Pređi na sadržaj

Makaron

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ne poistovećivati sa Makaroni.
Makaron
Tradicionalni makaroni iz Nansija
Makaron sa malinama, Singapur

Makaron[1] [2] ili francuski makarun[3] [4] je poslastica bazirana na puslicama, napravljen sa belancima, šećerom u prahu, granuliranim šećerom, bademovim brašnom i bojom za hranu.

Tradicionalno se smatra da je makaron u Francuskoj uveo italijanski kuvar kraljice Katarine Mediči tokom renesanse. Od 19. veka, tipični makaron u pariskom stilu je sa ganašom, kremom od putera ili džemom punjenim između dva takva kolačića, slično sendviču. Blago je vlažan i lako se topi u ustima. Makaroni se mogu naći u širokom spektru ukusa koji se kreću od tradicionalnih (malina, čokolada) do neobičnih (guščija džigerica, mača).[5]

Ime

[uredi | uredi izvor]

Postoje neke varijacije u tome da li se koristi termin „makaron“ ili „makarun“, a srodni kokosov makarun se često meša sa makaronom. U Severnoj Americi je većina pekara usvojila francuski pravopis „makaron“ za stavku na bazi puslice. Profesor lingvistike sa Stanforda Danijel Jurafski opisuje kako dve poslastice imaju zajedničku istoriju sa makaronima (italijanski maccheroni, od grčkog μακαρια). Jurafski napominje da se francuske reči koje se završavaju sa „-on“ pozajmljene u engleskom u 16. i 17. veku obično pišu sa „-oon“ (na primer: balloon, cartoon, platoon).[6] U Velikoj Britaniji mnoge pekare i dalje koriste izraz „makarun“.[7] [8]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Prema Danu Jurafskom, iz časopisa Slate, arapske trupe iz Ifrikije (današnji Tunis) donele su sa sobom nove tehnike (izradu papira) i hranu poput limuna, pirinča i pistaća tokom okupacije Sicilije 827. godine. To je uključivalo mnoge slatkiše na bazi oraha - peciva sa kremom od slatkog badema. Ovo slatko pecivo preuzeto je od sasanidskih šahova u Persiji, gde je kolač od badema napravljen za proslavu Zoroastrijske Nove godine (Nouruz). Na Siciliji (i u Toledu, Španija, još jedna dodirna tačka između muslimanske i hrišćanske kulture) ova peciva su se razvila u razne dezerte, poput kolača od bademove paste koji se zovu marcipan i kališoni. Godine 1154. Muhamed al-Idrisi je izvestio o proizvodnji nudli, koja je takođe prvi put izvedena na Siciliji. Pod zajedničkim izrazom makaruni, Arapi su nazivali mlevene proizvode od žitarica kao nudle i testa. Italijani su pozajmili makerone od makaruni, odakle potiču današnji makaroni.[9]

Slika iz Dictionnaire encyclopédique de l'épicerie et des industries annexes, Alber Senjeuri, uredio L'Epiker 1904, stranica 431.

Kulinarska enciklopedija Larousse Gastronomique (1988) navodi poreklo makarona do francuskog manastira u Kormeriju u 8. veku (791). Istovremeno, enciklopedijski zapis širi pobožnu legendu da je oblik peciva sa napuklom korom napušten iz pupka monaha.[10]

Švajcarska onlajn enciklopedija o istoriji pečenja, s druge strane, datira prve bademove kekse u 11. vek pod okriljem sultana i prvog kralja dinastije Almoravida Jusufa ibn Tašfina, gde se služio kolač od badema gurabija uglavnom tokom Ramazana. Bademovi keksi su se proširili od Arabije do Sicilije čak do Venecije, gde se izraz makarone uglavnom koristio za opisivanje finih keksa.[11]

