Marija Antonesku

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Marija Antonesku
Marija Antonesku 1941. godine
Lični podaci
Ime pri rođenjuAna Julija Džiadžija
Druga imenaMarija Maresal Antonesku
NadimciRika Antonesku
Datum rođenja(1892-11-03)3. novembar 1892.
Mesto rođenjaKalafat, Kraljevina Rumunija
Datum smrti18. oktobar 1964.(1964-10-18) (71 god.)
Mesto smrtiBukurešt, NR Rumunija
Porodica
SupružnikGeorgi Cimbra
Giljem Avgust Jozef
Pjer Fuler
Jon Antonesku
Deca1
Predsednik Saveta za društveno delovanje
20. novembar 1940 (formalno od 10. aprila 1941)[1] — 23. avgust 1944.
PredsednikMihaj Rumunski

Marija Antonesku (rođena kao Marija Nikulesku), a poznata i kao Marija Maresal Antonesku i Rika Antonesku (Kalafat, 3. novembar 1892 — Bukurešt, 19. oktobar 1964) je bila rumunska članica višeg društva i filantropolog, žena vođe i predsednika Rumunije tokom Drugog svetskog rata, Jona Antoneskog.

Marija je veći deo života provela u Francuskoj, a posebno poznata postala je po vođenju dobrotvorne organizacije, koja je bila grupisana u Organizaciji Saveta za društveno delovanje.

Imala je dva braka iza sebe, pre udaje za Jona Antoneskog. Uhapšena je ubrzo nakon državnog udara 1944. godine, a kratko vreme bila je ratni zarobljenik u Sovjetskom Savezu.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je u Kalafatu 3. novembra 1892. godine, dok drugi izvori navode da je rođena 1891. godine.[a] Njen otac bio je Teodor Nikolesku, kapetan rumunske armije, a majka Anđela (ili Anđelina).[2][3]
Udala se za Georgija Cimbru, rumunskog policajca, sa kojim je imala sina Georgija, koji je bolovao od poliomijelitisa.[4][5][3][5] Cimbru je preminuo pre 1919. godine, nakon čega se Marija preselila u Pariz.[2] U julu 1919. godine udala se za biznismena Giljema Avgusta Jozefa,[2] Francuza jevrejskog porekla.[3][4]

Od Jozefa se razvela 1926. godine i udala za Jona Antoneskog, koji je tada bio rumunski vojni ataše u Francuskoj, a kasnije se par preselio u Bukurešt, gde je Antonesku služio kao generalni sekretar u Ministarstvu odbrane Rumunije.[3] Marija i Jon Antonesku venčali su se 29. avgusta 1927. godine,[2] dok postoje izvori da je njihovo venčanje održano 1928. godine.[6] Antonesku je ubrzo postao uticajni političar, a Marija kao njegova žena, široko poznata javnosti.[2][3][5][7]

Godine 1938, Jon Antonesku i rumunski kralj Karol II Rumunski ušli su u sukob, a Antoneskom je suđeno za bigamiju, optužen je da se od prethodne supruge nije ni razvodio, a sklopio novi brak sa Marijom Nikulesku. Uz pomoć njegovog advokata Mihaja Nikuleskog, odbranio se na sudu od strane kralja i zbog toga je imao veliko poštovanje javnosti.[3][5][8]

Marija je preuzela je odgovornost nad državnom dobrotvornom organizacijom Podrška. Tokom ovog perioda, postala je prijateljica sa Vetruijom Gogom, ženom rumunskog političara Oktaviana Goge. Njih dve su zajedno sa još veliki brojem imućnih žena formirale politički lobi.[7] Ovaj potez Marije se nije dopao kraljici Helen, koja je postala nepoverljiva prema njenim političkim inicijativama.[9] Ipak, početkom 1941. godine Marija se pridružila upravi društva Regina Elizabeta, društvenoj organizaciji kojom je presedavala kraljica Jelena.[10]

Dana 10. septembra 1944. godine preminuo je Marijin sin, Georgi Cimbru, a navodi se da je on izvršio samoubistvo.[4][3][5] Marija je uhapšena u opštini Kazanešti, gde joj je utočište ponudio bliski prijatelj njenog sekretara.[2][11] Prema nekim izvorima, Marija se nakon hapšenja obratila kraljici Jeleni, od koje je tražila zaštitu, koja je odbijena.[3] U martu 1945. godine Mariju su pritvorile sovjetske snage i kao i njen suprug pre, ona je prevezena na sovjetsku teritoriju, gde je saslušavana.[2][3][11] Puštena je kad i njen suprug, u aprilu 1945. godine, nakon čega se vratila u Rumuniju.[2]

Preminula je od posledica srčanog udara 18. oktobra 1964. godine u Bukureštu.[11]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Na grobu Marije Antonesku stoji podatak da je rođena 1891. godine

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "Președinția Consiliului de Miniștri. Regulamentul Nr. 20" (12 June 1942), in Monitorul Oficial, Nr. 135/1942 (online copy available through Wikimedia Commons)
  2. ^ a b v g d đ e ž Marcel-Dumitru Ciucă, "Mărturii sub anchetă" (with editorial note)", in Magazin Istoric, March 1998
  3. ^ a b v g d đ e ž z Lavinia Betea, "Maria, dezmierdată Rica" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. oktobar 2017), in Jurnalul Național, 15 May 2006
  4. ^ a b v Deletant 2006, str. 290
  5. ^ a b v g d Cristian Grosu, "Și dictatorii iubesc, nu-i așa?" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. septembar 2017), in Jurnalul Național, 2 February 2004
  6. ^ Deletant 2006, str. 39.
  7. ^ a b Ioan Scurtu, "«Cucoanele» mareșalului Antonescu" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. март 2016), in Historia, August 2013
  8. ^ Deletant 2006, стр. 45.
  9. ^ Mihai Dim. Sturdza, "Rușii, masonii, Mareșalul și alte răspîntii ale istoriografiei", Nr. 675, May 2013
  10. ^ "Mesaje regale și comunicate ale Casei M. S. Regelui", in Monitorul Oficial, Nr. 66/1941 (online copy available through Wikimedia Commons)
  11. ^ а б в Deletant 2006, стр. 350

Литература[uredi | uredi izvor]

Марија Антонеску на Викимедијиној остави.
  • Final Report of the International Commission on the Holocaust in Romania, Polirom, Iași. 2004. ISBN 978-973-681-989-6.
  • Deletant, Dennis (2006). Hitler's Forgotten Ally: Ion Antonescu and His Regime, Romania, 1940–1944. London: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-9341-0. 
  • Mariana Hausleitner, "Auf dem Weg zur »Ethnokratie«. Rumänien in den Jahren des Zweiten Weltkrieges", in Christoph Dieckmann, Babette Quinkert, Tatjana Tönsmeyer. Kooperation und Verbrechen: Formen der »Kollaboration« im östlichen Europa, 1939–1945. Beiträge zur Geschichtes des Nazionalsozialismus 19, Wallstein Verlag, Göttingen. 2005. ISBN 978-3-89244-690-3. str. 77–112.
  • Radu Ioanid. La Roumanie et la Shoah, Maison des Sciences de l'homme, Paris. 2002. ISBN 978-2-7351-0921-0.
  • R.I.S., "Activitatea Consiliului de Patronaj al Operelor Sociale", in Revista de Igienă Socială, 1-2/ (1944). pp. 76–77
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Антонеску&oldid=26927670”