Pređi na sadržaj

Persida Karađorđević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Persida Karađorđević
Kneginja Persida Karađorđević (1813-1873). 1855. litografija. U. Knežević-G. Deker.
Lični podaci
Datum rođenja(1813-02-15)15. februar 1813.
Mesto rođenjaBrankovina, Karađorđeva Srbija
Datum smrti29. mart 1873.(1873-03-29) (60 god.)
Mesto smrtiBeč, Austrougarska
GrobBeč 1873, posmrtni ostaci preneti na Oplenac 1911. god.
ReligijaPravoslavno hrišćanstvo
SupružnikAleksandar Karađorđević
Potomstvo10, među kojima i:
RoditeljiJevrem Nenadović
Jovanka Nenadović (rođena Milovanović)
DinastijaKarađorđevići
Kneginja Srbije
Period14. septembar 1842. — 24. oktobar 1858.
PrethodnikLjubica Obrenović
NaslednikJulija Hunjadi

Persida Karađorđević (devojačko Nenadović; Brankovina, 15. februar 1813 — Beč, 17. mart/29. mart 1873) bila je kneginja Srbije kao supruga Aleksandra Karađorđevića, koji je vladao Kneževinom Srbijom od izbora 14. septembra 1842. do abdikacije 24. oktobra 1858. Bila je majka desetoro dece, uključujući i budućeg srpskog kralja Petra I, koji je nasledio presto posle ubistva kralja Aleksandra, poslednjeg vladara dinastije Obrenović.[1]

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Persida je rođena 15. februara 1813. godine u Brankovini, Karađorđevoj Srbiji, u porodici Nenadovića, u to vreme najmoćnijoj porodici u Srbiji. Bila je ćerka vojvode Jevrema Nenadovića (1793–1867) i Jovanke Milovanović (1792–1880). Njen deda po ocu bio je Jakov Nenadović, prvi srpski ministar unutrašnjih poslova Revolucionarne Srbije, dok je njen deda po majci Mladen Milovanović bio prvi ministar odbrane.

U Hotinu, u Besarabiji, 1. juna 1830. godine, sa 17 godina, udala se za Aleksandra Karađorđevića (1806-1885), najmlađeg sina Karađorđa Petrovića i njegove žene Jelene Jovanović (1771-1842). Aleksandar je 14. septembra 1842. godine izabran za kneza Srbije, nasledivši svrgnutog kneza Miloša Obrenovića, a sam postao prvi vladar Karađorđevića. Od tog datuma pa sve do njegove abdikacije, Persida je bila proglašena princezom Srbije, dok je u izbeglištvu bila princeza Karađorđević.

Knez Aleksandar je 1858. godine došao u sukob sa članovima Saveta, zbog čega je bio primoran da abdicira u korist Miloša Obrenovića, koji se po drugi put vratio na vlast. Nakon Aleksandrove abdikacije, ona i njena porodica su se povukli u Temišvar. Rodila je ukupno 10 dece, od kojih je šestoro živelo do punoletstva:ćerke Poleksiju, Kleopatru, Jelenu i Jelisavetu, i sinove Aleksija, Svetozara, Andreja (sva trojica umrli kao deca), Petra, Đorđe i Arsena.[2] Po prirodi preduzimljiva i temperamentna osoba, kneginja Persida je bila glavni savetnik svog muža.

Umrla je 29. marta 1873. u 60. godini u Beču. Njihov sin kralj Petar naredio je 1912. godine da se posmrtni ostaci kneginje Perside i kneza Aleksandra prenesu u crkvu Svetog Đorđa na Oplencu.

Za dobrotvorni rad, humanost i kulturnu delatnost sultan Abdul Medžid dodelio joj je Orden padišahovog portreta 1864. godine. Za tadašnji život prestonice bila su značajna česta umetnička posela koja je priređivala. Jedina je žena nosilac turskog Ordena padišahovog portreta.[3]

Glumica Ketrin Oksenberg je jedan od mnogih Persidinih potomaka.