Makaroni se proizvode u venecijanskim manastirima od 8. veka nove ere. Tokom renesanse, italijanski poslastičari francuske kraljice Katarine Mediči, napravili su ih kada ih je donela u Francusku 1533. godine nakon udaje za Anrija II.[12] Prema Larousse Gastronomique, makaron je nastao 1791. godine u samostanu blizu Kormerija. Godine 1792. makaroni su počeli da stiču slavu kada su dve časne sestre karmelićanke, tražeći azil u Nansiju tokom Francuske revolucije, ispekle i prodale kolačiće makaron kako bi platile svoj smeštaj. Ove monahinje su postale poznate kao „sestre makarone“. U tim ranim fazama, makaroni su se služili bez posebnih ukusa ili punjenja.[13]

Tek tridesetih godina 20. veka makaroni su počeli da se služe dva po dva uz dodatak džemova, likera i začina. Makaron kakav je danas poznat, sastavljen od dva diska od bademove kore ispunjene slojem krema ili džema, prvobitno se zvao "Gerbet" ili "Paris macaron". Pjeru Defontenu, iz francuske poslastičarnice Ladurée, ponekad se pripisuje ova kreacija početkom 20. veka, ali drugi pekar, Klod Gerbet, takođe tvrdi da su ga oni izmislili.[6] [14] Francuske pekare makarona postale su moderne u Severnoj Americi 2010 -ih.[15]

Najraniji recept

[uredi | uredi izvor]

Mnoge italijanske kuvarske knjige iz 16. veka spominju bademove kekse koji veoma liče na makaron, iako pod različitim imenima. Najraniji poznati recept datira iz ranog 17. veka i izgleda da je inspirisan francuskom verzijom recepta.

Metod

[uredi | uredi izvor]
Priprema makarona

Postoje dve glavne metode za pravljenje makarona - „francuska“ metoda i „italijanska“ metoda. Razlika između njih je način na koji se pravi smesa od belanaca.

U francuskoj metodi, belanca se umute a prosejani, mleveni bademi i šećer u prahu polako se dodaju dok se ne postigne željena konzistencija. Ovaj proces izbacivanja vazduha i redosleda naziva se makaronaža.[16]

Italijanska metoda podrazumeva mućenje belanaca sa vrućim šećernim sirupom da se obrazuje masa od belanaca. Prosejani bademi i šećer u prahu se takođe pomešaju sa sirovim belancetom da se dobije pasta. Mase se pomešaju zajedno da bi se dobila mešavina makarona. Ova metoda se često smatra strukturno zdravijom, ali i slađom, a takođe zahteva i termometar za šećerni sirup.

I italijanska i francuska masa od belanaca mogu se kombinovati sa mlevenim bademima.[17]

Makaron se dobija kombinovanjem šećera u prahu i mlevenih badema u finu smesu.[18] U posebnoj činiji belanca se istuku do potrebne konzistencije.[19] Dva elementa se zatim mešaju zajedno dok ne budu konzistencije "pene za brijanje", a zatim se oblikuju, ostave da formiraju koricu i peku.[20] Ponekad se dodaje punjenje.

Varijacije

[uredi | uredi izvor]
Makaroni u raznim bojama
Makaroni u izlogu poslastičarnice Pierre Marcolini, Pariz
Makaroni u prodaji u International Finance Centre, Hong Kong

Francuska

[uredi | uredi izvor]

"Makaroni iz Amjena", proizvedeni u Amjenu, mali su makaroni okruglog oblika keksa tipa keksa napravljeni od paste od badema, voća i meda, prvi put zabeleženi 1855. godine.[21]

Grad Monmorijon poznat je po svojim makaronima i ima muzej posvećen njima. Rannou-Métivier je najstarija pekara u Monmorijonu, koja datira iz 1920. Tradicionalni recept za peciva iz Monmorijona ostao je nepromenjen više od 150 godina.[22]

Grad Nansi u Lorenskoj regiji ima istoriju sa makaronima. Rečeno je da je igumanija Remijeremona osnovala red časnih sestara pod nazivom "Dames du Saint-Sacrement" sa strogim pravilima ishrane koja zabranjuju konzumaciju mesa. Dve časne sestre, sestre Margerita i Mari-Elizabet zaslužne su za stvaranje makarona Nansi koji odgovara njihovim prehrambenim potrebama. Postale su poznate kao "Makaron sestre" (Les Soeurs Macarons). Godine 1952. grad Nansi im je dao počast dajući njihovo ime Rue de la Hache, gde je izmišljen makaron.[23]

