Nenad Gajić

Nenad Gajić
Nenad Gajić (2020)
Lični podaci
Datum rođenja	(1974-11-26)26. novembar 1974.
Mesto rođenja	Kragujevac, SFRJ
Obrazovanje	Univerzitet u Kragujevcu, Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu (doktor nauka)
Zanimanje	Pisac
Porodica
Supružnici	Bojana (2007—2011)
Deca	Vuk (2007)
Roditelji	Vladeta i Vesna Gajić
Porodica	Predrag (1979, brat)
Književni rad
Najvažnija dela	Slovenska mitologija Bajka nad bajkama
Potpis
Zvanični veb-sajt
nenadgajic.org

Nenad Gajić (Kragujevac, 26. novembar 1974) je srpski prozni pisac. Autor je leksikona Slovenska mitologija (2011), ilustrovane knjige enciklopedijskog tipa u izdanju IP Laguna, koja prvu deceniju navršava s dvanaest izdanja ćirilicom i novim izdanjem latinicom, kao i fantazijskog serijala Bajka nad bajkama, prema motivima narodne epike, koji je takođe objavila Laguna (Senka u tami, 2013; Dva cara, 2016; Treća noć, 2020; trilogija je objedinjena kao latinični komplet, i kao kompletno ćirilično izdanje pod imenom Bajka nad bajkama, 2021). Njegove knjige prodate su u preko 40.000 primeraka u preko 30 dosadašnjih izdanja. U decembru 2021. najavljene su 4 audio-knjige i 96 e-epizoda kojima će obimnija dela Nenada Gajića biti objavljena i u elektronskom obliku; prva audio-knjiga izašla je 4. marta 2022.

Biografija

Rođen je u Kragujevcu, kao prvo dete Vladete, budućeg profesora i doktora tehničkih nauka, i Vesne (rođene Stefanović), diplomiranog mašinskog inženjera. Slova upoznaje iz stripova: prvi je dobio od oca, na lični zahtev, pa već u trećoj godini uči da čita latinicu, a godinu-dve kasnije i ćirilicu. Već kao dete mnogo čita, posećujući češće biblioteku nego igrališta.

U desetoj godini postaje zaljubljenik u računare kada na trafici ugleda prvi Svet kompjutera, koji narednih decenija kupuje od broja do broja, umolivši majku da ga podrži u ovoj pasiji. U ranim brojevima čita i opis epske svemirske pustolovine Elite, što ga, uz Pool of Radiance, fantazijski RPG, pretvara u trajnog zaljubljenika u beskonačne svetove kompjuterskih igara.

Tinejdžerske godine obeležava pojačano zanimanje za muziku i osnivanje prvog rok benda. Taj gimnazijski bend, Rockout, dobija i drugu postavu tokom studentskih dana, da bi svoje najviše domete u muzici Nenad Gajić ostvario u kasnim dvadesetim sa bendom Akt, sa kojim kao pevač, gitarista, kompozitor i tekstopisac snima tri, a objavljuje dva studijska albuma i svira koncerte širom Srbije, povremeno osvajajući i vrhove top-lista kultnih rok emisija, kakvo je Dodatno ubrzanje na 3K televizijskom kanalu RTS-a.

Paralelno sa ostalim interesovanjima, razvija se i najveća ljubav – prema književnosti. Od sakupljanja edicije bajki svih naroda u predškolskim danima, preko slučajnog otkrivanja Tolkinovog Hobita u biblioteci, oduševljenja maštom Murkoka i Viteza sudbine, do fascinacije trilogijom Gospodar prstenova, put kao da je bio ucrtan. Početkom novog milenijuma budući pisac se zainteresovao za slovensku mitologiju i tri godine čitao sve što se moglo naći o tome. Bio je, kaže, oduševljen tim svetom i „sasvim iznenađen koliko zanimljivih i lepih mitova imamo i kako smo uspeli da ih sačuvamo kroz vreme”. Pomislio je tada i prvi put kako je to sjajan temelj za neki budući roman u žanru epske fantastike. Pripreme će potrajati još punih sedam godina, do objavljivanja Slovenske mitologije 2011, a zatim se produžiti i do kompletiranja tematski povezane Bajke nad bajkama 2021.

U objašnjavanju procesa, pisac u jednom intervjuu kaže: „Iako bih voleo da mogu reći drukčije, na ideju stvaranja knjige o slovenskoj mitologiji došao sam više slučajno nego namerno, prikupljajući građu za jednu sasvim drugačiju knjigu, koja je otišla u drugi plan jer me je istraživanje slovenske mitologije sasvim zaokupilo”. Ta „drugačija knjiga” bila je Bajka nad bajkama, posebno uvodna knjiga ove trilogije, Senka u tami, na kojoj je Nenad Gajić rad nastavio po objavljivanju svog enciklopedijskog pregleda slovenske mitologije.

