Паркер Пајн истражује

Parker Pajn istražuje
Orig. naslov	Parker Pyne Investigates
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	novembar 1934.
Broj stranica	256
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Zašto nisu pitali Evansa?
Naslednik	Tragedija u tri čina

Parker Pajn istražuje je zbirka kratkih priča koju je napisala Agata Kristi, a koja je prvi put objavljena u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Vilijam Kolins i sinovi" u novembru 1934. Kao ni zbirka priča Zagonetka Listerdejl, ni ova zbirka se nije pojavila pod uobičajenim izdavanjem kuće "Collins Crime Club", ali se umesto toga pojavila kao deo serije Kolinsove zagonetke. Zbirka se pojavila u SAD kasnije iste godine u izdanju kuće "Dodd, Mead and Company" pod nazivom Gospodin Parker Pajn, detektiv. Izdanje u Velikoj Britaniji koštalo je sedam šilinga i šest penija, a američko 2 dolara.

Zbirka se sastoji od dvanaest od njenih četrnaest priča u kojima se pojavljuje detektiv Džejms Parker Pajn. Dve preostale priče, Problem u zalivu Polensa i Zagonetka regate kasnije su objavljene u zbirci priča Zagonetka regate 1939. u SAD i Problem u zalivu Polensa i druge priče u Velikoj Britaniji 1991. iako su to prvobitno bile priče sa Herkulom Poaroom kada su prvi put objavljene u časopisu "Strand" 1935. odnosno 1936. godine.

U knjizi se takođe prvi put pojavljuju likovi Arijadne Oliver i gospođice Felisiti Lemon koje će u kasnijim knjigama nastaviti da rade sa Herkulom Poaroom.

Uvod u radnju

Džejms Parker Pajn je penzionisani državni službenik koji sebe smatra „detektivom srca“. Oglašavajući svoje usluge u rubrici „Lični oglasi“ Vremena, on radi zajedno sa svojom tajnicom gospođicom Lemon, spisateljicom Arijadnom Oliver, zgodnim „kameleonom“ Klodom Latrelom i umetnicom prerušavanja Medlin de Sarom.

Prvih šest priča bavi se Pajnovim rešavanjem slučajeva u Engleskoj, dok drugih šest priča u tančine opisuje Pajnov odmor na kom seon nada da neće morati da se bavi detektivskim poslom, ali je na kraju ipak pomogao drugima.

Radnja

Slučaj sredovečne supruge

Brak Džordža i Marije Pakington je u teškoćama. Gospodin Pakington je počeo da se viđa sa mladom daktilografkinjom Nensi. Kada je njegova žena počela da se buni, on je rekao da samo pokušava da unese malo sreće u život te devojke i da u njihovoj vezi nema ništa. Na kraju je Marija videla oglas Parkera Pajna u rubrici ličnih oglasa koji glasi: „Da li ste srećni? Ako niste, obratite se gospodinu Parkeru Pajnu“.

Marija odlazi na datu adresu i Parker Pajn odmah pogađa uzrok njene nesreće iz svog poznavanja života i svog prethodnog zanimanja u statistici. On govori Mariji da je njegov honorar dvesta gvineja, a svote treba da se plati unapred. Iako je u početku bila nevoljna, Marija se kasnije vratila u poslovnicu sa novcem kao što je Pajn predvideo. Već je postrojio jednog od svojih saradnika, zgodnog mladića Kloda Latrel, i rekao joj da će sutra dobiti uputstva.

Te noći se Džordž Pakington iznenadio neborbenim stavom svoje žene prema njemu. Sledećeg dana, Marija je poslata na tretman lepote i oblačenje haljine, a zatim ručak u hotelu "Ric" sa Pajnom gde je upoznata sa Klodom. Usledilo je nešto poput vrtložne romantike od deset dana koja je kulminirala plesom jedne noći kada su se Marija i Klod sreli sa Džordžom i njegovom devojkom na plesu. Džordž je bio ljubomoran i potresen ponašanjem svoje žene i nekoliko dana kasnije njih dvoje su se pomirili. Istovremeno, Marija se zbližila sa Klodom koji je raskinuo vezu sa njom i priznao joj da je nekada radio kao žigolo i iskorišćavao žene. Zatim je obećao da će se promenii i obaveštavati Mariju o svom napretku godišnjim oglasom u rubrici ličnih oglasa. Ispostavilo se da je i ovo priznanje bilo planirano i reklama koju je Pajn složio da bi Mariji pružio trajnu romantiku. Pajn je zadovoljan što je uspešno spasao brak (i malo zaradio).

Slučaj nezadovoljnog vojnika

Major Čarls Vilbraham dolazi u poslovnicu Parkera Pajna. Nedavno se vratio posle mnogo godina u službi Carstva u istočnoj Africi i penzionisan je. Kako Pajn odmah zaključuje, dosadno mu je da živi u engleskom selu nakon života punog uzbuđenja i pustolovin. Pajn mu naplaćuje pedeset funti i daje mu uputstva da odvede Medlin de Saru na ručak. Ona se vraća nekoliko sati kasnije bezuspešno: uplašila je majora jer on misli da je ona nekakva zavodnica. Njegov ukus se slaže sa svetlokosim, ​​plavookim ženama. Pajn se posavetovao sa spiskom i odlučio da će Freda Kleg biti prikladna.

Sledećeg dana Vilbraham dobija poruku od Pajna sa uputstvom da ode na adresu na Frajerskom drumu u Hampstedu i nazove vilu „Iglmont“. Na Frajerskom drumu, Vilbraham je čuo vapaje za pomoć i ušavši u praznu kuću video je mladu plavu kosu, plavooku ženu koju su napala dva crnca. On se borio protiv njih i odveo mladu damu na kafu da joj pomogne da prebrodi napad.

