondb92.org. Pristupljeno 2022-12-24. 
  44. ^ „Elana Dajkvomon gostuje u REX-u”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  45. ^ Lezbejke, Konsultacije Za (2016-04-20). „Konsultacije za lezbejke: Elana Dykewomon lična/politčna istorija”. Konsultacije za lezbejke. Pristupljeno 2022-12-24. 
  46. ^ „Konsultacije za lezbejke”. konsultacijezalezbejke.blogspot.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  47. ^ „Human rights Awards, The Felipa de Souza Award”. OutRight Action International. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  48. ^ „U Novom Sadu otvorena Čitaonica Lepa Mlađenović — Vijesti — Libela”. Libela (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  49. ^ „Lepa Mladjenovic, Serbia, Wins 2013 Anne Klein Women’s Award - Statement by the jury”. Heinrich-Böll-Stiftung (na jeziku: nemački). 6. 12. 2012. Arhivirano iz originala 09. 08. 2019. g. Pristupljeno 6. 3. 2018.  Nevalidan unos |dead-url=dead (pomoć)
  50. ^ Domi, Tanya (9. 12. 2012). „Lesbian Activist Lepa Mladjenovic Selected For Ann Klein Award”. The New Civil Rights Movement (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 21. 9. 2016. g. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  51. ^ Roy, Jodie (26. 11. 2013), Lepa Mladjenovic - Speech on the Anne Klein Award, Pristupljeno 6. 3. 2018 
  52. ^ „Anne Klein Frauenpreis Award Ceremony for Lepa Mladjenovic | Vi på Kvinna till Kvinna”. vipa.kvinnatillkvinna.se (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 03. 2017. g. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  53. ^ KultPlus (2018-05-28). „Gratë aktiviste treguan rrugëtimin e tyre me feminizmin në FemArt (FOTO)”. KultPlus (na jeziku: albanski). Pristupljeno 2022-12-24. 
  54. ^ Nestle, Joan. „At-Home with Lepa Mladjenovic: Publications”. www.joannestle.com. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  55. ^ „sadrzaj prirucnika za volonterke sos-a”. www.womenngo.org.rs. Pristupljeno 2022-12-24. 
  56. ^ „Lepa Mlađenović: Politika ženske solidarnosti”. Udruženje mreža za izgradnju mira (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-12-27. 
  57. ^ „"POLITICS OF WOMEN'S SOLIDARITY" by Lepa Mladjenovic (Belgrade) - One Billion Rising Revolution”. One Billion Rising Revolution (na jeziku: engleski). 18. 9. 2016. Pristupljeno 6. 3. 2018. 
  58. ^ Mlađenović, Lepa (2020). „Emocije menjaju rad mozga - feministički pristup neurobiologiji traume silovanja” (PDF). 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лепа_Млађеновић&oldid=27520408”