Novogvinejski pas pevač
 | |||||||||||||||
| Drugi nazivi | Novogvinejski dingo. | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Poreklo | Nova Gvineja. | ||||||||||||||
| |||||||||||||||
| Napomene | Državni pas Nove Gvineje. | ||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||
Novogvinejski pas pevač ili pas iz Nove Gvineje, poznat je i kao novogvinejski dingo, a od australijskog daleko poznatijeg rođaka razlikuje ga pevački talenat. [1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Novogvinejski dingo ili Novogvinejski pas pevač je tip australijskih kanida, za koga se pretpostavljalo da potiče od iranskog vuka. Novogvinejski pas pevač 50 godina se smatrao izumrlom vrstom, ali se dogodilo iznenađenje, kada su ga istraživači primetili u zabačenoj divljini Papue u Indoneziji.[2] Eksperti su još 2016. godine verovali da su na istom mestu pronašli pripadnike ove vrste, međutim radilo se o veoma sličnim jedinkama.[3] DNK analiza je pokazala da su u većoj meri slični domaćim psima, tako da postoje pretpostavke da vode poreklo od male grupe pripitomljenih pasa. [4]Dingo se najčešće opisuje kao australijski divlji pas,ali ne živi samo u Australiji, niti potiče iz nje. Savremeni dingo se nalazi u celoj Jugoistočnoj Aziji, uglavnom u malim delovima preostalih prirodnih šuma, a i na većem delu kopna Australije posebno na severu. Australijski zoolog Tim Flaneri[5] primetio je da su ovi psi živeli sa lokalnim plemenskim narodima u planinama. [4] Godine 2016. pregled literature nije pronašao definitivne dokaze da su najraniji mogući psi, u zatočeničkoj populaciji pasa Nove Gvineje bili divlje životinje. Uzastopne generacije štenaca su odgajane kao pripadnici seoske populacije, tako da su bili domaći psi.
Opis[uredi | uredi izvor]
Australijski zoolog Tim Flaneri [5]opisuje ,,novogvinejskog divljeg psa" kao sličnog dingu, samo što je manji. Većina ovih pasa je pripitomljeno. Ovi psi ne laju, a njihovo horsko zavijanje stvara izvanredan zvuk, što je dovelo do njihovog alternativnog naziva ,,novogvinejski pas pevač", (New Guinea singing dog). U poređenju sa drugim oblicima psa, novogvinejski pas pevač je opisan kao relativno kratkih nogu i široke glave. Ovi psi mogu da okreću prednje i zadnje šape više od domaćih pasa, što im omogućava da se penju na drveće sa debelom korom ili granama, do kojih se može doći sa zemlje.
Oči[uredi | uredi izvor]
Oči, koje su veoma reflektirajuće su trouglaste ili bademaste i zakošene su nagore od unutrašnjeg ka spoljašnjim uglovima, sa tamnim očnim rubovima. Oni mogu jako lepo da vide u uslovima slabog osvetljenja.[6]
Uši[uredi | uredi izvor]
Ovi psi imaju uspravne, šiljate, krznom obložene uši. Kao i kod drugih divljih pasa, uši se navijaju ili leže napred, za šta se sumnja da je važna karakteristika preživljavanja. Uši se mogu rotirati kao usmereni prijemnik kako bi uhvatili slabe zvukove. Njihovi repovi su grmoliki, dovoljno dugi da dosegnu skočni zglob bez uvijanja i imaju beli vrh.
Boja[uredi | uredi izvor]
Štenci se rađaju sa tamnom čokoladno smeđom korom, sa zlatnim mrljama i crvenkastim nijansama, koja se do starosti od šest nedelja menja u svetlo smeđu boju. Za odrasle pse, prijavljene su smeđe, crne i žute boje, sve sa belim tačkama. Bočne strane vrata i zonske pruge iza lopatice su zlatne. Crna i veoma tamna zaštitna dlaka je uglavnom blago rapoređena preko dlake kičme, koncentrišući se na zadnji deo ušiju i površinu repa preko belog vrha. Njuška kod mladih pasa je uvek crna. Generalno, sve boje imaju bele oznake ispod brade, na šapama i na repu. Do 7 godina, crna njuška počinje da postaje siva.