Ona priča svoju priču: njeno ime je Freda Kleg i ona je siroče. Prethodne nedelje primila je posetu od jednog australijskog zastupnika koji joj je rekao da bi mogla da dobije zaostavštinu iz poslova koje je obavljao njen pokojni otac, ali da to zavisi od toga da li ona ima neke njegove papire. Dala mu je sve papire koje ima, ne sluteći o čemu bi se radilo, a zatim je primila pismo od njega u kojem je tražila da ga poseti u njegovoj kući, „Beli Frajers” u Fratarskoj ulici – prazna kuća, i bila je tamo je napadnuta i Vilbraham ju je spasao. Majorova teorija je da u papirima njenog oca postoji nešto što čovek koji se predstavlja kao zastupnik očajnički želi.

Oni odlaze u njenu sobu u prenoćištima u Noting Hilu i u prorezu na očevom starom sanduku pronalaze dokument za koji major prepoznaje da je napisan na svahiliju. Major zna jezik i shvata da se odnosi na skriveni novac u obliku skupe slonovače. Major pita da li može da zadrži dokument za trenutak i nazvaće je sutra u pola šest kada smisli plan akcije.

Kao što je obećao, vraća se sledeće noći, ali pronalazi poruku od Frede u kojoj ga traži da joj se pridruži u „Belom Frajersu“. On kupuje marku od gazdarice, šalje pismo i zatim nastavlja u Hampsted. Ušavši u praznu kuću, ubrzo biva udaran po glavi pa se osvestio u podrumu. Freda je takođe tu i njih dvoje su vezani. Ona mu kaže da je i ona dobila pismo, navodno od njega, u kojem se od nje traži da ode u "Beli Frajers". Odjednom je u mraku zagrmeo glas zastupnika. Njih dvoje su se umešali u njegove planove i on mora da ih reši. Mlaz vode počinje da teče iz rupe u zidu u sobu i Freda shvata da im je suđeno da se podave. Ona ostaje donekle mirna dok major uspešno napreže svoje veze. On se oslobađa, zatim oslobađa i nju i beže iz kuće. Freda je puna divljenja prema Vilbrahamu i on ju je naglo zaprosio. Ona prihvata i onda brine za očev papir koji mu nedostaje iz džepa. On joj kaže da je ono što su uzeli lažni primerak i poslao je papir njenog oca svom krojaču kovertom u Noting Hilu.

Parker Pajn posećuje gospođu Oliver, spisateljicu romana i čestita joj na priči koju je smislila da upotrebi sa majorom i Fredom, iako misli da je podrum sa vodom bio otrcan. "Beli Frajers" je kuća koju je Pajn davno kupio i koju je do sada koristio za jedanaest uzbudljivih drama.

Vilbrahamovi, srećno venčani, nalaze se u Africi. Ne govoreći jedno drugom, oboje misle da su platili novac Pajnu, a on im ništa nije obezbedio. Ni jedno ni drugo nije ljuto – da nisu otišli ​​da vide Pajna, niz događaja koji su doveli do njihovog susreta se nikada ne bi dogodio.

Slučaj uznemirene dame

Jedna mlada dama pozvala je poslovnicu Parkera Pajna. Zove se gospođa Dafni Sent Džon i kaže da je u velikoj nevolji i potrebna joj je pomoć. Ona pokazuje dijamantski prsten koji Pajn pregleda i proglašava da vredi najmanje dve hiljade funti. Dafni mu govori da ga je ukrala od svoje prijateljice jer je bila očajna. Ona govori da je njen muž pažljiv sa novcem i da ne zna da se ona zadužila. Dafni je otišla sa prijateljima u Le Touquet i izgubila mnogo novca u kockarnici.

Ubrzo nakon toga otišla je da ostane na selu u kući ser Rubena Dorthajmera čija je žena Naomi išla u školu sa njom. Tokom posete, dijamantski prsten se olabavio i Naomi je zamolila Dafni da ga odnese u Bondovu na popravku. Umesto toga, Dafni je napravila primerak i založila pravi prsten kako bi otplatila svoje dugove, a lažnjakje poslat ledi Dorthajmer.

Ubrzo nakon toga, Dafni je došla do novca kada joj je rođak umro i sada je vratila pravi prsten. Međutim, ona ne može da ga vrati jer su se muževi posvađali i dva para više ne razgovaraju. Osim toga, Naomin lik ne bi dozvolio oprost za takav čin krađe ako bi Dafni priznala. Ona je čula vesti da ledi Dorthajmer razmišlja o menjanju dragulja. Zlatr kome će ga poslati će sigurno primetiti da je to lažnjak zalepljen.

Upitana za zamisao, Dafni priznaje da je čula da će Dorthajmerovi napraviti prijem sledeće srede i da joj treba nekoliko egzibicionih plesača. Pošto je napustila poslovnicu, Pajn poziva Kloda Latrela i Medlin de Saru i govori im da će biti poznati plesači.

Prijem i izložbeni ples idu dobro. Ledi Naomi Dorthajmer je veoma oduševljena plesačem Hulijom (odnosno Klodom) i oni su bili na podijumu za igru kada su se svetla iznenada ugasila kako je Medlin dogovorila u sali. U mraku je ledi Naomi prsten „skliznuo“ sa prsta, ali ga je ubrzo zamenio Klod.

Dafni sledećeg jutra zove Pajnovu poslovnicu. On joj daje svoj račun za troškove koji ona plaća u gotovini. Pajn joj tada daje prsten. Ona ga je pregledala je i definitivno je lažnjak bio zalepljen. Izgleda da je Dafni bila malo izbezumljena zbog ovoga. Pajn joj govori da zna da je ona u stvarnosti Ernestin Ričards, tajnica ledi Dorthajmer. Prsten koji je donela u prethodnoj poseti bio je lažnjak zalepljen, a ona je želela da njime Pajn i njegovi ljudi zamene pravi i oslobode je pravog zločina. On joj ne naplaćuje honorar jer je nije usrećio kao što je njegov oglas obećao. Ljuta mlada dama je izletela iz poslovnice.

