Olivera Đurđević (novinarka)
Olivera Đurđević je rođena 15. 6. 1956. godine u Loznici. Deo ranog detinjstva i početak školovanja je provela u Malom Zvorniku, a osnovnu i srednju školu završila je u Loznici[1].
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Studije novinarstva na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu upisuje 1975. godine. Uporedo sa studijama, radi na Radio Studentskom gradu kao prva urednica, što je u sistemu koji je obećavao rodnu ravnopravnost, bila retkost. Novinarsku karijeru nastavila je u listovima Student i Mladost[1]. U karijeri se vrlo rano susreće sa pretnjama, fizičkim napadima, ideološkim prokazivanjima. Tako je zbog teksta o slobodi stvaralaštva, a povod je bio film Kokan beogradskog studenta režije Seljamija Tarakua, proglašena ultralevičarkom, iza čega se krio obračun sa novinarima i urednicima Studenta i Vidika. Epilog je bio smena svih urednika uz etiketu “nepodobni”, objavljena pod naslovom Orijentacija suprotna našem sistemu u Borbi, na 5. strani 21. januara 1982.godine.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Po pozivu Đorđa Malavrazića, postala je saradnica Dramskog programa na Radio Beogradu. Njena prva dramatizacija knjige Stanoja Ćebića Zašto sam postao vo bila je najslušanija te godine, a već sledeća dokumentarna radio drama Poetika dokolice — horska etida predstavljala je 1986. godine Jugoslaviju na Prix Italia. Njene dokumentarne drame Sanjarenje i Gole duše, nagrađene su na (jugoslovenskom) Festivalu dokumentarne radio drame (FEDOR)[2][1]. Drama Ulica sa jednim brojem nikada nije emitovana na Radio Beogradu, ali jeste na Radiju B92, što je ponovo izazvalo napade, kako autorka tvrdi, „jer nije bila sklona autocenzuri”. Paralelno je radila i u emisijama Niko kao ja i Putevima kulture.
Zbog sukoba u vezi sa cenzurom, prekinula je saradnju sa Radio Beogradom. Honorarno je radila u Građaninu Aleksandra Tijanića, ali, kao i većini novinara, honorari joj nikada nisu bili isplaćeni, jer je po rečima vlasnika i osnivača firma bila u stečaju
U magazinu Intervju objavljivala je intervijue sa piscima, dok saradnju sa Malim novinama koje je pokrenula novinarka Verica Lazović, smatra jednom od važnijih u svojoj karijeri. Izvesno vreme radi honorarno u Blicu kao intervijuerka i u mesečniku Status koji je pokrenuo i uređivao Slaviša Lekić. Rad za Status bio je jedini njen profesionalni angažman kojim je bila zadovoljna, i trajao je do gašenja ovog lista. Bila je urednica i radila intervijue za mesčnik Zemlja koji je izašao samo u četiri broja. Pokretač ovog mesečnika bio je Svetislav Basara. Sa obećanjem stalnog zaspolenja i redovne plate, u Glasu javnosti nastavlja novinarsku karijeru, uređijući i nedeljni dodatak Izlog knjige. Objavljuje povremeno u u magazinu Reporter, Vreme.
Njenu prvu knjigu Bez anestezije izdala je Narodna knjiga 2003. godine, a knjigu intervijua Priče na ćošku izdao je Služneni glasnik deset godina kasnije.
Njeni intervijui bili su prepoznatljivi — ponekad žustri, ali uvek u nameri da iz svojih sagovornika dobije ono što možda nisu hteli da kažu. Uprkos pohvalama i nagradama za svoj rad, Olivera Đurđević smatra da je Milan Vlajčić tačno primetio “ona nije od tih koji su najbolji propagandisti svog lika i dela”.
Posle davanja otkaza u Glasu javnosti, jer su plate kasnile po nekoliko meseci, radila je za nedeljnik Evropa. Dosledna svojim profesionalnim načelima, ni tu se nije zadržala dugo, budući da su urednici bili skloni falsifikovanju. Shvata da za nju više nema mesta u beogradskoj štampi, i pokušava da nađe posao u kineskoj radnji. No, prvi pokušaj da bude izabrana na rukom ispisanom oglasu završava se kratkim obrazloženjem preciznog akcenta ali sa slovnom greškom: Matola!