Japan

[uredi | uredi izvor]

Makaroni u Japanu su popularna poslastica poznata kao マカロン (makaron).[24] Postoji i druga široko dostupna verzija makarona koja brašno od kikirikija zamenjuje bademom i aromom u stilu poslastice vagaši.[25]

Švajcarska

[uredi | uredi izvor]

U Švajcarskoj, Luxemburgerli (takođe Luksemburger) je robna marka konditorskih proizvoda koju proizvodi Confiserie Sprüngli u Cirihu, Švajcarska. Luksemburgerli je makaron[26] [27] koji se sastoji od dva diska[28] sa punjenjem od maslaca,[29] iako su dostupni i različiti ukusi.[30] Luksemburgerli su manji i lakši od makarona drugih proizvođača.

Sjedinjene Američke Države

[uredi | uredi izvor]

Poslastičari u Sjedinjenim Državama uredili su klasični kolačić tako da uključuje tradicionalnije američke ukuse. Ukusi makarona koji su dostupni u SAD poznati su po tome što uključuju čokoladni čips od nane, puter i žele od kikirikija, snikers, šampanjac od breskvi, pistaće, čizkejk od jagoda, slatki kukuruz, slana pereca, maslac od kikirikija od čokolade, zobene pahuljice, cimet, bundevu i slane kokice od karamele. [31]

Južna Koreja

[uredi | uredi izvor]

Osim makarona, u Južnoj Koreji se konzumiraju i debeli karoni. Da bi povećali sitost, pekari su počeli debelo da pune makarone i tako je rođen debeli karon.[32]

Popularnost

[uredi | uredi izvor]

U Parizu, lanac poslastičarnica Ladurée je poznat po svojim makaronima oko 150 godina.[33] [34]

U Portugaliji, Australiji, Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Holandiji, Mekdonalds prodaje makarone.[33] [33]

Izvan Evrope makaron u francuskom stilu može se naći u Kanadi[35] i Sjedinjenim Državama.[36] [37] [38]

U Australiji su Adriano Zumbo i njegova TV serija MasterŠef doprineli da makaron postane popularni slatkiš, a sada ga Mekdonalds prodaje u australijskim prodavnicama Mekkafe.[39]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]
  • Alfajor, slična španska poslastica
  • Peti fur

