Muzika antičkog Rima

Trio muzičara koji svira aulos, cimbalu i timpanon (mozaik iz Pompeje)

Maskirana pozorišna trupa oko svirača aulosa (mozaik iz Kuće tragičnog pesnika, Pompeja)

Muzika antičkog Rima bila je deo rimske kulture od najranijih vremena. Pesme (carmen) bile su sastavni deo gotovo svake društvene prilike. Delo Carmen Saeculare, posvećeno Horaciju, na primer, naručio je Oktavijan Avgust, a izveo ga je mešoviti dečiji hor 17. p. n. e. Muzika je bila uobičajena na sahranama, a tibia (grčki aulos), drveni duvački instrument, svirao se prilikom religijsko-ritualnog prilaganja žrtve. Pod uticajem antičke grčke teorije, smatralo se da muzika odražava uređenost kosmosa, a posebno je bila dovođena u vezu sa matematikom i znanjem.

Etrurska muzika je imala rani uticaj na rimsku muziku. Tokom carskog perioda, Rimljani su prenosili svoju muziku u provincije, dok su sa druge strane, tradicije Male Azije, Severne Afrike i Galije postale deo rimske kulture.

Muzika je bila prateći deo javnih spektakla, događaja u areni i bila je deo scenske umetnosti pantomimus, ranog oblika narativnog baleta koji je kombinovao izražajan ples, instrumentalnu muziku i pevani libreto.

Istorija

Starorimska muzika i pevanje su proistekli iz etrurske muzike a potom i starogrčke muzike. Tokom rane istorije, muzika je uglavnom korišćena u vojne svrhe. Prema Ciceronu, rimska muzička tradicija je promenjena i prolagpđena za vreme vladavine Numa Pompilija. Muziku je prvobitno utemeljio grčki filozof i matematičar Pitagora. On je uspeo da pronađe prvih 7 tonova u skali i ovo znanje je preneto u Rimsko carstvo.

Muzika u društvu

Prikaz žrtvovanja životinje

Muzika je bila važan aspekt rimskih verskih rituala. Korišćena je za postavljanje ritma prilikom rituala i izazivanje određenih emocija. Različiti instrumenti su imali odvojene uloge u rimskoj religiji. Drevna rimska umetnost prikazuje tibicines ili svirače tibije, koji sviraju instrument iza oltara. Prikazani su u togi sa kukuljicama za glavu, dok prinose žrtvu životinje. Neki prikazi prikazuju pomoćnike koji drže aceru ili i čaše u ispomaganju sviranja na instrumentu. Tibija je verovatno bila najvažniji instrument u rimskom carskom kultu . Tibicen je takođe korišćen za prigušivanje svake ometajuće buku. Starim Rimljanima je verovatno bilo nezamislivo da podnose žrtvu bez muzičke pratnje. Javne molitve u Rimu je pratila muzika. Činele i bubnjevi su korišćeni u ritualima kulta Kibele, a zvečke su bile važne za kult Izide. Muzičarke, plesačice i pevačice nastupale bi na festivalu za boginju Izidu koja je imala hram u Rimu. Takođe bi nastupili na festivalu posvećenom Bona Dea. Nekoliko drevnih rimskih spomenika osveštali su muzičari. Salijski sveštenici su igrali i pevali dok su se kretali gradom u čast Marsa. Muzičari bi takođe svirali na flauti da bi se poklonili Marsu. Arvalska braća su takođe pevala i plesala u čast boginje Cerere. Tit Livije, rimski istoričar, opisao je incident kada je sviračima flaute zabranjeno da jedu i piju u hramovima . Posle su se povukli u Tivoli, i bilo im je dozvoljeno da nastave da jedu i piju u hramovima kada je Senat shvatio da više nema muzičara za potrebe ceremonija u relgiji. Povorke trubača i plesača takođe su bile važne za Pompa circensis. Što je bila parada koja je prethodila igrama pre verskih praznika.