Među najznačajnije intervijue Olivera Đurđević neće ubrojati one sa Matijom Bećković, Dobricom Ćosićem, Svetislavom Basarom, Jovicom Aćinom, Miloradom Pavićem, Svetlanom Velmar Janković, Goranom Petrovićem, Milisavom Savićem, Momom Kaporom i mnogim drugim piscima, umetnicima s kojima je razgovarala i po nekoliko puta, različitim povodom. Naprotiv, smatraće da je važno što je uspela da dobije intervju od pesnika Novice Tadića, Davida Albaharija, zatim dugogodišnjeg urednika KOV-a pesnika Petrua Krdua, zatim velikog reditelja i vrsnog pisca Živojina Žike Pavlovića, Daše Drndić, Mirka Kovača, antropološkinje i profecorice Zagorke Golubović, reditelja Miloša Lolića, rediteljki Branislave Stefanivić i Alise Stojanović, Srđana Valjarevića, slikara Aleksandra Rafailovića, Jakova Grobarova, Filipa Davida, Miroslava Josića Višnjića, pesnikinja Danice Vukićević, Radmile Lazić, Milene Marković, kompozitorke Isidore Žebeljan [3]
Zahvaljujući sociologu i pravniku Ivanu Jankoviću, na čiji poziv piše o motivu smrtne kazne u književnosti za sajt Srbija protiv smrtne kazne, Olivera Đurđević je mogla da preživi odustajanje od novinarstva kao svog zanata[4]. Dugogodišnjim, ponekad iscrpljujućim traganjem na sajtu Srbija protiv smrtne kazne ispisaće jedinstvenu hrestomatiju o desetinama pisaca i o njihovim delima u kojima je motiv smrtna kazna, kako u svetskoj, tako i u jugoslovenskoj književnosti[2].
Nagrade[uredi | uredi izvor]
Pored nagrada za dokumentarne radio drame, Olivera Đurđevič je proglašena Najboljim novinarom/kom između dva Sajma knjiga. Članica je NUNS-a od osnivanja i SKD-a[2].
Privatan život[uredi | uredi izvor]
Kao najvažnije Olivera Đurđević ističe da je majka Isidore Petrović.
Najznačajnije radio drame[uredi | uredi izvor]
- San letnje noći Stanoja Ćebića (1982)
- Poetika dokolice - Horska etida (1986), dokumentarna radio drama (prevedena na engleski i francuski jer je predstavljala Jugoslovensku radio televiziju (JRT) u Firenci u ITALIA PRIZE[5],
- Sanjarenje (1989), nagrada na Festivalu dokumentarne radiofonije FEDOR[6],
- Gole duše (1992), nagrada Festivala dokumentarne radiofonije FEDOR[7],
Knjige[uredi | uredi izvor]
Ekstra[uredi | uredi izvor]
- Srbija protiv smrtne kazne[10],
- Smrtna kazana u književnosti
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „libartes.rs”.
- ^ a b v „Srpsko književno društvo - Biografija Olivera Đurđević”.
- ^ Matijević (1. 11. 2012). „Novinarka koja zna red reči u rečenici”. Pristupljeno 20. 12. 2023.
- ^ „smrtnakazna.rs”.
- ^ „Mixcloud Radio drama Poetika dokolice 1984”.
- ^ „Mixcloud Radio drama Sanjarenje 1986”. www.mixcloud.com. Pristupljeno 2023-08-03.
- ^ „Radio drama Olivera Đurđević Gole duše 1992”.
- ^ Dragosavac (31. 1. 2003). „Knjiga intervjua novinara "Glasa" Olivere Đurđević - Bez anestezije”. arhiva.glas-javnosti.rs. Pristupljeno 2023-08-03.
- ^ Službeni Glasnik | Klub čitalaca | Knjiga | PRIČE NA ĆOŠKU.
- ^ „Smrtna kazna u književnosti”. www.smrtnakazna.rs. Pristupljeno 2023-08-03.