Nitrat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Нитратни јон у простору.

Нитрати (V) su jedinjenja koja u sebi sadrže jon NO3-.

Struktura nitrata (V)[uredi]

Svi nitrati (V) sadrže NO3- jon. Atom azota je u stanju hibridizacije sp2. Hibridizovane orbitale grade σ veze sa tri atoma kiseonika. Sve N-O veze su iste dužine. Njihova dužina iznosi 124pm, a ugao između njih 120°.

Rezonantne strukture nitratnog jona. Budući da su sve tri strukture moguće, stvarna struktura ne predstavlja nijednu od ove tri strukture, već njihovu kombinaciju.

Opšti podaci[uredi]

Nitrati (V) su kristalne supstancije, rastvorljive u vodi (izuzeci su malobrojni bazni nitrati), imaju jako oksidaciono dejstvo. Ipak u rastvorima ne poseduju te osobine.[1][2]

Nitrati se dobijaju usled reakcije: azotna kiselina + metal ili oksid/hidrid/karbid metala.

U prirodi se mogu javiti u obliku mineral.

Nitrati nalaze primenu kao mineralna đubriva, eksplozivni materijali, u produkciji boja i u medicini.

Za estre azotne kiseline(V) umesto imena „nitrat(V) jedinjenja“ (npr. nitrat(V) celuloze) često se koristi ne baš ispravan naziv „nitrojedinjenje“ (npr. nitroceluloza)

Primeri[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 0-8493-0487-3. 
  2. ^ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Spoljašnje veze[uredi]