Olga Jevrić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Olga Jevrić
Lični podaci
Datum rođenja(1922-09-29)29. septembar 1922.
Mesto rođenjaBeograd, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca
Datum smrti10. februar 2014.(2014-02-10) (91 god.)
Mesto smrtiBeograd, Republika Srbija

Olga Jevrić (Beograd, 29. septembar 1922 — Beograd, 10. februar 2014) bila je srpska vajarka i akademik SANU.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Olga Jevrić je rođena u Beogradu od oca Srbislava Jevrića, direktora Bankarsko-trgovačkog društva i majke Ane.[1] Deda po ocu bio je sveštenik i prevodilac Damjan Jevrić.

Diplomirala je na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Ćirila Ličara 1946, a na vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovića 1948, gde je i magistrirala 1949. Prvi put izlaže na Izložbi radova studenata Akademije likovnih umetnosti i VII izložbi ULUS-a 1947. Godine 1949. upisuje Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Izabrana za dopisnog člana SANU 1977, a 1983. za redovnog člana Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU. Od 1981. godine počinje u SANU rad na naučnom projektu Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti.

Stvaralaštvo[uredi | uredi izvor]

Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon II svetskog rata. U promenama koje su se dogodile u likovnim umetnostima u Jugoslaviji posle 1950. godina, kada se ona oslobodila državne estetike socijalističkog realizma, Olga Jevrić je od sredine te decenije dala značajan doprinos za nastajanje modernog i savremenog izraza u skulptorskom stvaralaštvu.

Izložba Olge Jevrić „Prostorne kompozicije“, održana u galeriji ULUS 1957. godine, snažno je odjeknula na likovnoj sceni. Ova izložba okarakterisala je Olgu Jevrić kao vajara koja je na smeo i radikalan način, prva među jugoslovenskim i srpskim skulptorima, prekinula tradiciju predstavljanja stvarnosti, okrenuvši se samoj suštini skulpture u kojoj je videla podsticaj za sopstveno delovanje i formiranje jedinstvenog umetničkog izraza. Godine 1958. Olga Jevrić izlaže na XXIX Venecijanskom Bijenalu kada je zapaža i strana likovna kritika.

Jedan je od deset umetnika koji su izlagali na prvom Oktobarskom salonu 1960 godine.[2]

Gotovo šest decenija dugim prisustvom na našoj likovnoj sceni, skulptorski opus Olge Jevrić izdvaja se autentičnim modernizmom. Njene skulpture poseduju univerzalna formalna i metaforička značenja izražena ekspresivnim i senzibilnim jezikom, pri čemu je ona stvorila originalnu, čisto likovnu formu pročišćenu do apstraktnog, univerzalnog oblika.

Izlagao je u okviru Jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izložbi u Briselu 1958. godine.[3]

Postoji Legat Olge Jevrić u SANU.[4][5] Povodom stogodišnjice njenog rođenja održana je izložba odabranih skulptura.[6]

Samostalne izložbe[uredi | uredi izvor]

Odabrane nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 1961 Nagrada za dostignuća u skulpturi iz Fonda Vladislav Ribnikar, Politika, Beograd, Nagrada za skulpturu na I jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti, Beograd
  • 1967 Nagrada za skulpturu na III jugoslovenskom trijenalu likovnih umetnosti, Beograd
  • 1969 Nagrada za skulpturu na X oktobarskom salonu, Beograd
  • 1979 Sedmojulska nagrada SR Srbije za životno delo, Beograd
  • 1990 Nagrada autoru čije je delo od trajne vrednosti u srpskoj kulturi, Jesenja izložba ULUS-a, Beograd
  • 1993 Specijalna nagrada na VII Pančevačkoj izložbi jugoslovenske skulpture, Pančevo
  • 2001 Nagrada Vukove zadužbine, Beograd
  • 2013 Nagrada Sava Šumanović, Novi Sad[11]
  • 2013 Nagrada Grada Beograda za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije, Beograd

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Olga Jevrić - sitna žena velikih skulptura („Večernje novosti“, 4. novembar 2015)
  2. ^ „I Oktobarski salon”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1960-10-20. Pristupljeno 2024-01-28. 
  3. ^ „Jugoslovenski paviljon na Svetskoj izložbi u Briselu”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1958-04-17. Pristupljeno 2024-01-26. 
  4. ^ „Legat Olge Jevrić”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2024-01-26. 
  5. ^ „O Legatu - Legat Olge Jevrić - Kuća legata”. olgajevric.kucalegata.org. Pristupljeno 2024-01-26. 
  6. ^ „Vajari i vajarke Srbije u čast Olge Jevrić”. SEECULT. 2022. 
  7. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (na jeziku: srpski). 1957-01-12. Pristupljeno 2024-01-26. 
  8. ^ Olga Jevrić "Predlozi za spomenike" - Henri Mur Institut u Lidsu [mrtva veza]
  9. ^ Olga Jevrić "Skulpture" - PEER Gallery
  10. ^ „Izložba „Olga Jevrić – Kompozicija i struktura””. SANU. Pristupljeno 10. 10. 2022. 
  11. ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-26. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dokumentacija Muzeja savremene umetnosti, Beograd
  • Dictionnaire de la sculpture moderne, Hazan, Pariz, 1960
  • Dictionary of Modern Sculpture, Metheuen and CO LTD, London, 1962
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, III, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1964
  • Sculpture index, vol. I, The Scare-Crow press inc, Metuchen, Njujork, 1970
  • Opšta enciklopedija Larousse, Vuk Karadžić, Beograd, 1971
  • Evropski umetnostno zgodovinski leksikon, Mladinska knjiga, Ljubljana, 1971
  • Dictionary of Twentieth Century Art, Phaideon, London, Njujork, 1973
  • Dictionnaire des peintres, sculpteures, dessinateurs et graveures, tom. 6, Jacobs-Loyer, Librairie gründ, Pariz, 1976
  • Mala enciklopedija, Prosveta, Beograd, II izd. 1968, III izd. 1978

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Јеврић&oldid=27170206”