Oto Grčki

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Oto Grčki
Otto of Greece.jpg
Puno imeOto Fridrih Ludvig od Bavarske
Datum rođenja(1815-06-01)1. jun 1815.
Mesto rođenjaŠlos Mirabel, Salcburg
Bavarska
Datum smrti26. jul 1867.(1867-07-26) (52 god.)
Mesto smrtiBamberg
Bavarska
Grobcrkva Teatiner, Minhen
DinastijaVitelsbah
OtacLudvig August od Vitelsbaha
MajkaTereza od Saks-Hildburghauzena
SupružnikAmalija od Oldenburga
Kralj Grčke
Period27. maj 183223. oktobar 1862.
Prethodnik-
NaslednikĐorđe I Grčki

Oto Grčki (grč. Ὄθων, Βασιλεὺς τῆς Ἑλλάδος); puno ime Otto Friedrich Ludwig (Salcburg, 1. jun 1815Bamberg, 26. jul 1867) je bio nemački princ iz bavarske dinastije Vitelsbah i prvi grčki novovekovni kralj u periodu od 1832—1862. godine.


Biografija[uredi | uredi izvor]

Oto od Vitelsbaha je rođen u Salcburgu 1815. godine kao drugi sin bavarskog kralja Ludviga Prvog od Vitelsbaha (1825-1848). Odlukom sila zaštitnica, Velike Britanije, Francuske i Rusije, Oto je izabran za kralja Grčke u svojoj sedamnaestoj godini. Pošto je bio maloletan, novim kraljevstvom je između 1833. i 1835. godine vladalo namesništvo sastavljeno od Bavaraca. Između 1835. i 1843. vladao je kao apsolutni monarh. Posle beskrvnog udara od 3. septembra 1843. morao je da pristane na donošenje ustava, ali je u dogovoru sa Joanisom Koletisom 1844. godine zaveo neku vrstu parlamentarne diktature. Oduševljena podrška Velikoj ideji donela je Otu veliku popularnost, koja je još više porasla zbog mešanja velikih sila u grčke poslove. Niz okolnosti, počev od kraljeve nesposobnosti da zadovolji težnje mladih političara u usponu i sklonosti stalnom manipulisanju političkim sistemom, preko njegovog odbijanja da pređe u pravoslavlje i sve slabijih izgleda da će dobiti naslednika, do podrške koju je pružao među Grcima neomiljenoj austrijskoj strani protiv Garibladija i italijanskih nacionalista u događanjima 1859/1860. godine doprineli su porastu protivdinastičkih raspoloženja. Najpre izraženo u talasu studentskih nemira, ono je poprimilo zabrinjavajuće razmere septembra 1861. godine pokušajem ubistva kraljice Amalije od Oldenburga, kojom se Oto oženio 1836. godine. Pobune koje su izbile širom zemlje 1862. godine konačno su dovele do njegovog pada i kralj je napustio svoju drugu domovinu uz pomoć Britanije. U izgnanstvu u Bambergu nastavio je da izražava trajnu odanost Grčkoj, noseći fustanelu, tradicionalnu grčku mušku suknju.[1]

Grb Kraljevine Grčke, u doba vladavine kralja Ota

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken
 
 
 
 
 
 
 
8. Frederick Michael of Zweibrücken-Birkenfeld
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Caroline of Nassau-Saarbrücken
 
 
 
 
 
 
 
4. Maksimilijan I Jozef od Bavarske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Joseph Karl Emanuel August, Pfalzgraf von Sulzbach
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Franciška od Sulcbaha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Elizabeth Augusta Sophie, Pfalzgräfin von Neuburg
 
 
 
 
 
 
 
2. Ludvig August od Vitelsbaha
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Ludvig VIII od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
10. Georg Wilhelm of Hesse-Darmstadt (=30)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Charlotte Christine Magdalene Johanna of Hanau-Lichtenberg
 
 
 
 
 
 
 
5. Augusta Vilhelmina od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Christian Karl Reinhard, Count of Leiningen Dachsburg
 
 
 
 
 
 
 
11. Louise of Leiningen-Heidesheim (=31)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Katharine Polyxene, Countess of Solms Rodelheim
 
 
 
 
 
 
 
1. Oto Grčki
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ernst Frederick II, Duke of Saxe-Hildburghausen
 
 
 
 
 
 
 
12. Ernst Frederick III, Duke of Saxe-Hildburghausen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Caroline of Erbach-Fürstenau
 
 
 
 
 
 
 
6. Fridrih, vojvoda od Saks-Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Ernest August I, Duke of Saxe-Weimar
 
 
 
 
 
 
 
13. Ernestine of Saxe-Weimar
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Sophie Charlotte of Brandenburg-Bayreuth
 
 
 
 
 
 
 
3. Tereza od Saks-Hildburghauzena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Charles I Ludwig Frederick of Mecklenburg-Strelitz
 
 
 
 
 
 
 
14. Karl II od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Elisabeth Albertine of Saxe-Hildburghausen
 
 
 
 
 
 
 
7. Šarlota Georgina od Meklenburg-Štrelica
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Georg Wilhelm of Hesse-Darmstadt (=10)
 
 
 
 
 
 
 
15. Karolina Lujza od Hesen-Darmštata
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Louise of Leiningen-Heidesheim (=11)
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Supružnik[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Amalija od Oldenburga
Joseph Karl Stieler - Duchess Marie Frederike Amalie of Oldenburg, Queen of Greece.jpg
21. decembar 1818. 20. maj 1875.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Klog, Ričard (2000). Istorija Grčke novog doba. Beograd. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Prethodnik:
niko
Grčki kraljevi
18321862.

Naslednik:
Đorđe I