Olga Smederevac rođena Aleksić (Pančevo, 28. jul1891 — Pančevo, 22. avgust1973) bila je srpski dobrotvor, sakupljač i čuvar umetnina, pokrovitelj mnogih umetnika tog vremena, sa kojima je bila i privatno bliska.
Rođena je u veoma uglednoj trgovačkoj porodici Aleksić. Bila je najstarije dete Milutina i Jovanke Aleksić i imala dve sestre Sofiju i Smilju. Sestre Aleksić odgajane su u skladu sa patrijarhalnim normama tog vremena i veoma su poštovale svoje roditelje. Otac joj je bio čuveni trgovac, dok je majka bila jedna od prvih članica Dobrotvorne zadruge Srpkinja pančevačkih osnovane 1894. godine i bila je rođaka Jovana Jovanovića Zmaja. Olgin stric Vladimir Aleksić je bio čuveni lekar i revolucionaran po tome što je konstruisao prvi, sopstveni aeroplan.
Olga je završila Srpsku višu devojačku školu i bila je učenica Isidore Sekulić. Tečno je govorila francuski, nemački, mađarski i ruski jezik, svirala je klavir i često je svirala javno.[1]
Društvene norme tog vremena su nalagale da se ženska deca trebaju udati što ranije i rađati decu, ni sestre Aleksić nisu bile izuzetak. Olga se prvi put udala sa 17 godina za Armina Krevrata iz Turskog Bečeja (danas Novi Bečej). Brak je trajao četiri godine od 1908. do 1912. godine. U drugi brak ulazi brzo nakon prvog, sa baronom Batorijem, koji je bio dosta stariji od nje, ali brak je vrlo brzo sporazumno raskinut. Olga je bila jako lepa i mnogi su bili zaljubljeni u nju. Jedan od njih je bio i Isidor Bajić, kompozitor, koji je neke svoje kompozicije posvetio Olgi.[1] Treći put Olga se udala 1914. godine za Stevana Smederevca. Stevan je rođen 1882. u Bavaništu, završio je studije medicine u Budimpešti, a u Pančevu će raditi kao lekar od 1912. godine. Tokom balkanskih ratova (1912-1913) lečio je ranjene srpske vojnike u Beogradu i za to dobio orden Svetog Save. Pančevci ga biraju za dečijeg lekara, a lečio je besplatno najsiromašnije građane. Kao i Olga Stevan se dosta zanimao za umetnost. Njih dvoje će ostati zajedno do kraja života. On je ostao zapamćen kao veliki humanitarac, ali kao i Olga sakupljač umetnina.
U salonu je sve bilo po protokolu, od ulaska u salon, pozdravljanja, ljubljenja ruku, davanja komplimenata.[1] Onda bi svako dobio svoje mesto u salonu, bio poslužen bogatim posluženjem, sve je izgledalo veoma otmeno. Salon je bio namešten u francuskom stilu Luja XIV, stilske vitrine su bile pune srebra i porcelana, police su bile pune knjiga, a tu se nalazio i šahovski sto sa figurama urađenim u umetničkom duborezu. Razgovaralo se o umetnosti, razmenjivale su se ideje, bio je to jedan sasvim drugačiji svet.
Kolo srpskih sestara. U poslednjem redu sa leve strane sedi Olga Smederevac
Olga Smederevac posvetila je deo svog rada i raznim dobrotvornim i patriotskim društvima. Jedno vreme bila je potpresednica društva Dobrotvorna zadruga Srpkinja pančevačkih, gde je nekada bila članica i njena majka. Pomagala je i organizaciju Sokolsko društvo, a bila član i u Kolu srpskih sestara. Bila je član i potpresednica Rusko-jugoslovenske zajednice, pomagala je humanitarno srpskim stradaocima, koji su se nalazili u nacističkim logorima širom Nemačke. Neka od pisama tih logoraša čuvaju se u Istorijskom arhivu u Pančevu. Francuska alijansa u Parizu odlikovala je potpresednicu Francuskog kluba Olgu Smederevac za predani rad u klubu ordenom Legije časti. Za humanitarni rad na zbrinjavanju ruske siromašne dece i starih lica odlikovana je ordenom Ruskog crvenog krsta 1935. godine.[1]
Kada je rat počeo najveći broj srpskih umetnika je prestao da slika i povukao se iz javnog života, a neki su pali u vojno ili političko zarobljeništvo. Naravno, salon više nije imao onoliko gostiju kao ranije, jednostavno nije bilo uslova za to. Kada se rat završio i sama Olga se povukla iz javnog života, ne uklapajući se u novonastalo društvo.
Smrću njenog muža u novembru 1957. godine i Olgina mecenska figura se polako gasila. Uskoro se razbolela i za potrebe lečenja morala je da prodaje svoje bogatstvo. Polako su se police praznile i nakit i umetnine prodavale. Nešto slika stiže i u Narodni muzej u Pančevu. Olga je oko šezdeset godina skupljala dela Jugoslovenskog slikarstva i skulptura[2], da bi to danas predstavljalo Legat Olge i Stevana Smederevca. Deo zbirke slika poklonila je svom rodnom gradu, u kome je provela život, a deo je poklonila rođacima, pod uslovom da oni to nikada ne mogu dati nekom drugom gradu ili državi.[1] I pored bolesti i siromaštva interesovanje za kulturu se nije smanjilo, tako je posete lekaru u Beogradu koristila da poseti izložbe ili koncerte.
Kuća Aleksić-Smederevac u kojoj je osnovan Salon
Olga je umrla 22. avgusta 1973. godine u svojoj 82. godini u Pančevu u kući u kojoj je rođena. Poslednjih godina su razne ženske organizacije i udruženja u Pančevu pokazale veliko interesovanje za život i rad Olge Smederevac. Rezultat toga je spomen ploča na njenoj rodnoj kući, delo akademske vajarke Svetlane Karović Deranić. Ne zna se tačno mesto gde je sahranjena.
Legat Olge Smederevac je isto tako značajan kao i njen salon. Njena želja je bila da se ime nje i njenog muža nađe na imenu legata, što je i ispunjeno. Kolekcija Aleksić-Smederevac iz Legata Olge i Stevana Smederevca je zaveštana testamentom Narodnom muzeju u Pančevu i otvorena je 1975. godine kao stalna postavka muzeja, a od 1990. legat je dopunjen Feodorinom zbirkom. Zbirka je veoma značajna za istoriju međuratne srpske i jugoslovenske umetnosti, kao i za istoriju grada Pančeva. Legat Olge i Stevana Smederevca se danas sastoji od nekoliko slika i nekoliko delova nameštaja, među njima su :
Portret Olge Smederevac iz 1924. godine, delo Miloša Vuškovića
Članice Dobrotvorne zadruge Srpkinja PančevačkihZaklon za peć-paravan sa japanskom šarom iz 1920. godine, urađeno u stilu secesije
^ abvgdPerišić, Jovana (2017). Olga Smederevac u Zbornik radova: Prilozi istoriji grada Pančeva. Pančevo: , Regionalni centar za talente ,,Mihajlo Pupin". str. 67—89.
^Đorđević, M. (1972). „Legat Olge Smederevac”. Pančevac: 8.
P. Jovana, Olga Smederevac, u: Zbornik radova: Prilozi istoriji grada Pančeva (ur. A. Đorđević, D. Cucić) Regionalni centar za talente ,,Mihajlo Pupin" Pančevo, Pančevo 2017,67-103.