Politička i kulturna delatnost

[uredi | uredi izvor]

U Srbiji tog doba osećao se njen uticaj, kako u politici tako i u kulturi. Svojim dobronamernim intervencijama i protežiranjem familije Nenadović, doprinela je kneževom padu 1858. godine.[4]

Knez Aleksandar i kneginja Persida.
Crkva Svetog Ilije u Vrelu.
Grb Jakova Nenadovića.

Za nju se vezuje osnivanje prvog srpskog pozorišta 1847. godine. Za dobrotvorni rad, humanost i kulturnu delatnost sultan Abdul Medžid dodelio joj je Veliki orden 1864. godine. Za tadašnji život prestonice bila su značajna česta umetnička posela koja je priređivala.[5]

Ktitorski rad

[uredi | uredi izvor]

Crkva Svetog Ilije u Sokobanji podignuta je na njenu inicijativu. Crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u Mionici darovala skupoceni krst.[6]

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
Preci Persida Karađorđević
4. Jakov Nenadović
2. Jevrem Nenadović
5. Nerandža
1. Persida Karađorđević
6. Mladen Milovanović
3. Jovanka Nenadović (rođena Milovanović
7. Bosiljka

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Supružnik

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti
Knez Aleksandar
11. oktobar 1806. 3. maj 1885.

Deca

[uredi | uredi izvor]
ime slika datum rođenja datum smrti supružnik Beleške
Kneginja Poleksija 1. februar 1833. 5. decembar 1914. Konstantin Nikolajević; Aleksandar Prešern
Kneginja Kleopatra
26. novembar 1835. 13. jul 1855. Milan Petronijević Milan Petronijević bio je srpski poslanik u Rusiji.
Knez Aleksije 23. mart 1836. 21. april 1841. umro u detinjstvu
Knez Svetozar 1841. 17. mart 1847. umro u detinjstvu
Kralj Petar I
29. jun 1844. 16. avgust 1921. Kneginja Zorka Vladao je Srbijom od 1903. do 1918. godine kao knez, a potom kao kralj Kraljevine SHS do svoje smrti; oženio se crnogorskom kneginjom Zorkom.
Kneginja Jelena 18. oktobar 1846. 26. jul 1867. Đorđe Simić Đorđe Simić bio je predsednik Vlade Srbije.
Knez Andrej 15. septembar 1848. 12. jul 1864. umro u mladosti
Kneginja Jelisaveta 27. februar 1850.[7] 1. jun 1850. umrla u detinjstvu
Knez Đorđe
10. januar 1857. 24. decembar 1888. Nije se ženio
Knez Arsen
16. april 1859. 19. oktobar 1938. grofica Aurora Pavlovna Demidova Bili su roditelji kneza Pavla, regenta Jugoslavije.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ C. L Sulzberger. (1977). The Fall of Eagles. New York: Crown Publishers. 1977. , Inc., pp. 198, 202, 221
  2. ^ Radomir J. Popović: Princeza Kleopatra Karađorđević-Petronijević, Danica za 2012. godinu, Vukova zadužbina, Beograd. pp. 352.
  3. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. str. 343. 
  4. ^ Карађорђевићи: од вожда до круне. 2018. ISBN 978-86-81046-45-6. 
  5. ^ Николић, Дејан (2009). Српске краљице и царице. Деспотовац: Народна библиотека Ресавска школа. str. 233—237. ISBN 978-86-82379-31-7. COBISS.SR 167420172
  6. ^ Лош, Татјана. „Персида Карађорђевић: мудра кнегиња, велика ктиторка”. Центар за истраживање православнога монархизма. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 16. 12. 2016. 
  7. ^ Prema sačuvanim podacima u crkvenih knjigama krštenih za Sabornu crkvu u Beogradu, ona je rođena 10.9.1851. i krštena 17.9.1851.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Ikona za klice

Ovaj biografski članak je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Персида_Карађорђевић&oldid=30882914”