Muzičari prikazani na detaljima sa mozaika Zliten (2. vek nove ere)

Muzika je bila popularan oblik zabave u starom Rimu. Bila je važan deo antičkorimskih zabava. Gladijatorske borbe počinjale su zvucima trube i borbe su bile ispraćene muzikom. Muzičari, obično svirači tube ili velikih aerofona, svirali bi tokom trijumfa. Tibija je korišćena da privuče pažnju gledaoca tokom ceremonije, a truba je korišćena da se najavi prisustvo trijumfatora. Muzika je takođe korišćena da bi se ućutkala masa. Muzika, pre svega muzika vrsta frule, je imala važno mesto u antičkom rimskom pozorištu . Tokom predstava, glumce, pantomime i tragičare pratio bi hor pevača i orkestar duvačkih ili udaračkih instrumenata. Plesali su uz melodiju instrumenata. Muzičari su mogli biti oterani sa bine od strane publike i zbog manjih grešaka tokom izvošđenja. Melodija instrumenata bi označavala emocije i osobine likova i tempo priče. Muzika je takođe korišćena da bi se osiguralo da priča ostane u pamćenju publike.

Rimljani su ponekad održavali privatne muzičke koncerte poznate kao symphoniaci. Ove zabave su bile povezane sa razvratom u starom Rimu. Poznato je da je Lucije Kalpurnije Pizon Cezonin, konzul 58. p. n. e., održavao takve zabave. Njegova kuća je opisana kao puna „pevanja i činela “. Privatni muzičari su mogli biti angažovani da obezbede zabavu tokom večera ili zabava. Ponekad su ovi privatni muzičari bili posebno obučeni robovi. Žene u antičmom Rimu su prikazane kako pevaju i plešu u privatnom prostoru kuća. Žene u starom Rimu imale su različite instrumente od muškaraca. Svirali su harfu, aulos i manje lire . Domicijan je ustanovio takmičenja koja su uključivala muziku, gimnastiku i takmičenja u jahanju. Neron je stvorio Kvinkenijal Neroniju, festival koji je uključivao muzička takmičenja. Aktijske igre, koje su bile drevni rimski festival Apolona, takođe su održavale muzička takmičenja. Grci i Rimljani su možda održavali muzičke nastupe između obroka i opijanja tokom večere.

Cornu i drugi instrumenti kao što je tuba korišćeni su za davanje signala u starorimskoj vojsci. Postojali su kolegijumi posvećeni muzičarima. Jedan kolegijum sastavljen od svirača flaute i lire, kakav je zabeležen u drugom veku nove ere.

Obrazovanje i obuka

Muzičko obrazovanje i učenje sviranja instrumenta bili su uobičajena pojava među rimskom višom klasom, a možda su posebno bili uobičajene među Rimljankama iz više klase. Od pevača se očekivalo da potroše mnogo vremena i energije u radu na svom zanatu. U starom Rimu, izraz za učitelje muzike ili govora bio je phonascus. Fokusirali su se na razvijanje fleksibilnosti glasa svojih učenika. Takođe se verovalo da vrat pevača treba da bude mekan i gladak kako glas ne bi zvučao grubo ili na drugi način neadekvatno. Marko Tulije Ciceron je izjavio da muzičari sede godinama i vežbaju glas, i pre nego što počnu da govore. Prema delu <i id="mwATU">Дванаест Цезара</i>, Neron je trenirao svoj glas izbegavajući štetno voće i pića, čistio se povraćanjem i klizmama i ležeći na leđima sa olovnim čaršavom na grudima. Kvintilijan je verovao da je održavanje dobrog fizičkog zdravlja kroz ishranu i vežbanje važno za održavanje pravilnog glasa. Prema Kvintilijanu, uzdržavanje od seksa je takođe bilo važno za pevače. Drugi antički tekstovi opisuju kako pevači izvode vežbe zagrevanja koje se sastoje od izvođenja uzastopnih zvukova pre pevanja. Možda su postojale „muzičke škole“ za muzičare niže klase.