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Tokom zapaženih istraživanja , ispitani psi su generalno pokazali niži prag ponašanja, u odnosu na druge domaće pse. Imke Vot je otkrio ovo ponašanje tokom ispitivanja 1980-ih. Zabeleženo je nekoliko ponašanja.
Bacanje glave[uredi | uredi izvor]
Ovo ponašanje, koje pokazuje svaki posmatrani pas je podsticanje pažnje na hranu. Izražene u različitim stepenima zavisnosti od nivoa uzbuđenja. U potpunom izrazu, glava je zabačena na jednu stranu, nos je rotiran kroz luk od 90 stepeni do srednje linije, a zatim se brzo vraća u početni položaj. Najblaži izraz je lagano pomeranje glave u stranu i nazad.
Vokalizacija[uredi | uredi izvor]
Novogvinejski psi pevači su nazvani po svom karakterističnom i melodičnom zavijanju, koje karakteriše naglo povećanje tona na početku i veoma visoke frekvencije na kraju.[2] Zavijanje ovih pasa može se jasno razlikovati od zavijanja australijskih dinga i značajno se razlikuje od zavijanja sivih vukova i kojota. Pojedinačno zavijanje traje u proseku tri sekunde, ali može trajati i do pet sekundi. Na početku, frekvencija raste i stabilizuje se do kraja zavijanja, ali obično pokazuje nagle promene u frekvenciji. Novogvinejski psi pevači ponekada zavijaju zajedno, što se obično naziva zavijanjem hora. Tokom zavijanja hora, jedan pas počinje, a drugi se pridružuju ubrzo nakon toga.
Odnos sa ljudima[uredi | uredi izvor]
Prema izveštajima iz kasnih 1950-ih i sredine 1970-ih, divlji psi za koje se verovalo da su novogvinejski psi koji pevaju, bili su stidljivi i izbegavali su kontakt sa ljudima. Sredinom 1970-te objavljeno je da su Kalami u visoravni Papue hvatali mlade novogvinejske pse koji pevaju i uzgajali su ih za pomoć u lovu. Pleme Eipo držalo je i uzgajalo pse, kao drugove za igru svojoj deci. [7]Nalazi pasa na arheološkim nalazištima Nove Gvineje su retki, uglavnom se sastoje od zuba i trofejnih lobanja.
Studija objavljena 2021. godine anketirala je da postoje vlasnici ovih pasa koji žive u Severnoj Americi i čuvaju ih kao kućne životinje. Studija je pokazala da se novogvinejski psi pevači ponašaju kao druge drevne domaće rase pasa i da su manje agresivne od mnogih rasa uključenih u studiju. Takođe je utvrđeno da su slični psima Basendžija i Kananskog psa. Vlasnici su izvestili da je posedovanje psa koji peva, slično posedovanju Akite.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Plazinić, Biljana (2023-06-27). „Novogvinejski pas koji peva "dvojnik" je australijskog dinga ne samo po izgledu, već i po genima”. Ljubimci Telegraf (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-29.
- ^ a b Petface (2020-09-05). „POSLE 50 GODINA: Pojavila se stara vrsta psa koji peva (VIDEO)”. Petface.net (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-31.
- ^ J.A.K (2020-09-10). „"Pevajući pas" je pronađen: Pola veka se verovalo da su izumrli, a sada su ponovo viđeni u planinama”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-31.
- ^ a b Linnean Society of New South Wales.; Wales, Linnean Society of New South; Wales, Linnean Society of New South (1971). Proceedings of the Linnean Society of New South Wales. v.96=no.425-428 (1971-1972) [Incomplete]. Sydney: Linnean Society of New South Wales.
- ^ a b „Tim Flannery | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-03-31.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). web.archive.org. Arhivirano iz originala 27. 07. 2011. g. Pristupljeno 2024-03-31.
- ^ „Novogvinejski pas pevač iz kamenog doba”. www.sd.rs (na jeziku: srpski). 2015-02-09. Pristupljeno 2024-03-31.