Miro Bajramović
Miro Bajramović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 30. januar 1957. |
| Mesto rođenja | Zenica, FNRJ |
Miro Bajramović (Zenica, FNRJ, 30. januar 1957) bivši je pripadnik specijalne policijske jedinice „Jesenje kiše“ pri MUP-u Hrvatske, koja je osnovana početkom oktobra 1991, a njom je komandovao Tomislav Merčep. Ova jedinica je umešana u mnoge zločine nad srpskim civilima, baš kao i sam Miro Bajramović, prema sopstvenom priznanju 1. septembra 1997. godine. Kako sam priznaje ubio je najmanje 72 ljudi.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 30. januara 1957. godine u Zenici (Bosna i Hercegovina). Oca nije upamtio, a majka mu je umrla 1990. godine. Oženjen je i ima četvoro dece. Završio je mašinbravarski zanat u Zenici, pa je došao u Zagreb, u potrazi za poslom. Zaposlio se u preduzeću „Janko Gredelj“ u Zagrebu na odeljenju parnih lokomotiva na Glavnoj železničkoj stanici i odatle je prešao u preduzeće „Rade Končar“, koje mu je omogućilo da se školuje uz rad i završi mašinski fakultet u Zagrebu. Godine 1990. godine, kada se promenila vlast u Hrvatskoj ostao je bez posla i tada je dobio poziv MUP-a Hrvatske, da im se priključi. Kako nije znao kako da prehrani porodicu prihvatio je ovaj poziv. Odmah je bio upućen na teren gde su se već vršila zastrašivanja i pljačke srpskih civila, a kasnije napadi i ubistva, ne samo prema civilima, već i pripadnicima Jugoslovenske narodne armije.[2][1]
Ratni zločini[uredi | uredi izvor]
Godine 1991. u Dalju, kraj Vukovara, upoznaje Tomislava Merčepa, koji mu je postao komandant. Od tada počinje njihova zločinačka odiseja. Prošli su puno toga zajedno. Jedinica u kojoj su se borili, zvala se „Jesenje kiše“, odnosno službeno, Prva zagrebačka specijalna jedinica pri MUP-u Hrvatske. Među hrvatskim vojnicima i narodom se jako dobro zna ko je bio u policijskoj jedinici „Jesenje kiše“. Pratio ih je zloslutni glas: „Gde prođu, tu trava ne raste“. U njegovoj grupi su bili: Siniša Rimac iz Vukovara, Miroslav Briševac, Miljenko Zadro, Igor Mikola, Nebojša Hodak i mala Gordana.[1]
Najteže je ubiti prvog čovjeka, zapaliti prvu kuću. Poslije sve ide po šablonu!
— Miro Bajramović, 1. 9. 1997.
Gospić 1991.[uredi | uredi izvor]
Nakon Vukovara odlazi sa jedinicom u Liku, gde su imali naređenje od vrha hrvatske vlasti: "Očistiti sve!", što je značio da ne sme biti preživelih Srba u Gospiću. Tako se i desilo da su hrvatske paravojne snage za nekoliko dana u oktobru mesecu ubili preko 240 srpskih civila, među kojima je bilo i puno žena. U Gospiću je dovoljno bilo da budete Srbin, pa da vas više ne bude! Pre ovih zločina u gradiću Gospić, zauzeta je kasarna JNA "Stanko Opsenica" 18. septembra 1991. Jedinica "Jesenje Kiše" gde je bio i Miro Bajramović je u Gospiću likvidirala preko 100 ljudi. Među ubijenima su bili direktor pošte, načelnik bolnice, vlasnici kafana, restorana, ugledni domaćini... Ubijali su ih metkom u glavu, jer nisu imali vremena da se zadržavaju i da ih muče. Glavni cilj je bio smanjiti procenat Srba u Gospiću. Bajramović je imao veliko prijateljstvo sa Tihomirom Oreškovićem, koji je činio velike zločine u Gospiću nad Srbima, a kasnije je i osuđen na višegodišnju kaznu zatvora.[1]
Slano 1991.[uredi | uredi izvor]
Na ostrvu Slano na jadranskoj obali postojao je logor za mučenje Srba, kako 1941. za vreme NDH, tako i početkom 1990-ih kada je počeo rat u Hrvatskoj. Tamo je Miro Bajramović bio četiri puta i likvidirano je 13 osoba od njegove jedinice "Jesenje Kiše", a Bajramović je lično ubio 8 ljudi, svi ubijeni su bili Srbi.[1]
Pakračka Poljana 1991.[uredi | uredi izvor]
U Pakračku Poljanu Miro Bajramović sa jedinicom stiže 6. oktobra 1991. godine, nakon povratka iz Gospića. Komandant je bio Merčep, a zamenik mu Bajramović. U prvo vreme imali su štab u Vatrogasnom domu, a tu je ujedno bio i zatvor. Njihov štab je slikao neki fotograf iz Zagreba. Nakon nekoliko dana pošto im je iz aviona JNA bombardovan štab, oni su se izmestili odatle i prešli na kraj sela, a zatvor premestili u seosku osnovnu školu u Međuriću, prema Kutini. Ova baza jedinice "Jesenje Kiše" u Pakracu je izabrana od samog vrha MUP-a Hrvatske, odnosno Josipa Boljkovca, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova SR Hrvatske i Ivana Vekića. Tu su dovodili srpske civile ne samo iz Pakraca već iz šire okoline. Komandant logora u Pakračkoj Poljani bio je Mijo Jolić, koji danas ima povlašćen status u Hrvatskoj. Za najgora zlodela Bajramović ističe Muniba Suljića, alkoholičara i narkomana.[1]
