Луња звиждара
| Lunja zviždara | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Haliastur sphenurus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Podtip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Potporodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | H. sphenurus
|
| Binomno ime | |
| Haliastur sphenurus (Vieillot, 1818)
| |
Lunja zviždara (Haliastur sphenurus) je vrsta ptice grabljivice iz porodice jastrebova. Naseljava Australiju (uključujući ostrva), Novu Kaledoniju i veliki deo Nove Gvineje (izuzev središnjih planina i severozapada).[2] Ime duguje svom glasnom oglašavanju u letu, koje podseća na zviždanje. Neki autori ovu vrstu smeštaju u rod Milvus,[3] uprkos izraženim razlikama u ponašanju, pesmi i perju između nje i vrsta iz ovog roda.[2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Lunja zviždara dostiže dužinu od 50–60 cm i raspon krila od 123–146 cm.[2] Mužjaci u proseku teže 600g-750g, a ženke 750g-1.000g.[2] Ženke su u proseku veće i teže od mužjaka, mogu biti veće i do 21%, a teže do 42%.[4] Jedinke koje žive na jugu areala su veće od onih koje žive u tropima.[2] Po izgledu perja mužjaci i ženke se ne razlikuju. Odraslim jedinkama su glava, grudi i rep svetlosmeđe boje, dok su krila tamnosmeđa, sa crnim letnim perima. Mladim jedinkama je perje prošarano crvenkasto smeđim prugama, sa vidljivim svetlim pegama na krilima. Zajedničko i odraslim i mladim pticama je izgled nogu, koje su bez perja i boje su kosti. Ljunja zviždara ima malu glavu, kratke noge i dugačak rep. Iako su joj noge kratke, lako se kreće po tlu.[4]
Stanište[uredi | uredi izvor]
Naseljava otvorena ili slabo pošumljena područja, po pravilu živi u blizini vode, na nadmorskim visinama do 1.400 m.[4] Većina populacija lunje zviždare su stanarice, ali ima i populacija koje su selice. Deo selica se u sušnoj sezoni seli na severnu obalu Australije; dok se jedan deo ptica iz južne Australije seli dalje na jug, kada dođe jesen.[5] Postoje dokazi da se brojnost vrste smanjuje u južnoj Australiji, zbog isušivanja močvara i posledičnog smanjenja izvora hrane.[2]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Lunja zviždara se uglavnom može videti u paru ili sama, mada se ponekad okuplja u veće skupine, naročito tokom seobe, kao i na mestima gde postoji obilje hrane.[4]
Ishrana[uredi | uredi izvor]
Hrani se malim sisarima, pticama, ribama, gmizavcima, vodozemcima, rakovima, insektima i lešinama.[2][5] Ptice koje žive u Australiji se pretežno hrane živim plenom (izuzev zimi, kada se uglavnom hrane lešinama), dok se one koje žive na Novoj Gvineji pretežno hrane lešinama.[5] Većinu hrane (plena ili lešina) uzima sa tla ili iz vode blizu površine, a insekte ponekad lovi u vazduhu.[4] Ljunja zviždara je poznata po tome što krade plen od ibisa i čaplji,[5] kao i od drugih ptica grabljivica,[2] ali i po tome što prisiljava velike barske ptice da povrate svoj ulov.[4] Redovno nadleću puteve u potrazi za životinjama koje su pregazila kola, kao i ivice polja zahvaćenih požarom, u potrazi za potencijalnim plenom koji beži od plamena. Kada hrane nema dovoljno, u najvećoj meri se hrane lešinama.[4]
Gnežđenje[uredi | uredi izvor]
Gnezdo lunje zviždare je velika platforma napravljena od granja i obložena zelenim lišćem, smeštena na delu visokog drveta, na kom se grane račvaju uvis. Najčešće bira drvo eukaliptusa ili bora, koje raste uz obalu reke. Parovi obično ponovo koriste gnezdo iz godine u godinu, svake godine dodajući novi materijal u gnezdo. Ženka obično snese 2–3 plavičasto bela jajeta, koja ponekad prekrivaju crvenkasto smeđe mrlje; ali se ponekad u gnezdu može naći 1–4 jajeta.[4] Inkubacija traje 35–40 dana,[4] a stopa izleganja se kreće oko 60%.[2] Ptići su prekriveni paperjem kremaste i svetlosmeđe boje, u gnezdu provode 44–54 dana, a nakon napuštanja gnezda, od roditelja zavise narednih 6–8 nedelja.[2][4] U Australiji ptice se obično gnezde između juna i oktobra na jugu, dok se na severu gnezde između februara i maja, ali se nakon kiše mogu gnezditi u bilo koje doba godine, pod uslovom da ima dovoljno izvora hrane.[5]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ BirdLife International (2016). „Haliastur sphenurus”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T22695091A93488811. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22695091A93488811.en. Pristupljeno 17. 7. 2019.
- ^ a b v g d đ e ž z i Josep del Hoyo, ur. (1994). Handbook of the Birds of the World, volume 2. Andrew Elliott, Jordi Sargatal. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-15-3.
- ^ Slater, Peter; Pat Slater; Raoul Slater (1986). The Slater Field Guide to Australian Birds. Sydney: Reed New Holland. ISBN 978-1-877069-00-0.
- ^ a b v g d đ e ž z i Ferguson-Lees, James; David A. Christie (2001). Raptors of the World. London: Christopher Helm. ISBN 978-0-7136-8026-3.
- ^ a b v g d Pizzey, Graham; Frank Knight (1997). Birds of Australia. London: HarperCollins. ISBN 978-0-00-220132-2.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