Slučaj smetenog supruga

Parker Pajn dobija novu stranku. Redžinald Vejd je pomalo neartikulisan mladić čiji je brak u rasulu. Supruga sa kojom je već devet godina u braku dala mu je šestomesečno obaveštenje da želi razvod ukoliko se ne promeni. On vodi besprekoran život, igra golf i tenis, dok gospođa Vejd voli umetnost – galerije, opere i koncerte. Dosadno joj je sa mužem i sprijateljila se sa dugokosim ljubiteljem umetnosti Sinklerom Džordanom. Pajnovo rešenje stvari je da Redži počen da se blago muva sa lepom ženom. Ovo će učiniti Ajris Vejd ljubomornom i takođe će je naterati da dvaput razmisli o Redžijevoj privlačnosti za žene. Iako priznaje da postoji mogućnost da je Ajris toliko zaljubljena u Džordana da plan propadne, Parker misli da plan može 97 posto da uspe pa je naplatio Vejdu 200 gvineja unapred.

Redži naknadno „poziva“ Medlin de Saru do svoje kuće za vikend uz saglasnost svoje žene i na njenu zabavu. Zadovoljna je što će njen razvod biti jednostavniji jer Redži neće biti toliko uznemiren, ali je manje zadovoljna što vidi privlačnost između para i pohvale koje gospođica de Sara daje Redžiju. Medlin daje iznosi opaske o njegovoj sposobnosti kao učitelja golfa i o tome kako se zbog nebavljanja sportom oseća izostavljeno. Takođe je pohvalila Ajris što je dozvolila Redžiju da ima takva prijateljstva kada druge ljubomorne žene ne bi. Malo po malo, Ajrisino prihvatanje počinje da izmiče.

Kasnije tog dana Redži i Medlin šetaju ružičnjakom i, videvši da ih Ajris posmatra sa terase, Medlin je naterala Redžija da je poljubi. Ajris je bila ljuta i u ličnoj svađi sa Redžijem pretila je rastavom. Medlin mu govori da predloži da ode jer joj se neće dopasti zamisao da bude sam u Londonu "zabavljajući se". Živčani rat izbija između para, ali Medlin mu govori da ostane miran – ovim tempom sve će biti dobro za manje od dve nedelje.

Nedelju dana kasnije, Medlin se vraća u Pajnovu poslovnicu i izveštava o slučaju. Stvari su dostigle vrhunac kada se Sinkler Džordan pridružio kućnoj zabavi. On se zaljubio u Medlin, ali ona je nečuveno ismevala i njega i njegov izgled. Ajris je zahtevala da je Redži izbaci, ali je on rekao svojoj ženi da želi da se oženi Medlin po njenim uputstvima. Ajris je doživeila kolaps, ali Redži je ipak otišao u grad i Medlin je sigurna da ga je Ajris pratila kako bi izvršila pomirenje pod njegovim uslovima. Odjednom su se vrata poslovnice naglo otvorila i Redži je utrčao i objavio svoju iskrenu ljubav prema Medlin. Ajris je došla ubrzo za njim i usledio je prizor koji se završio kada je Medlin histerično vrištala da izađu. Oni odlaze, a Pajn prihvata odgovornost za ovakav razvoj događaja. On piše preko dosijea da je rezultat ovog slučaja bio "krah", ali da je ishod "trebalo predvideti".

Slučaj gradskog činovnika

Parker Pajn prima sledeću stranku: gospodin Roberts je gradski službenik i ima četrdeset osam godina. Srećno je oženjen, ima dvoje zdrave dece i stalan posao. Međutim, njegov život je bio stalan rad i preživljavanje bez trenutaka pustolovine. Zbog toga se oseća u kolotečini. Želja mu je da "živi slavno", makar i na nekoliko minuta. On može sebi da priušti da plati samo pet funti za ovu povlasticu, ali Pajn prihvata ovu ponudu, iako upozorava gospodina Robertsa da može doći do opasnosti.

Pajn odlazi u gostionicu Srećan put i tamo upoznaje gospodina Boningtona. Prethodne večeri, odsutni profesor po imenu Petersfild ubijen je u pokušaju kzađe nekih tajnih planova. Na sreću, planovi nisu ukradeni, ali moraju biti bezbedno poslati u Društvo naroda u Ženevi. Njihovi uobičajeni agenti za obavljanje ovog zadatka su ili neraspoloženi ili, u slučaju nekog Hupera, nemaju poverenja jer se sumnja da je dvostruki agent. Pajn zna za nekoga ko bi mogao da preuzme slučaj.

Shodno tome, gospodin Roberts, njegova supruga i deca koji su slučajno ostali sa njenom majkom, našli su se na putu u spavaćim kolima prvog razreda u vozu od Londona do Ženeve i hotela gde će dobiti dalja uputstva. Nije mu saopštena prava priroda onoga što nosi već da je to kriptogram koji otkriva skrovište dragulja krune Romanovih. On bezbedno stiže u Ženevu i upoznaje visokog bradatog čoveka koji se predstavlja Robertsu. Čovek mu daje uputstva da krene spavaćim vozom za Pariz. Robertsu su takođe date fraze lozinke koje će razmeniti sa svojom sledećom vezom i revolver radi bezbednosti.

Sledećeg dana na stanici, on ubrzo naleće na glamuroznu stranu devojku koja sa njim koristi ispravne fraze lozinke i govori mu da se sastane sa njom u njenom susednom kupeu kada pređu granicu. On to čini i devojka otkriva da je uplašena jer je neki Vasiljevič u vozu u kupeu prekoputa njenog. On namerava da ubije devojku i uzme dragulje. Na Robertsovu ponudu, ona mu daje čarape sa draguljima skrivenim unutra da bi ih čuvao tokom noći. Posramljen, on odbija njen predlog da spava u njenom kupeu kako bi je držao na oku. On se slaže da spava u spojnom kupatilu.

U sred noći, Robertsu e učinilo da je čuo buku koja dolazi iz njenog kupea. Brzo ulazi u njega. Devojke nema, a u vazduhu se oseća miris hloroforma. Na kraju vagona Roberts je ugledao konduktera koji spava i njegovu odbačenu jaknu i kapu. Prerušivši se u tog zvaničnika, naterao je Vasiljeviča da mu otvori vrata. Roberts se progurao pored njega, zaključao Rusa i odvezao vezanu devojku sa začepljenim usta. Oni čekaju u kupeu čoveka do sledećeg jutra i po dolasku u Pariz kreću u produženu trku kroz grad u pokušaju da se otresu svih progonitelja.