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Definition of macaron in English”. Oxford Dictionaries. Arhivirano iz originala 16. 04. 2018. g. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  2. ^ „Definition of macaron”. Merriam-Webster. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  3. ^ „Definition of macaroon in English”. Oxford Dictionaries. Arhivirano iz originala 16. 04. 2018. g. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  4. ^ „Definition of macaroon”. Merriam-Webster. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  5. ^ „Macaron”. Dessert Eater. Arhivirano iz originala 2013-08-11. g. 
  6. ^ a b Jurafsky (2011b).
  7. ^ „Macaron vs Macaroon - What's in a name anyway?”. Anges de Sucre. Pristupljeno 18. 3. 2020. 
  8. ^ „Macaroon or Macaron?”. Miss Macaroon. Pristupljeno 18. 3. 2020. 
  9. ^ Dan Jurafsky (16. 11. 2011). „Macarons, Macaroons, Macaroni. The curious history”. Slate. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  10. ^ Dena Kleiman (20. 3. 1991). „The 5th Question At the Seder: Have a Macaroon?”. New York Times. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  11. ^ „Pièces sèches: Macarons”. Lexique de Boulangerie-Pâtisserie.ch. Arhivirano iz originala 17. 09. 2014. g. Pristupljeno 4. 6. 2021. 
  12. ^ „History of Macarons”. Mad Mac LLC. Arhivirano iz originala 5. 2. 2009. g. Pristupljeno 2. 1. 2010. 
  13. ^ Robyn Lee. „Introduction to French Macarons”. Serious Eats. 
  14. ^ Elena Ferretti (30. 11. 2009). „Macarons, the Daddy Mac of Cookies”. Fox News. 
  15. ^ Mary Chao (11. 6. 2014). „The French Macaron Trend”. Democrat & Chronicle. 
  16. ^ „French pâtisserie technique: Macaronage”. Le Cordon Bleu. 
  17. ^ „How to cook perfect chocolate macarons”. The Guardian. 
  18. ^ „Macaron troubleshooting tips”. Better with Butter. 
  19. ^ „Macaroons”. BBC. 
  20. ^ „Macaron Myth Buster: French or Italian?”. The World of Anges. 22. 2. 2015. 
  21. ^ Nick Rider (1. 5. 2005). Short Breaks Northern France. New Holland Publishers. str. 135. ISBN 9781860111839. 
  22. ^ Cécile Teurlay (July—August 2003). „Montmorillon — Le musée du Macaron et de l'Amande” [Montmorillon — The Macaron and Almond Museum]. Musée de l'Amande et du Macaron (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 15. 06. 2006. g. Pristupljeno 25. 08. 2021.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  23. ^ „Maison des Soeurs Macarons > Notre Histoire ...”. achatville.com (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 17. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 08. 2021. 
  24. ^ Jean-Philippe Darcy (9. 7. 2010). „夏の新作マカロン” [Summer New Macaroons] (na jeziku: japanski). Fukui News. Arhivirano iz originala 2012-03-17. g. Pristupljeno 8. 5. 2012. 
  25. ^ Anderson, Sarah (15. 8. 2015). „Destination JS: Macaron Edition”. Japan Society. Pristupljeno 30. 9. 2015. 
  26. ^ Hubbeling, Christina (10. 10. 2009). „Wer macht die besten Macarons?” [Who makes the best macarons?]. Neue Zürcher Zeitung (na jeziku: nemački). Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  27. ^ Böhler, Guido (20. 3. 2010). „Macarons: wer macht die besten und schönsten?” [Macarons: who makes the best and most attractive?]. delikatessenschweiz.ch (na jeziku: nemački). Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  28. ^ Malgieri, Nick (21. 7. 1994). „Baking: How to Make a Macaroon”. Los Angeles Times. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  29. ^ Kummer, Corby (30. 3. 2011). „Smackaroon! The Switzerland vs. France Cookie Smackdown”. The Atlantic. The Atlantic Monthly Group. Pristupljeno 3. 3. 2014. 
  30. ^ „Luxemburgerli Flavours”. www.spruengli.ch. 
  31. ^ Thomson, Julie R. (9. 10. 2012). „Americanized Macaron Recipes: French Cookies With American Flavors (PHOTOS)”. HuffPost. Huffington Post. Pristupljeno 30. 9. 2015. 
  32. ^ „[맛있는 이야기] 마카롱 얼마나 아세요? 마카롱의 역사”. 문화뉴스 (na jeziku: korejski). 2021-03-24. Pristupljeno 2021-04-18. 
  33. ^ a b v Jargon, Julie (2. 3. 2010). „Mon Dieu! Will Newfound Popularity Spoil the Dainty Macaron?”. The Wall Street Journal. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  34. ^ Reed, M. H. (29. 1. 2009). „Macaroon Delight”. The New York Times. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  35. ^ Chesterman, Lesley (11. 10. 2008). „Macaron mania hits Montreal - finally!”. The Gazette (Montreal). Arhivirano iz originala 9. 11. 2012. g. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  36. ^ Denn, Rebekah (25. 10. 2009). „French macarons are sweet, light and luscious”. The Seattle Times. 
  37. ^ Greenspan, Dorie (1. 4. 2010). „Macarons: New to The Easter Parade This Year”. Los Angeles Times. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  38. ^ Neda Ulaby (12. 2. 2010). „Move Over, Cupcake: Make Way For The Macaroon”. NPR. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  39. ^ Chavassieu, Olivia (15. 4. 2008). „Heaven on Earth”. Sydney Morning Herald. Pristupljeno 7. 3. 2012. 

 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Макарон&oldid=27730913”