Pogledi rimske kulture na muziku

U starom Rimu muzika je bila ograničena na domaće okruženje. Plutarh hvali čoveka po imenu Numerije Furije, za koga se kaže da je pevao kada je bilo „prikladno“. Muzika je imala i neke negativne konotacije u rimskom društvu. Kornelije Nepos, rimski istoričar i biograf, u svojoj Epaminondinoj biografiji opisuje njegovu čuvenu veštinu muzike i plesa kao negativnu karakteristiku. Stari Rimljani su muziku smatrali moćnim oruđem i verovali su da je sposobna da izazove snažne emocije kod ljudi. Ciceron i Aristid Kvintilijan su verovali da je muzika sposobna da oplemeni stanovništvo. Kvintilijan je verovao da je muzika „najlepša umetnost“ i da je neophodna za pravilno čitanje dela antičkih pesnika. Širom rimskog sveta postojao je široko prihvaćen stav da treba sačuvati tradicionalne stilove muzike. Plinije je napisao da će muzičari promeniti vrstu umetnosti koju stvarau na osnov potražnje tržišta. Ciceron je govorio o vrhunskom kvalitetu tradicionalne rimske muzike. On opisuje arhaičnu rimsku muziku kao civilizovanje „varvarskog“. Ciceron je verovao da muzičko obrazovanje može pomoći političarima koji teže da nauče da bolje slušaju argumente drugih i primećuju greške. Brojni drevni rimski pisci kao što su Platon, Seneka ili Ciceron verovali su da muzika može da efeminizuje muškarce. U poređenju sa muzičarima, muzičarke su bile veoma poštovane. To je viđeno kao potencijalni način da se poveća njihova atraktivnost. Muzika se takođe smatrala neprikladnom za udate žene ili starije žene.

• 
  Svirač tube (gore desno) nareljefu koji prikazujeMarka Aurelijautrijumfu
• 
  Cornu u Alenu, Nemačka
• 
  Cornicines naTrajanovom stubu (2. vek)
• 
  Hornista na sarkofagu (3. vek)

Instrumenti

Starorimski muzičari

Rimska umetnost oslikava razne drvene duvačke instrumente, „life“, udaraljke i žičane instrumente . Instrumenti u rimskom stilu nalaze se u delovima Carstva gde nisu nastali i ukazuju na to da je muzika bila među aspektima rimske kulture koja se širila po provincijama.

Hydraulis icornuu na mozaiku iz Neniga, Nemačka

Mozaici prikazuju instrumente koji liče na nešto izmešu gajdi i orgulja. Hidraulične cevne orgulje (hydraulis), koje su radile pod pritiskom vode, bile su „jedno od najznačajnijih tehničkih i muzičkih dostignuća antike“. Instrument je pratio takmičenja gladijatora i događaje u areni, kao i scenske nastupe. Mogao se naći i u kućama, a bio je među instrumentima na kojima je svirao car Neron.

Par bronzanih činela iz 1. veka nove ere iz Pompeja, sačuvane u Nacionalnom arheološkom muzeju, Napulj

Ples

Postojale su drevne rimske organizacije sveštenika koji su plesali na verskim festivalima . Ples je korišćen za izražavanje zahvalnosti bogovima i imao je važno mesto u Dioniziji . Pre bitaka rimski vojnici su mogli da održavaju plesove u čast boga Marsa. Muzika i ples su takođe korišćeni da bi se obezbedila efikasnost žrtvovanja. Varon, rimski pisac, napisao je da se ples koristio na verskim festivalima jer „nijedan deo tela ne bi trebalo da bude lišen religioznih iskustava“. Ples je bio popularan oblik zabave u starom Rimu. Ovidije opisuje pijane ljude kako plešu i pevaju na ulicama tokom festivala kao što je Ana Perena. Rimljani bi angažovali plesače iz pokorenih naroda ili obučavali robove da igraju. Plesačice poznate kao crotalisterias plesale su pomoću zvona i klapa. Druga popularna vrsta plesa bila je tripudija, koji su bili plesovi od tri stope. Pantomimisti su bili popularni u antičkom rimskom pozorištu. Nosili su ogrtače, maske sa zatvorenim ustima i kostime. Plutarh je opisao drevne rimske pantomime kako se uvijaju, skaču i stoje kao statua. Takođe je napisao da kriminalci mogu biti osuđeni na ples na festivalima. Ples se koristio kao način da se naglasi lepota i mogao je biti erotski. Privatne plesne škole su obučavale starorimske aristokrate. Nepravilan ples u starom Rimu je definisan kao nerimski. Strani plesni stilovi nisu se dopadali Rimljanima. Elagabal je bio pod strogim nadzorom zbog izvođenja stranih plesova. Kornelije Nepot je povezivao ples i muziku sa drevnom grčkom kulturom i odnosio se prema njima s prezirom. Ciceron je izjavio da nijedna trezna osoba ne bi plesala osim ako nije ludak. Verovatno se nije protivio upotrebi plesa kao zabave, ali je umesto toga smatrao da je ispod Rimljana više klase. Ciceron je možda smatrao da je please trebalo da bude prepušteno samo profesionalnim plesačima niže klase. Takođe je moguće da je mislio isključivo na erotski ili strani ples. Scipion Emilijan je kritikovao plesače zbog „neispravnog prikazivanja njihovih tela“.

