Новица Тадић

Новица Тадић
Novica Tadic.JPG
Новица Тадић
Датум рођења(1949-07-17)17. јул 1949.
Место рођењаСмријечно код Плужина
 ФНР Југославија
Датум смрти23. јануар 2011.(2011-01-23) (61 год.)
Место смртиБеоград
 Србија

Новица Тадић (Смријечно код Плужина, 17. јул 1949Београд, 23. јануар 2011) био је српски песник. Добитник је значајних књижевник награда, заступљен је у многим антологијама српске и светске поезије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је код Плужина у Старој Херцеговини. Гимназију је завршио у Никшићу, а на Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију.[1] Био је уредник часописа Књижевна реч, Видици и Књижевна критика и главни и одговорни уредник у издавачком предузећу Рад.[2] Од 2007. године до смрти живео је у статусу слободног уметника.

Његов дар за језик прате (углавном) мрачне слике, мизантропија, иронија, преиспитивање себе (пред крај живота и себе у Богу), анксиозност, подсмех, смрт у столици, црнило, тамне ствари и страх.

Њему у част је установљена књижевна награда „Новица Тадић” која се додељује под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.[3][4]

Награде[уреди | уреди извор]

Дела[уреди | уреди извор]

  • Присуства (1974)
  • Смрт у столици (1975)
  • Ждрело (1981)
  • Огњена кокош (1982)
  • Погани језик (1984)
  • Ругло (1987)
  • О брату, сестри и облаку (1989)
  • Кобац (1990)
  • Улица (1990)
  • Напаст (1994)
  • Потукач (1994)
  • Непотребни сапутници (1999)
  • Окриље (2001)
  • Тамне ствари (2003)
  • Незнан (2006)
  • Ђаволов друг (2006)
  • Лутајући огањ (2007)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Novica Tadić”. Riznica srpska. Приступљено 1. 5. 2020. 
  2. ^ Лакићевић, Драган. „Крик и молитва”. Национална ревија. Приступљено 1. 5. 2020. 
  3. ^ „ДОДЕЛА КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ "НОВИЦА ТАДИЋ": Признање младим песницима у Галерији Завода за проучавање културног развитка”. Вечерње новости. 6. 12. 2021. Приступљено 6. 12. 2021. 
  4. ^ Мирковић, М. (15. 7. 2022). „ОДЈЕКУЈЕ ТАДИЋЕВ СТИХ: Младом песнику Мату Уљаревићу уручено престижно песничко признање”. Вечерње новости. Приступљено 20. 8. 2022. 
  5. ^ „Knjiga godine "Neznan". Новости. 16. februar 2007. Приступљено 1. 5. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]