Pređi na sadržaj

Norveški Nobelov komitet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Norveški Nobelov komitet
Norveški Nobelov institut, Oslo, Norveška
Datum osnivanja1897.
SedišteNorveška
Područje delovanjaNobelove nagrade za mir
RukovodiociBerit Reiss-Andersen
Glavni organ5 članova
Veb-sajtNobel Peace Prize


Norveški Nobelov komitet (norv. Den norske Nobelkomité) svake godine bira dobitnike Nobelove nagrade za mir u ime imanja švedskog industrijalca Alfreda Nobela, na osnovu uputstava Nobelovog testamenta.

Norveški parlament imenuje pet članova Nobelovog komiteta. Alfred Nobel je testamentom zadužio parlament Norveške da izabere dobitnike Nobelove nagrade za mir. U to vreme, Norveška i Švedska su bile u labavoj personalnoj uniji. Uprkos tome što svoje članove imenuje parlament, odbor je privatno telo zaduženo za dodelu privatne nagrade. Poslednjih decenija većina članova odbora bili su penzionisani političari.

Norveški Nobelov institut kao njegov sekretarijat pomaže Nobelovom Komitetu. Komisija se sastaje u zgradi instituta, gde se i proglašava pobednik. Od 1990. godine, ceremonija dodele nagrada se održava u Gradskoj kući Osla.

Norveški Nobelov institut, mesto gde komitet održava svoje sastanke

Istorija[uredi | uredi izvor]

U decembru 1896. godine umro je Alfred Nobel. U januaru 1897. otkriven je sadržaj njegovog testamenta koji je napisano još 1895. godine [1] On je izjavio da Nobelovu nagradu za mir treba dodeliti „osobi koja je učinila najviše ili najbolje delo za bratstvo među narodima, za ukidanje ili smanjenje stalnih armija i za održavanje i promociju mirovnih kongresa“ [2] i da je deo Nobelovog novca trebalo da bude doniran ovoj nagradi. Nobelova fondacija upravlja imovinom. [3] Ostale Nobelove nagrade trebalo je da dodeljuju švedska tela (Švedska akademija, Kraljevska švedska akademija nauka, Karolinska institut) koja su već postojala, dok je odgovornost za nagradu za mir bila data Norveškom parlamentu, [4] konkretno „komitetu pet lica koja se biraju“ njime. [2] Moralo se stvoriti novo telo — Norveški Nobelov komitet.

Fredrik Hefermel, pravnik po zanimanju, je primetio da se ne može nužno očekivati od zakonodavnog tela da se bavi sudskim zadatkom kao što je upravljanje zakonskom voljom. Zadatak parlamenta je da kreira i menja zakone, dok se volja ne može promeniti osim ako su prostorije jasno zastarele. Međutim, o ovom pitanju se nije dublje raspravljalo, iz savremenog straha da bi donirani novac mogao biti izgubljen u pravnim bitkama ako telo ne bude uskoro stvoreno. [5] Norveški parlament je 26. aprila 1897. prihvatio zadatak, a 5. avgusta iste godine formalizovao je proces izbora i radnog vremena za članove odbora. [6] Prva nagrada za mir dodeljena je 1901. Anri Dinanu i Frederiku Pasiju. [3] U početku je odbor bio popunjen aktivnim poslanicima, a godišnji izveštaji su razmatrani na skupštinskim sednicama. Ove veze sa norveškim parlamentom su kasnije oslabljene tako da je odbor postao nezavisniji. Shodno tome, naziv je promenjen iz Norveški nobelov komitet u Nobelov komitet norveškog parlamenta (norv. Det norske Stortings Nobelkomité) 1901. godine, ali je promenjen još 1977. [6] Sada aktivni poslanici ne mogu da sede u odboru, osim ako nisu eksplicitno izjavili da nameravaju da se povuku uskoro. [7]