Dvojac leti iz Le Buržea do Krojdona gde ih je sačekao čovek poznat kao grof Pol Stepanji (koji liči na visokog bradatog čoveka u Ženevi) koji ih vodi u seosku kuću. Čarape su predate i gospodin Roberts dobija orden optočen draguljima u marokanskom koferu u znak zahvalnosti. Takođe mu je otkriveno ko je devojka - velika kneginja Olga. Kada je gospodin Roberts otišao, velika vojvotkinja, zvana Medlin de Sara, u stvarnosti Megi Sejers, odlazi kući u Stretamu.

Pajn se ponovo sastaje sa Boningtonom. Planovi su uspešno preneti i on priznaje da je svom kuriru dao još jednu strašnu priču da ga uplaši jer bi pištolj izgledao previše svakodnevan. Tri agenta druge strane sastala su se u Parizu iživcirani što su im planovi propali i krive jedan drugog za gubitak.

Gospodin Roberts sedi kod kuće i čita knjigu. Pajn mu šalje priznanicu na pedeset funti uz zahvalnost „određenih ljudi“. Gospodin Roberts je više nego zadovoljan što je doživeo svoju pustolovinu.

Slučaj bogatašice

Parker Pajn dobija originalni problem od svoje poslednje stranke: gospođa Abner Rajmer je udovica čoveka koji je razradio novi inženjerski postupak koji ga je učinio bogatim čovekom. Bila je devojka sa salaša kojoj se Rajmer udvarao i udala se za njega kada nisu imali novca i živeli su godinama u iscrpljujućem siromaštvu. Kada je stekao bogatstvo, njih dvoje su isprva uživali u novom luksuznom životu. Ali novina sluge, putovanja u inostranstvo, skupe odeće i hrane ubrzo je nestala. Abner Rajmer je fizički bio slab čovek i njegovo novostečeno bogatstvo nije moglo da preokrene njegovo propadanje. Umro je mestimično mlad u četrdeset četvrtoj godini pre nekih pet godina. Gospođa Rajmer sada nema prijatelja. Njeni stari prijatelji se stide njenog novog načina života, a njeni noviji poznanici uvek traže pretplatu. Ona je sigurna da su misle snobovski o njoj iza leđa. Ona u suštini želi pomoć u trošenju novca na prijatan način, ali bez davanja. Pajn obećava da će joj vratiti zanimanje za život i naplaćuje joj hiljadu funti unapred za svoju uslugu. Kada je otišla, Pajn govori Klodu Latrelu da će biti potrebne usluge dr. Antrobusa.

Nedelju dana kasnije on poziva gospođu Rajmer nazad u svoju poslovnicu i upoznaje je sa medicinskom sestrom de Sarom koja odvodi damu na sprat do dr. Konstantina koji je čeka. Izgleda da je istočnjačkog porekla i soba je uređena na istočnjački način. Gospođi Rajmer je rečeno da ima psihičku bolest, a ne fizičku. Dali su joj šoljicu kafe da popije pa je zaspala.

Kasnije se probudila u krevetu u pomalo goloj sobi. Ubrzo joj dolaze punačka mala žena u kecelji gospođa Gardner i stariji lekar koji je oboje zovu "Hana". Rekli su joj da je prekjuče imala padavičarski napad i da je od tada bez svesti. Uskoro će se probuditi. Ne treba da brine o svom poslu jer gospođa Roberts pomaže gospođi Gardner.

Kada ju je dvojac ostavio samu, gospođa Rajmer prilazi prozoru i vidi da je na seoskoj kući. Kasnije ispituje gospođu Gardner koja joj govori da tamo živi pet godina i čak joj pokazuje sliku nje i ostalih stanara zajedno. Svoje misli trenutno zadržava za sebe. Ubrzo vidi novine koje potvrđuju da su prošla tri dana otkako je bila u Pajnovoj poslovnici. Ona takođe vidi izveštaj da je gospođa Abner Rajmer prebačena u privatni starački dom. Ona navodno ima zablude da je služavka po imenu Hana Murhaus. Rajmerova takođe vidi u drugoj rubrici izveštaj da je dr. Konstantin održao predavanje u kome se navodi da je moguće preneti dušu čoveka u telo drugog. Gospođa Rajmer je besna na Pajna, ali imajući u vidu novinsku priču o njenom prebacivanju u starački dom zbog psihičkih zabluda, nije sigurna šta može da uradi ili kaže u šta će joj se verovati.

Ona čeka svoje vreme na salašu obavljajući „Hanine“ dužnosti koje je same po sebi s lakoćom vraćaju u stari život. Posle nekoliko nedelja, ona je uštedela dovoljno novca da bi mogla da priušti put nazad u London sa namerom da se suoči sa Pajnom. Ipak, ona okleva, ponovo u strahu od toga kakav bi mogao biti ishod. Ona takođe ima na umu da promena scene čini dobrom osobi.

Meseci prolaze i gospođa Rajmer postaje dobra prijateljica Džoa Velša, udovca na salašu. Uživaju u sezoni jagnjenja u proleće, šetnjama leti i žetvi u oktobru. Osmog je tog meseca, a prošlo je skoro godinu dana otkako je započeo njen novi život, a tada je podigla pogled sa posla u povrtnjaku i ugledala Pajna kako je posmatra sa ograde. Ona počinje da ga psuje i on priznaje sve prevare. On priznaje da Hana Murhaus nikada nije postojala i govori joj da je gospođa Gardner umešana u čin. Pajn je imao punomoćje gospođe Rajmer u poslednjih godinu dana i njeno bogatstvo je bilo sigurno i zapravo se poboljšalo u međuvremenu. Postavio joj jednostavno pitanje: „Da li ste srećni?“

Gospođa Rajmer se zaustavlja na ovom pitanju i priznaje da jeste. Ona i Džo su se verili i ona je zadovoljna što joj se vratio stari život. Ona govori Pajnu da želi samo sedamsto funti od svog bogatstva kako bi sebi i Džou kupila salaš koju žele. Pajn može ostatak da podeli bolnicama, ali njen novi muž nikada ne sme da sazna za njen prethodni život. Pajn se slaže i iza sebe ostavlja još jednu zadovoljnu stranku.