Diskografija

• Synaulia, Music of Ancient Rome, Vol. I – Wind Instruments - Amiata Records ARNR 1396, Firenca, 1996.
• Synaulia, Music of Ancient Rome, Vol. II – String Instruments - Amiata Records, ARNR 0302, Rim, 2002.
• Thaleia, Carmina Canere Music of Ancient Rome, Vol. I –Taragona - Španija 2012.
• Ludi Scaenici, E Tempore Emergo - Rim - 2001
• Ludi Scaenici, Festina Lente - Rim - 2011
• Ensemble Kérylos, dir. Annie Bélis, De la pierre au son : musique de l'antiquité, K617, 1996.
• Ensemble Kérylos, dir. Annie Bélis, D'Euripide aux premiers chrétiens : musique de l'antiquité, 2016.

Literatura

Primarni izvori

• Boethius, Anicius Manlius Severinus. De institutione musica. (English edition as Fundamentals of Music, translated, with introduction and notes by Calvin M. Bower; edited by Claude V. Palisca. New Haven: Yale University Press, 1989.)
• Cary, Earnest (1950), Roman Antiquities (na jeziku: engleski), Loeb Classical Library 
• Clark, Albert (1909). „M. Tullius Cicero, Against Piso, section 22”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2022-10-15. 
• Cicero, Marcus Tullius (1860). Cicero on oratory and orators. Harold B. Lee Library. New York : Harper & Brothers. 
• Cicero, Marcus. „De Legibus II”. www.thelatinlibrary.com. Pristupljeno 2022-10-15. 
• Livius, Titus (1919), The History of Rome, Prevod: Foster, Benjamin, Arhivirano iz originala 29. 9. 2022. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Nepos, Cornelius. „Cornelius Nepos: Life of Epaminondas”. attalus.org. Pristupljeno 2022-10-14. 
• Quintilianus, Marcus (1922), Institutio Oratoria [Institutes of Oratory], Prevod: Leipzig, Halm, Loeb Classical Library 
• Tranquillus, Gaius (1907), Prevod: Rolfe, J.C, „Nero”, The Twelve Caesars, Loeb Classical Library, doi:10.4159/DLCL.suetonius-lives_caesars_book_vi_nero.1914 
• Varro, Marcus Terentius (2013-02-07). Astbury, Raymond, ur. Saturarum Menippearum fragmenta (na jeziku: latinski). B. G. Teubner. ISBN 978-3-11-094995-7. doi:10.1515/9783110949957. 
• Perrin, Bernadotte (1917). „Plutarch • Parallel Lives”. penelope.uchicago.edu. Pristupljeno 2022-10-15. 