Ipak, odbor se i dalje sastoji uglavnom od političara. Predlog iz 1903. da se izabere naučnik prava (Ebbe Hertzberg) je odbijen. [5] Krajem 1948. godine, izborni sistem je promenjen kako bi odbor bio proporcionalniji sa parlamentarnom zastupljenošću norveških političkih partija. Norveška laburistička partija, koja je kontrolisala običnu većinu mesta u norveškom parlamentu, organizovala je ovu promenu. [8] Ova praksa je zacementirana, ali oštro kritikovana. [9] Bilo je predloga o uključivanju nenorveških članova u komitet, ali to se nikada nije dogodilo. [7]

Norveški Nobelov komitet pomaže Norveški Nobelov institut koji je osnovan 1904. [3] Komitet bi mogao da dobije više od stotinu nominacija i traži od Nobelovog instituta u februaru svake godine da istraži dvadesetak kandidata. [10] Direktor Nobelovog instituta je takođe sekretar Norveškog Nobelovog komiteta; trenutno ova pozicija pripada Olavu Njolstadu.

Spisak predsedavajućeg[uredi | uredi izvor]

Spisak predsedavajućih [11]

U januaru 1944. pokušaj kvislinške vlade da preuzme funkcije Nobelovog komiteta doveo je do ostavke Jana i drugih članova odbora. Švedski generalni konzulat u Oslu formalno je preuzeo upravljanje imovinom Fondacije u Oslu u ime Nobelove fondacije. [12]

Članovi[uredi | uredi izvor]

Članovi ažurirano: 2021. su: [13]

  • Berit Reiss-Andersen (predsedavajuća, rođena 1954), advokat i predsednik Norveške advokatske komore, bivši državni sekretar za ministra pravde i policije (predstavnik Laburističke partije). Član Norveškog Nobelovog komiteta od 2012, ponovo imenovana za period 2018–2023.
  • Anne Enger (rođena 1949), bivša liderka Partije centra i ministarka kulture. Imenovana za period 2018–2020, a ponovo imenovana za period 2021–2026.
  • Asle Toje (rođen 1974), stručnjak za spoljnu politiku. Imenovan za period 2018–2023.
  • Kristin Clemet, bivša članica kabineta Konzervativne stranke koja je ranije predstavljala Oslo u norveškom parlamentu. Imenovana za period 2021–2026.
  • Jørgen Watne Frydnes, imenovan za period 2021–2026.

Sekretarijat[uredi | uredi izvor]

Komitetu pomaže Norveški Nobelov institut, njegov sekretarijat. Rukovodilac instituta ima titulu sekretara. Sekretar nije član komiteta, već je zaposlen u norveškom Nobelovom institutu.

Spisak sekretara [11]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Heffermehl 2008, str. 15–17
  2. ^ a b „Excerpt from the Will of Alfred Nobel”. Nobel Foundation. Pristupljeno 14. 6. 2009. 
  3. ^ a b v Arntzen, Jon Gunnar (2007). „Nobelprisen”. Store norske leksikon (na jeziku: norveški). Oslo: Kunnskapsforlaget. Pristupljeno 14. 6. 2009. 
  4. ^ Heffermehl 2008, str. 39
  5. ^ a b Heffermehl 2008, str. 72
  6. ^ a b Heffermehl 2008, str. 53–54
  7. ^ a b Helljesen, Geir. „Bare nordmenn i Nobelkomiteen” (na jeziku: norveški). Norwegian Broadcasting Corporation. Pristupljeno 14. 6. 2009. 
  8. ^ Heffermehl 2008, str. 84–85
  9. ^ Dahl, Miriam Stackpole (10. 10. 2008). „Fredspriskuppet”. Ny Tid (na jeziku: norveški). Arhivirano iz originala 10. 12. 2008. g. Pristupljeno 12. 12. 2008. 
  10. ^ Heffermehl 2008, str. 50–51
  11. ^ a b Heffermehl 2008, str. 60–64
  12. ^ „The Norwegian Nobel Committee 1901-2008”. Nobelprize.org. Pristupljeno 1. 2. 2012. 
  13. ^ „Valg av medlemmer til Nobelkomiteen”. Stortinget. 18. 1. 2021. Pristupljeno 1. 2. 2021. 
Bibliografija

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Норвешки_Нобелов_комитет&oldid=26365720”