Ima te li sve što želite?

Mlada, privlačna Elsi Džefris se ukrcava na Orijent ekspres na Gar de Lionu. Ona je prikazana u svom kupeu, ali je očigledno u nečemu psihičkoj nadoumici. Kada je putovanje počelo, ona je išla do vagon-restorana. Ona primećuje da je kofer u susednom odeljku pored nje označen sa „Parker Pajn“ i to joj budi nešto u sećanju. Ona proverava ličnu rubriku Vremena, ali ne vidi šta je očekivala da vidi tamo. Ponovo odlazeći u vagon-restoran, ona je postavljena za isti sto sa vlasnikom kofera i započinje razgovor sa njim. Pita ga da li je on isti Parker Pajn iz reklame Vremena. On potvrđuje da jeste i pita je da li je nesrećna. Ona priznaje da jeste. Uzrok je njen muž za koga se udala pre godinu i po dana. On je trezvena i puritanska duša koja već dve nedelje radi u Carigradu. Ona je na putu da mu se pridruži. Pre nedelju dana, u njegovoj radnoj sobi pronašla je komad papira za upijanje. Na papiru je bio deo poruke koja se odnosila na nju. Koristio je reči „neposredno pre nego što bi Venecija bila najbolje vreme“. Ne može da zamisli šta će joj se dogoditi kada voz stigne do ove tačke. Pajn proverava kada će stići u Veneciju i obećava da će pomoći.

Sledećeg dana su skoro bili na zakazanom mestu kada se začuo povik "Vatra!" Njih dvoje su izjurili u hodnik gde je jedna Slovenka pokazala na dim koji izlazi iz jednog od kupea dalje niz voz. Kondukterka uverava putnike da nema opasnosti. Pajn je sumnjičav i vraća se u Elsiin kupe. Tamo zatiče Slovenku koja se navodno oporavlja od potresa. Pajn odbija da je pusti da ode kada to želi. Kada se Elsi vratila, Pajn ju je zamolio da sredi svoje stvari. Ona je to učini i otkrila da joj nedostaje nakit. Slovenka je zadržana u Veneciji, ali dragulji nisu pronađeni na njoj i ona mora da bude puštena. Na putu za Trst, Pajn i Elsi raspravljaju o zagonetki gde bi dragulji mogli biti. Niko drugi nije imao priliku da ih uzme. Slovenka nije mogla da ih baci nekom van voza pošto su bili na mostu koji je prolazio preko mora. Nisu sakriveni u kupeu. Pajn odlučuje da mora da pošalje telegram u Trst.

Voz stiže do Carigrada i Pajn sreće Edvarda Džefrisa. Zamolio je Elsi da se nađe sa njim u hotelu "Tokatlijan" za pola sata. Ona je to i učinila, a on joj vraća sav nakit. Odbija da kaže kako ga je povratio, napušta hotel i odlazi u kafić gde mu se po dogovoru pridružuje Edvard Džefris. Džefris je primio Pajnov telegram i vratio dragulje.

Pajn mu govori kako je njegova žena pronašla poruku na upijaču. On govori Džefrisu da je dragulje on zapravo uzeo pre nego što je napustio London. Za sobom je ostavio samo primerke. Upravo oni su morali da budu ponovo „ukradeni” i da nestanu u nekom drugom trenutku na način koji ne bi optužio nijednu nevinu osobu. Tačka pred Venecijom je jedini put na putovanju gde bi dragulji mogli biti odneti i bačeni u vodu, a ne da završe na zemlji gde bi se mogli naći.

Pajn sumnja da Džefris nije lopov već žrtva. Edvard priznaje da ga je neko vreme ucenjivala gospođa Rositer. Zajedno su delili spavaću sobu u Zapadnoj Indiji na čisto nevinim osnovama da je štite od njenog navodno nasilnog muža. Bila je to prevara i Džefris od tada pati. Kako mu je trebao novac za najnoviju ucenu, on je „ukrao” ženine dragulje. Pajn mu govori da prepusti ucenjivača njemu i da sve prizna svojoj ženi. Sve, osim činjenice da su prevareni u Zapadnoj Indiji. Siguran je da će Elsi biti oduševljena što veruje da je reformisala grabulje.

Bagdadska kapija

Parker Pajn je na odmoru na Bliskom istoku, a trenutno je u Damasku. Uskoro će krenuti na 640 km dugo putovanje preko Sirijske pustinje od Damaska do Bagdada autobusom koji će preći pustoš za nekih trideset šest sati umesto u mesecima koliko je putovanje trajalo. Postoji još mnogo ljudi koji idu na to putovanje, a među njima su mlada privlačna Neta Prajs i njena stroga tetka, tri oficira Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva O’Rurk, Loftus i Vilijamson, gospodin Hensli iz Bagdadskog odeljenja za javne radove, stari Etonac kapetan Smetherst, Italijan general Poli i majka i sin Jermenci.

Dan pre putovanja, Pajn provodi vreme razgovarajući sa generalom Polijem o stavkama u novinama. Glavna vest o kojoj se govori je potraga za pokvarenim finansijerom Semjuelom Longom koji je u bekstvu i za koga se priča da je u Južnoj Americi. Pajn ide u bioskop, a zatim u pomalo loš noćni klub. U klubu zatiče malo pijanog kapetana Smethersta. Smethust izgleda potišteno, ali je nejasan u pogledu razloga. Tvrdi da "ne voli da se vraća na drugara". Pajn objašnjava čime se bavi, blistavo najavljujući da je on neka vrsta „varalica sa samopouzdanjem“. Ovo izaziva čudno reagovanja kapetana koji pita: "Šta - i vi?"

