Новица Тадић
| Новица Тадић | |
|---|---|
 Новица Тадић | |
| Датум рођења | 17. јул 1949. |
| Место рођења | Смријечно код Плужина ФНР Југославија |
| Датум смрти | 23. јануар 2011. (61 год.) |
| Место смрти | Београд Србија |
Новица Тадић (Смријечно код Плужина, 17. јул 1949 — Београд, 23. јануар 2011) је био истакнути српски песник, потврђен значајним наградама, заступљен у многим антологијама српске и светске поезије. Рођен је код Плужина у Старој Херцеговини. Гимназију је завршио у Никшићу, а на Филозофском факултету у Београду студирао је филозофију.[1] Био је уредник часописа Књижевна реч, Видици и Књижевна критика и главни и одговорни уредник у издавачком предузећу Рад.[2] Од 2007. године до смрти живео је у статусу слободног уметника.
Његов дар за језик прате (углавном) мрачне слике, мизантропија, иронија, преиспитивање себе (пред крај живота и себе у Богу), анксиозност, подсмех, смрт у столици, црнило, тамне ствари и страх.
Награде[уреди | уреди извор]
- Љубиша Јоцић
- Змајева награда - Матица српска
- Дисова награда
- Бранко Ћопић
- Ђура Јакшић
- Станислав Винарев
- Васко Попа
Збирка песама „Незнан“ проглашена је за најбољу књигу 2006. године за коју добија награду Меша Селимовић.[3]
Библиографија[уреди | уреди извор]
- Присуства (1974)
- Смрт у столици (1975)
- Ждрело (1981)
- Огњена кокош (1982)
- Погани језик (1984)
- Ругло (1987)
- О брату, сестри и облаку (1989)
- Кобац (1990)
- Улица (1990)
- Напаст (1994)
- Потукач (1994)
- Непотребни сапутници (1999)
- Окриље (2001)
- Тамне ствари (2003)
- Незнан (2006)
- Ђаволов друг (2006)
- Лутајући огањ (2007)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Novica Tadić”. Riznica srpska. Приступљено 1. 5. 2020.
- ^ Лакићевић, Драган. „Крик и молитва”. Национална ревија. Приступљено 1. 5. 2020.
- ^ „Knjiga godine "Neznan"”. Новости. 16. februar 2007. Приступљено 1. 5. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Радивоје Микић: Песма и мит о свету, књига студија, Приштина (1989),
- Радивоје Микић: Песник тамних ствари, књига студија, Београд (2010)