Sekundarni izvori

• Ardelean, Ioan (2022), „Vocal music in Ancient Rome”, Proceedings of the Education, Research Creation Symposium (13th izd.), Editura Muzicală, VIII (1), str. 9—13. 
• Bleiberg, Edward; Evans, James; Figg, Kristen; Soergel, Philip; Friedman, John (2005), „Women in Ancient Music”, Arts and Humanities Through the Eras, Gale, 2 
• Bonanni, Filippo (1964). Antique Musical Instruments and their Players: 152 Plates from Bonanni's 18th-Century "Gabinetto armonico" , with a new introduction and captions by Frank Ll. Harrison and Joan Rimmer. Dover publications. 
• Franklin, James L. Jr. (1987). „Pantomimists at Pompeii: Actius Anicetus and His Troupe”. American Journal of Philology. 108 (1): 95—107. JSTOR 294916. doi:10.2307/294916. 
• Dillon, Matthew; Garland, Lynda (2013-10-28). Ancient Rome: A Sourcebook (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-136-76143-0. 
• Dillon, Matthew; Garland, Lynda (2021-04-21). The Ancient Romans: History and Society from the Early Republic to the Death of Augustus (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-317-39134-0. 
• Ermatinger, James W. (2015-08-11). The World of Ancient Rome: A Daily Life Encyclopedia [2 volumes]: A Daily Life Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 978-1-4408-2908-6. 
• Eyben, Emiel (2003-09-02). Restless Youth in Ancient Rome (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-1-134-95064-5. 
• Fleiner, Carey (2020-02-28). A writer's guide to Ancient Rome (na jeziku: engleski). Manchester University Press. ISBN 978-1-5261-3525-4. 
• Fernández, Zoa Alonso (2020), Lynch, Tosca A.C.; Rocconi, Eleonora, ur., „Roman Dance”, A Companion to Ancient Greek and Roman Music (na jeziku: engleski) (1 izd.), Wiley, str. 173—185, ISBN 978-1-119-27547-3, S2CID 240985774, doi:10.1002/9781119275510.ch13, Pristupljeno 2022-11-05 
• Ginsberg-Klar, Maria E. (1981-02-01). „The archaeology of musical instruments in Germany during the Roman period”. World Archaeology. 12 (3): 313—320. ISSN 0043-8243. doi:10.1080/00438243.1981.9979806. 
• Hagel, Stefan; Lynch, Tosca (2015-06-26), Bloomer, W. Martin, ur., „Musical Education in Greece and Rome”, A Companion to Ancient Education (na jeziku: engleski), Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc, str. 401—412, ISBN 978-1-119-02391-3, doi:10.1002/9781119023913.ch27, Pristupljeno 2022-10-13 
• Habinek, Thomas (2005). The World of Roman Song. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 
• Higgins, R.A.; Winnington-Ingram, Reginald (1965). „Lute-Players in Greek Art”. Journal of Hellenic Studies. 85: 62—71. JSTOR 628809. S2CID 162354469. doi:10.2307/628809. 
• Christesen, Paul; Kyle, Donald G., ur. (2013-11-11). A Companion to Sport and Spectacle in Greek and Roman Antiquity: Christesen/A Companion to Sport and Spectacle in Greek and Roman Antiquity (na jeziku: engleski). Oxford: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-1-118-60996-5. doi:10.1002/9781118609965. 
• Lössl, Josef; Baker-Brian, Nicholas J. (2018-04-20). A Companion to Religion in Late Antiquity (na jeziku: engleski). Hoboken, NJ, USA: John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-1-118-96813-0. doi:10.1002/9781118968130. 
• Kassing, Gayle (2007). History of Dance: An Interactive Arts Approach (na jeziku: engleski). Human Kinetics. ISBN 978-0-7360-6035-6. 
• Kiefer, Otto (2000). Sexual Life in Ancient Rome (na jeziku: engleski). Routledge. ISBN 978-0-7103-0701-9. 
• Lindgren Liljenstolpe, Erika (2015-10-09). Sempronia's Song: Attitudes to Women's Music-making in Ancient Rome (PhD). Uppsala: Institutionen för Arkeologi och Antik historia. ISBN 978-91-506-2478-6 — preko Digitala Vetenskapliga Arkivet. 
• Landels, John (1999). Music in Ancient Greece and Rome (na jeziku: engleski). Routledge & CRC Press. ISBN 978-041-516-776-5. Arhivirano (PDF) iz originala 20. 6. 2022. g. Pristupljeno 2022-10-17 — preko Taylor & Francis. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lawler, Lillian B.; Spawforth, Antony (2015-12-22). „Dancing”. Oxford Research Encyclopedia of Classics (na jeziku: engleski). ISBN 978-0-19-938113-5. doi:10.1093/acrefore/9780199381135.013.2020. Pristupljeno 2022-11-05. 
• Mainzer, Joseph (2014), Music and Education, Cambridge University Press, ISBN 978-110-730-010-1, doi:10.1017/CBO9781107300101, Arhivirano iz originala 9. 6. 2018. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• McGeough, Kevin M. (2004). The Romans: New Perspectives (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 978-1-85109-583-4. 
• Marshall, C. W., ur. (2006), „Music and Metre”, The Stagecraft and Performance of Roman Comedy, Cambridge: Cambridge University Press, str. 203—244, ISBN 978-0-521-86161-8, doi:10.1017/CBO9780511486203.007, Pristupljeno 2022-10-15 
• Morgan, H. (2018). Music, spectacle, and society in ancient Rome, 168 BC - AD 68 (Teza) (na jeziku: engleski). University of Oxford. 
• Moore, Timothy J. (2021), Curtis, Lauren; Weiss, Naomi, ur., „Meter, Music, and Memory in Roman Comedy”, Music and Memory in the Ancient Greek and Roman Worlds, Cambridge: Cambridge University Press, str. 234—258, ISBN 978-1-108-83166-6, Pristupljeno 2022-10-17 
• Marcuse, Sibyl (1975). Musical Instruments: A Comprehensive Dictionary. New York: W. W. Norton & Company, Inc. ISBN 0-393-00758-8. 
• Maas, Martha (2001), Sadie, Stanley; Tyrrell, John, ur., „Kithara”, The New Grove Dictionary of Music and Musicians (2nd izd.), London: Macmillan Publishers 
• Naerebout, Frederick G. (2009-01-01). Das Reich Tanzt … Dance In The Roman Empire And Its Discontents (na jeziku: engleski). Brill. ISBN 978-90-474-2827-5. 
• Rüpke, Jörg, ur. (2007-08-24). A Companion to Roman Religion (na jeziku: engleski) (1 izd.). Wiley. ISBN 978-1-4051-2943-5. doi:10.1002/9780470690970. 
• Pfrommer, Michael; Towne-Markus, Elana (2001). Greek Gold from Hellenistic Egypt (PDF). Los Angeles: Getty Publications. ISBN 0-89236-633-8. 
• Pierce, John (1983). The Science of Musical Sound. New York. 
• Rocconi, Eleonora (2015-05-01), Destrée, Pierre; Murray, Penelope, ur., „Music and Dance in Greece and Rome”, A Companion to Ancient Aesthetics (na jeziku: engleski), Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, Inc, str. 81—93, ISBN 978-1-119-00979-5, doi:10.1002/9781119009795.ch5, Pristupljeno 2022-10-13 
• Sachs, Curt (1943). The rise of music in the ancient world, East and West. Internet Archive. New York : W.W. Norton & Co. 
• Spring, Matthew (2001). The Lute in Britain: A History of the Instrument and Its Music. Oxford University Press. 
• Scott, J.E. (1957), „Roman Music”, The New Oxford History of Music, Oxford: Oxford University Press 
• Toner, J. P. (2013-05-28). Leisure and Ancient Rome (na jeziku: engleski). John Wiley & Sons. ISBN 978-0-7456-6890-1. 
• Ulrich, Homer; Pisk, Paul Amadeus (1963). A history of music and musical style. New York, Harcourt, Brace & World. 
• Vincent, Alexandre (4. 7. 2017), Grig, Lucy, ur., „The Music of Power and the Power of Music: Studying Popular Auditory Culture in Ancient Rome”, Popular Culture in the Ancient World, Cambridge University Press, str. 149—164, ISBN 978-1-139-87140-2, doi:10.1017/9781139871402.007 CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Williams, C.F. (1903). The Story of the Organ. London: Walter Scott Publishing Co. 