Prva akcija na tom području im je bila napad na srpsko selo Kukunjevac kraj Lipika. Ovo selo je imalo prema popisu iz 1991. oko 80% Srba. Bilo je dugačko, a usko naselje. Napad je trajao 4 sata i odmah su pristupili hapšenju Srba. Kako je podrum u seoskoj osnovnoj školi postao tesan, počeli su i učionice da pune Srbima, koje su mučili danju, a najviše noću. Njihov cilj je bio da im nanesu što veću bol. Tukli su ih kundacima, nogama, rukama, palili su ih plamenom iz plina tzv. brenerom, posle polivali sirćetom. To su radili žrtvama po genitalijama i po očima. Isto tako su ih priključivali na induktor, odnosno na istosmernu struju, koja ne može ubiti čoveka, ali nanosi veliku bol. Zatvorenicima su u anus gurali petožilni kabl, tako da posle žrtva ne može satima sedeti. Na te otvorene rane im je sipano sirće, ne bi li im naneli još veću bol. Zabijali su žrtvama eksere pod nokte, a onda bi na te eksere stavili trofaznu struju, koja bi žrtve spržila u pepeo! Terali su ih da pevaju ustaške pesme i dr. Nevine žrtve koje su tada ispitivane u strahu su sve morale da priznaju. Traženo im je što više imena i lokacija gde se nalaze. Žrtve u Pakračkoj Poljani i okolini nisu samo likvidirane u zatvoru, već i u kućama, koje su znale biti i paljene.
Zločincima u jedinici "Jesenje Kiše" je bilo nametnuto da ako ne ubijaju Srbe, onda su tzv. peta kolona, odnosno i njima se sprema likvidacija. U Pakračku Poljanu su dovedeni i neki Hrvati, oni koji su se pobunili zbog nestanaka svojih prijatelja ili komšija Srba. I oni su bili likvidirani bez milosti.[1]
Iz Zagreba u Pakračku Poljanu je dovedeno više od 50 Srba, koji su tu odmah i likvidirani. Miro Bajramović je lično odgovoran za ubistvo Miloša Ivoševića, republičkog direktora carine Hrvatske. Prvo je zarobljen, a onda i mučen. Jedini Srbin koji je uspeo preživeti Pakračku Poljanu jeste Stevan Brajanović. Srbi u Pakračkoj Poljani kako Bajramović navodi, nisu služili samo za mučenje, već i za kopanje grobova u kojima su bacane žrtve. Najmanje 280 Srba je prema Bajramovićevom priznanju likvidirano u Pakračkoj Poljani. A među ubijenima je bilo i 10 žena.
Među pripadnicima jedinice "Jesenje Kiše" vladalo je veliko koristoljublje, pa su se često znali i potući i poubijati oko neravnomerne podele opljačkanog novca.[1]
Ubistvo porodice Zec 1991.[uredi | uredi izvor]
Jedinica "Jesenje Kiše" je odgovorna za smrt srpske porodice Zec u Zagrebu 7.12.1991. Mihajlo Zec je bio ugledan građanin, prilično bogat, vlasnik mesare. Čak je bio i član HDZ, ali mu ni to nije pomoglo. Bajramovićevi ljudi su mu zarobili brata koji je pod dejstvom batina rekao da mu brat Mihajlo pomaže krajiške Srbe. Merčep i Bajramović izdaju nalog o ubistvu Zecovih. Ubijen je Mihajlo u kući, a žena i dvanaestogodišnja ćerka Aleksandra su odvedeni na Sljeme, brdo iznad Zagreba i tu ubijene. To je učinio Siniša Rimac.[1] [3]
Ubistvo Marine Nuić[uredi | uredi izvor]
Marina Nuić je bila na ratištu u Lovskoj kao dobrovoljac iz Rijeke. U jednoj akciji kada su "Jesenje Kiše" ostale u okruženju, ali su se izvukli, došlo je do povlačenja Riječana. Oni su vraćeni kućama, a Marina Nuić je ostala sa njima pet dana. Optužena je da će izvršiti atentat na Merčepa koji je ležao ranjen u bolnici. Pa je stavljena sa zatvorenim Srbima. Munib Suljić je silovao 19 puta. Sahranjena je u mestu Janja Lipa.[1]
Pritvor i optužnice[uredi | uredi izvor]
Zbog zločina koje je učinio, uhapšen je od policije i odveden u zatvor. Miro Bajramović je u zatvoru proveo 4 meseca. Od 2. januara do 30. aprila 1992. Kada je Vladimir Šeks postao Javni Tužilac, 15 pripadnika "Jesenjih Kiša" je oslobođeno, među njima i Bajramović. [1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i j Feral Tribjun: Kako smo ubijali Srbe u Pakračkoj Poljani, Pristupljeno 10.2.2014.
- ^ Rat u Hrvatskoj iz pera obavještajca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2013), Pristupljeno 10.2.2014.
- ^ RTRS: MESIĆ POMILOVAO UBICU PORODICE ZEC, Pristupljeno 10.2.2014.