Putovanje počinje sledećeg dana. Vozač je zabrinut zbog mogućnosti da se zaglave u pustinjskom blatu nakon zaustavljanja u Ar Rutbi. U oblasti su padale jake kiše. Naravno, kola su se zaglavila dok vozi noću. Muškarci izlaze da pomognu u oslobađanju. Dok su radili, shvataju da Smetherst ne pomaže u njihovom naporu. Kada je O’Rurk istražio, pronalašao je kapetanov leš na svom sedištu. Loftus, lekar iz KV-a, ukazuje da je možda udario glavom o krov vozila dok je ono prelazilo preko jedne od teških neravnina na tlu. Loftus pregleda leš i izjavljuje da ne može da pronađe očiglednu ranu. Jedina druga mogućnost je da je pogođen nečim nalik vreći sa peskom dok su ostali putnici spavali.

Dok su putnici raspravljali o razlogu zašto bi neko tako nešto uradio, Vilijamson se seća da je čuo razgovor koji je Smetherst vodio sa nepoznatom trećom stranom u Damasku. Smetherst je rekao da će ćutati dok ne stignu u Bagdad, ali ni trenutak duže. Pajn se pridružuje njegovoj priči o sopstvenom razgovoru sa mrtvim čovekom u noćnom klubu. Loftus se takođe seća da je Smetherst razgovarao sa Henslijem o „curenju“ u njegovom odeljenju. Podsećajući da je Hensli rekao da uvek nosi rezervne čarape sa sobom, Pajn predlaže da bi Loftus trebalo da ih donese. Naravno, u jednoj je pronađen vlažan pesak. Pajn sada traži ubicu.

Pajn pažljivije ispituje telo. Olabavivši kragnu, pronalazi malu ubodnu ranu koju je napravilo nešto nalik na štikle. Pajn ukazuje da je sa njima finansijer Semjuel Long koji je u bekstvu i koji putuje prerušen. Smetherst je znao za ovo što bi objasnilo njegovo neobično reagovanje na Pajnovu izjavu da radi na prevaru poverenja. Pajn izjavljuje da je Loftus gospodin Long. U okviru svog lekarskog pribora, on bi imao nešto što je moglo da izazove Smetherstovu smrt. Loftus je takođe brzo odredio uzrok smrti kao kvrga na glavi, podstaknut ranijim razgovorom koji se prisećao nekadašnjih teškoća putovanja. Konačni dokaz je da je pokušao da prebaci sumnju na Henslija. Pajn je već pregledao Henslijeve čarape pre nego što je pitao "Loftusa". U tom trenutku nisu imale peska.

Semjuel Long pali cigaretu i mrzovoljno priznaje. Upoznao je pravog Loftusa u Egiptu i kupio njegovo ime za dvadeset hiljada funti. Smetherst je bio njegov čovek u Itonu i prepoznao ga je. Nije ga odmah izdao jer je imao slučaj obožavanja junaka za čoveka kada je bio mlađi.

Long iznenada pada i Pajn teoriše da je cigareta sadržala cijanovodoničnu kiselinu. Izbegao je pravdu.

Kuća u Širazu

Parker Pajn je još uvek na istoku na svom putu za Teheran, a zatim za Širaz. On ide putem monoplana kojim je na prvoj etapi leteo mladi nemački pilot Her Šlagal. Razočaran savremenošću Teherana, Pajn poziva Šlagala da večera sa njim. Pričaju o njegovom poslu, letenju po Bliskom istoku. Pilot govori Pajnu o svoja prva dva putnika, mladoj dami sa zvanjem Ester Kar i njenoj prelepoj saputnici u koju se Šlagal zaljubio. Ubrzo nakon toga, druga mlada žena je bila mrtva. Šlagal sumnjiči ledi Ester za ubistvo, videći ludost u njenim očima i u njenom ponašanju. Pajn zna za roditelje ledi Ester i njenu porodicu. Ludilo je kod njih već nekoliko kolena prokletstvo.

Dolazeći u Širaz drugog dana Novruškog festivala, Pajn upoznaje engleskog otpravnika poslova i večera sa njim. On se raspituje za upečatljivu kuću koju je video nadomak grada prilikom posete grobu pesnika Hafiza. Otpravnik poslova mu kaže da je ovo niko drugi nego dom ledi Ester. Sada živi kao samotnjak i odbija da vidi bilo koga iz svoje stare zemlje. Otpravnik poslova je preuzeo svoju dužnost dan nakon smrti pratioca. Žena je pala sa balkona u dvorištu dok je nosila poslužavnik za doručak. Otpravnik poslova takođe odražava neke od opaski nemačkog pilota o neobičnosti ledi Ester. On opisuje njene "tamne, blistave oči".

Sledećeg dana, Pajn piše ledi Ester iz svoje hotelske sobe i prilaže isečak svog „ličnog“ oglasa iz Vremena. On uredno prima zahtev da poseti ženu i odlazi u njenu kuću. Tamo pričaju o Engleskoj. Pajn naširoko govori o ljudima, mestima i društvenim događajima koje posećuju svi staleži. Ledi Ester očigledno žudi za domom, ali kaže da nikada ne može da se vrati. Pajn odgovara da već zna razlog zašto.

Pajn je vodi kroz priču o nemačkom pilotu i pita da li bi ga primila. Ledi Ester odbija i on je optužuje da glumi - ali ne da bi prikrila ubistvo. On zna da je ona saputnica - Mjurijel King - i da je umrla ledi Ester, a ne ta devojka. Mjurijel govori o stvarnom sledu događaja. Ledi Ester je bila ljubomorna na zaljubljenost Her Šlagala u nju i okrenula se protiv nje u svom ludilu. Pala je slučajno. Mjurijel se uplašila da ne bude optužena za ubistvo pa je spustila poslužavnik za doručak pored tela i preuzela njen identitet. Odbijala je da vidi bilo koga u slučaju da primete zamenu. Novi otpravnik poslova je bio jedan od ljudi koji nikada nisu upoznali pravu ledi Ester i stoga nije bio sumnjičav. Pajn je znao da nešto nije u redu kada je čuo za „tamne, blistave oči“ ledi Ester. Znao je da su Esterini roditelji oboje plavooki. Njegov govor o Engleskoj potvrdio je njegove sumnje. Navodna dama sa zvanjem ispred njega nije reagovala na priče o događajima iz visokog društva, ali je njeno lice pokazivalo koliko joj je nedostajala svakodnevica običnih ljudi. Obećao joj je da će joj pomoći da ubedi ljude u svoju nevinost i utiče na ponovni susret sa gospodinom Šlagalom.