Dodatna literatura

• Benzing, G. M. 2009. "'Se vuoi far soldi, studia la cetra': musica e luxus nell'antica Roma". In Luxus: Il piacere della vita nella Roma imperiale: [Torino, Museo di antichita, 26 settembre 2009 – 31 gennaio 2010], edited by Elena Fontanella, Rome: Istituto Poligrafico e Zecca dello Stato. ISBN 9788824011631.
• Comotti, Giovanni. 1989. Music in Greek and Roman Culture, translated by Rosaria V. Munson. Ancient Society and History. Baltimore: The Johns Hopkins University Press. ISBN 0801833647. (cloth); ISBN 080184231X (pbk).
• Hagel, Stefan, and Christine Harrauer (eds.) (2005). Ancient Greek Music in Performance: Symposion Wien 29. Sept.–1. Okt. 2003. Vienna: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften. ISBN 3-7001-3475-4.
• West, M[artin] L[itchfield]. 1992. Ancient Greek Music. Oxford: Clarendon Press; New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-814897-6. (cloth) ISBN 0-19-814975-1 (pbk).
• Wille, Günther. 1967. Musica Romana: Die Bedeutung der Musik im Leben der Römer. Amsterdam: P. Schippers

Spoljašnje veze

• Ensemble Kérylos, muzička grupa koju vodi naučnica Eni Belis i posvećena rekreaciji antičke grčke i rimske muzike.
• Musica Romana
• Thesaurus Musicarum Latinarum (TML), baza podataka koja se razvija u čitavom korpusu teorije latinske muzike napisane tokom srednjeg veka i renesanse.
• Synaulia, posvećena rekonstrukciji istorijskih muzičkih instrumenata, zvučnog pozorišta, igre na osnovu etnologije.
• Grčko poreklo rimske muzike