Uporedo sa istraživanjem za Slovensku mitologiju, koje traje oko deset godina, a čiji se početak poklapa sa završetkom osnovnih studija i početkom dugogodišnje veze koja će kulminirati kraćim brakom, Nenad Gajić se bavi različitim stvarima. Oprobao se kao bankar, menadžer, privatni preduzetnik, proizvođač računarske opreme, nagrađivani programer, urednik televizijske rok emisije Urbana gerila na K9 (sa članovima svog benda Akt : voditelj bubnjar Dragan Iskrenović, saradnik brat i basista Predrag Gajić), kao i autor društvenih igara. Jedna od dve društvene igre čiji je autor, kartična igra Izvori magije, međukorak je ka knjigama – prva saznanja o slovenskoj mitologiji koristi baš tu, uvodeći slovenske mitove u svet igre i opisujući ih na 1200 različitih karti objavljenih u 4 izdanja igre od 2005-2008. U intervjuu iz 2011. autor čak kaže da: „Verovatno bez „Izvora magije“ ne bi bilo ni knjige, jer je bilo potrebno nekoliko godina da upoznam toliki broj kvalitetnih umetnika koji su svojim slikama oplemenili i oživeli „Slovensku mitologiju“.” Ipak, knjiga je u više navrata predstavljana kao feljton u novinama i časopisima sa malo ili nimalo ilustracija, npr. u dnevnom listu Politika.

Objavljivanje Slovenske mitologije mnogo puta je odlagano od strane izdavača, što je umalo dovelo do preranog prekida saradnje, koja će se pokazati izuzetno uspešnom. U godini pred objavljivanje dolazi do razvoda braka sa suprugom Bojanom (devojačko Mališ); sin Vuk, dvogodišnjak kome je posvećena Slovenska mitologija, takođe prelazi da živi sa majkom. O ovom rastanku pisac je progovorio tek nakon sedam godina, pišući krajem 2017. šta se događalo posle: „Srušilo se sve što sam gradio. Porodica, posao, i štošta pride… I kada su digli ruke od mene, odlučujem da promenim svoj život.” U vakuumu između završene i objavljene knjige, autor se vraća školovanju nakon decenijske pauze – godinu dana posvećuje tome da diplomu unapredi u master, a zatim još šest godina da stekne zvanje doktora nauka. Ovaj period poklapa se sa izlaskom prve tri piščeve knjige; tada dosta putuje, pa je posetio Hilandar na Svetoj gori, proputovao veći deo Evrope, kao i svet od Moskve do Jerusalima. Nakon odbrane doktorske teze i sedam godina života u Novom Sadu, a pre toga i u Beogradu, od 2018. najveći deo vremena provodi u Kragujevcu, gde i završava trilogiju Bajka nad bajkama romanom Treća noć iz 2020.

U inostranim časopisima objavljuje, između ostalog, i radove o velikim naučnicima Mihajlu Pupinu i Milutinu Milankoviću (i njegovom kalendaru), a najavio je akademski rad i o izumima Nikole Tesle u članku o pogrešnim a često navođenim informacijama o njemu.

Bibliografija

Najznačajnija dela

• Slovenska mitologija (2011) — ilustrovani enciklopedijski leksikon, Laguna.
• Senka u tami (2013) — roman (prvi deo trilogije Bajka nad bajkama), Laguna.
• Dva cara (2016) — roman (drugi deo trilogije Bajka nad bajkama), Laguna.
• Treća noć (2020) — roman (završnica trilogije Bajka nad bajkama), Laguna.
• Bajka nad bajkama (2021) — roman, kompletno objedinjeno izdanje, Laguna.

Grupne zbirke i predgovori

• U vrzinom kolu (2017) — priča Za kim zvono zvoni,
           antologija folklorne fantastike, Strahor.
• Čuvari zlatnog runa (2017) — priča Kiša (Moji preci putuju sa mnom),
           zbirka inspirisana običajima i mitovima Homolja i Zvižda, Centar za kulturu.
• Severna kapija: Duhovi prošlosti (2018) — predgovor na korici,
           za prvi roman i ceo fantazijski serijal Danijela Jovanovića, Otvorena knjiga.
• Slovenski krug: zaboravljena magija verovanja (2019) — predgovor,
           fotomonografija Marka Stamatovića, Zavod za udžbenike.