Dragoceni biser

Parker Pajn je sa skupinom ljudi koji su putovali kroz Jordan od Amana do Petre. Njegovi saputnici su američki milioner Kaleb Blandel, njegova ćerka Kerol i tajnik Džim Hrst, britanski poslanik ser Donald Marvel, arheolog doktor Karver i Francuz pukovnik Dubosk. Kampujući u noći, dr. Karver priča ostalima o Nabatejcima, trgovcima koji su izgradili grad i koji su bili samo profesionalni reketaši koji su kontrolisali trgovačke puteve i oblasti. Ovaj govor podstakao je raspravu o prirodi poštenja, sugestivnosti ljudi i bogatstvu koje je akumulirao gospodin Blandel. Ovo bogatstvo delom pokazuju skupe biserne minđuše koje je nosila njegova ćerka, a koje stalno otpadaju. Pajn otkriva skrivenu struju sramote u raspravi.

Sledećeg dana skupina kreće na vrh visoravni da se divi pogledu. Kada su stigli na odredište, Karver ukazuje Kerol da je izgubila jednu od minđuša. Sigurna je da ju je imala kada je stigla na plato. U tom trenutku, Karver je video da se ponovo olabavila i zavrnuo ju je umesto nje. Pretražuju zemlju oko sebe, ali predmeta nema. Raste sumnja da je ukradena. Pukovnik Dubosk zahteva da bude pretresen kako bi dokazao svoju nevinost. Ostali se slažu, posebno gospodin Blandel koji navodi da ima svoje razloge za to, „mada ja ne želim da ih navodim“. Biser nije pronađen.

Odmah posle ručka, Kerol se pojavljuje u Pajnovom šatoru i angažuje ga da pronađe biser. Ona posebno želi da dokaže nevinost Džima Hrsta koji je bivši lopov. On je krao iz kuće njenog oca kada ga je upoznala. Videla je koliko je Džim očajan i ubedila je svog oca da ga zaposli. On je dokazao svoju vrednost i ona se zaljubila u njega iako gospodin Blandel želi da se ona uda za ser Donalda. Pajn pita zašto je njen otac želeo da bude pretresen. Kerol misli da je želeo da ga pretresu jer je mogla da pomisli da je on taj koji je ukrao biser. Njegova pobuda bi bila da okrivi Hrsta i da mu ne dozvoli da se oženi Kerol.

Pajn pristaje da pomogne i nakon malo razmišljanja suočava se sa doktorom Karverom. Arheolog priznaje da je uzeo biser i umotao ga u malo parče plastelina koji nosi da bi uzeo otiske sa rezbarenja. Opaske o sugestivnosti ljudi naveli su ga da kaže Kerol da je dragulj labav i da ponudi da ga vrati na mesto. U stvari, ovo je bio izgovor da joj se oduzme dragulj. Planirao je da iskoristi ogromnu cenu koju bi minđuša mogla da dobije za finansiranje arheološke ekspedicije. Pajn odgovara tako što ga obaveštava da ovaj plan ne bi uspeo. Biser ne vredi ništa, a Blandellovo hvalisanje svojim bogatstvom prethodne noći bilo je blef. Njegovo bogatstvo je teško pogođeno privrednom krizom.

Smrt na Nilu

Parker Pajn je u Egiptu i uskoro će krenuti na putovanje parobrodom Nilom. Jedini drugi putnici na brodu su ser Džordž i ledi Grejl, njena sestričina Pamela, njena medicinska sestra Elsi Meknoton i mladi tajnik ser Džordža Bazil Vest. Ser Džordž se oženio ledi Grejl kako bi pokušao da nađe izlaz iz svojih finansijskih poteškoća, ali cena koju je platio je što je imao ženu teškog, lošeg raspoloženja i hipohondra. Ledi Grejl je iživcirana što je Pajn na brodu pošto su je uverili da će njena skupina biti jedini ljudi na brodu. Pamela nije saosećajna sa tetkinim pritužbama, govoreći ser Džordžu da su tvrdnje njegove supruge o bolesti lažne i da ceni probleme sa kojima se gospođica Meknoton suočava sa njom. Jedina osoba za koju se čini da je ne smatra previše suđenjem je Bazil Vest koji ima lagodan odnos sa svima koje sretne.

Pajn je iznenađen što je dobio poruku od ledi Grejl. Ona ga je zamolila da ne napušta čamac na putovanju do hrama Abidosa, već da se nađe sa njom jer joj treba savet. On to čini i ona ga moli da otkrije da li je njen muž truje. Već neko vreme joj nije dobro kada je sa njim. Ona se oporavlja kada je on odsutan. Pajn sumnja da je u pitanju više nego što mu ona govori. On iznosi tu sumnju i time vređa svoju najnoviju stranku. Ledi Grejl odlazi naduvana. Ubrzo nakon toga, pojavljuje se gospođica Meknoton i izražava gotovo istu zabrinutost – da je ledi Grejl otrovana. Ali ona ne želi da sumnja na ser Džordža iako je primetila da je vreme kada se dama oporavljalo povezano sa njegovim odsustvom.

Te noći, Pajn je pozvan u sobu ledi Grejl gde je žena veoma bolesna. Ona umire i pokazuje nepogrešive naznake trovanja strihninom. Pošto se setio da je ranije video žrtvu kako pali pismo u dnevnoj kabini, Pajn je požurio tamo i uzme komad papira na kome je pisalo "...crtica snova. Zapali ovo!" napisano na njemu.

Dokazi izgledaju nepremostivi. Paketi strihnina su pronađeni u ser Džordžovoj kabini i u džepu njegovog sakoa. Sam prah je došao od gospođice Meknoton koja je nosila nešto sa sobom zbog navodnih srčanih problema svoje bolesnice. Pajn je razgovarao sa Pamelom koja misli da se ledi Grejl otrovala. Ona mu je rekla da se njena tetka u poslednje vreme čudno ponaša i svašta zamišlja. Jedna od njenih zabluda bila je da je Bazil zaljubljen u nju.

Pajn je tada video Basila i tražio od njega da napiše priznanje. Vodio je ljubav sa starijom damom, ali je planirao da je polako otruje i da se pobrine da krivica bude svaljena na muža. Tada bi se oženio bogatom sestričinom. Pajn mu je rekao da poslednju belešku koju je poslao ledi Grejl sa „savezom snova“ koju treba da uzme ona nije spalila uprkos njegovim uputstvima da to uradi pošto je zadržala sva njegova pisma njoj (Pajnov blef). Bazil pada na ovu prevaru i sve priznaje. Ljudi koje je Pajn postavio ispred poluzatvorenih vrata čuli su ovo priznanje. Pajn je odlučio da posle ovog posla provede svoj odmor i ode inkognito u Grčku.

Delfsko proročište

Bogata udovica gospođa Piters putuje kroz Grčku sa svojim intelektualcem Vilardom i njihovom pratnjom u vidu sobarice i vozača. Ona ne uživa u putovanju, ne voli osnovne pogodnosti hotela u kojima borave i nije zadivljena prizorima drevnih ruševina okruženja. U Delfiju su u hotelu još četiri osobe: umešna majka i ćerka, gospodin Tompson koji ima rezervisan način sa svakim ko pokuša da razgovara sa njim i ćelavi muškarac srednjih godina koji upada u prijateljski lak razgovor sa njom i koji misli da prepoznaje gospodina Tompsona.

Popodne se gospođa Peters vratila u svoj hotel nakon nekoliko sati opuštanja čitajući detektivski roman na senovitom mestu i otkrila da joj je dostavljena poruka o otkupnini – njen sin je otet, a traže deset hiljada funti sterlinga. Dalja uputstva biće poslata sledećeg dana, ali ona ne sme da komunicira ni sa upravom hotela ni sa policijom.

Njen novi prijatelj primećuje njen rastrojen način tokom večere i šalje joj poruku u kojoj je priložen njegov oglas iz Vremena i najavljuje se kao niko drugi do Parker Pajn. Sastaju se u tajnosti da ne bi izazvali sumnju ako ih posmatraju. Pajn joj savetuje da samo sačeka drugi deo uputstava. Na povratku u hotel nailaze na gospodina Tompsona.

Sledećeg dana isporučena je druga poruka. U ovoj belešci se navodi da će otmičari, ako ona nema novac kod sebe, umesto njega prihvatiti vrednu dijamantsku ogrlicu za koju znaju da je nosi sa sobom. Ogrlica mora biti dostavljena do sutra. Kada je ona pokazala Pajnu poruku, on je smislio plan da kod svog prijatelja u Atini da napravi kopiju dijamanata i pošalje njega otmičarima. Gospođa Piters pristaje i Pajn zove svog prijatelja. U međuvremenu, ona zaokuplja i upravnika i gospodina Tompsona i sprečava ih da ga uznemiravaju. Prijatelj zldovedepokupi njenog sina.

Sledećeg dana se gospođa Piters oduševila kada je Vilard vraćen, ali se i potresla kada je videla da je njegov oslobodilac gospodin Tompson. Čovek objašnjava da ih je, čuvši razgovor u noći kada je poslata prva poruka o otkupnini između Pajna i nje, pratio i slušao sve što su rekli. Namera otmičara je sve vreme bila da nabave ogrlicu. Ona za koju je mislila da je izvorna, a koja joj je vraćena dan ranije, u stvari je bila primerak. Čovek koji se predstavljao kao Parker Pajn i njegov saučesnik u zlatari su sada pohapšeni. Gospodin Tompson objašnjava kako je znao da nešto nije u redu. On je pravi Parker Pajn koji putuje inkognito kako je sebi obećao na Nilu. Kada je čuo da mu se pominje ime, znao je da se nešto sprema.

Književni značaj i prijem

Neimenovani recenzent časopisa Njujorški pregled knjige 1. januara 1935. rekao je: „Priče su dovoljno raznolike, kako po sceni tako i po zapletu, da priušte ovom novom detektivu najširi mogući opseg njegovih sposobnosti. Parker Pajn nikada ne može da zameni Herkula Poaroa u srcima obožavalaca Agate Kristi, ali je dobrodošao dodatak njenoj galeriji likova.“

U izdanju časopisa Posmatrač 18. novembra 1934. godine, „Torkvejmada” (Edvard Povis Meters) je izjavio da je Kristijeva bila „jedini dosledno podstreknuta praktičarka umetnosti u kojoj genijalnost i marljivost tako često zamenjuju genijalnost”. Na temu ove zbirke, gospodin Meters je rekao da knjiga „ima određenu privlačnost za sve obožavaoce Agate Kristi, i za nas same i za sve ljubitelje dobro napravljene časopisne priče“.

Robert Barnard: "Osrednja zbirka. Parker Pajn počinje kao savetnik gospođice Usamljenice, a završava kao konvencionalni detektiv."

Pominjanja drugih dela

Kapija Bagdada dva puta citira pesmu Kapije Damaska Džejmsa Elroja Flekera. Dok Pajn stoji u Damasku, on poredi Bagdadsku kapiju kroz koju će proći kao „Kapija smrti“, međutim, dok Flekerova pesma govori o četiri kapije u gradu, u stvarnosti ih ima osam u drevnim zidinama i nijedna se ne zove Bagdadska kapija. Kristijeva se takođe pozvala na pesmu kada je imenovala svoje poslednje pisano delo Zaleđe sudbine (1973).

Ekranizacija

Dve priče iz zbirci, Slučaj sredovečne supruge i Slučaj nezadovoljnog vojnika, ekranizovala je Televizija Temza 1982. godine kao 1. odnosno 5. epizodu svoje serije Sat Agate Kristi u kojoj je prikazano deset jednočasovnih ekranizacija odabranih kratkih priča spisateljice. Moris Denam je tumačio Parkera Pajna u te dve epizode.