Арсен Карађорђевић

Арсен Карађорђевић
Арсен Карађорђевић
	Кнез Арсен Карађорђевић
Пуно име	Арсеније Карађорђевић
Датум рођења	16. април 1859.
Место рођења	Темишвар; Аустријско царство
Датум смрти	19. октобар 1938. (79 год.)
Место смрти	Париз; Француска
Династија	Карађорђевићи
Отац	Александар Карађорђевић
Мајка	Персида Ненадовић
Супружник	Аурора Павловна Демидова
Потомство	Павле Карађорђевић

Породична слика на Цетињу око 1890. године

Арсеније Карађорђевић – Арсен (Темишвар, 4/16. април 1859 — Париз, 19. октобар 1938) био је син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Биографија[уреди | уреди извор]

Школовао се у Паризу и Петрограду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпоручника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.

Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четири наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.

Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Кијеву и са њом имао сина Павла. 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.

Оженио се по други пут Гитом Генчић која се након пада Обреновића развела од Ђорђа Генчића и по трећи пут удала за брата краља Петра Првог.

У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.

У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".

У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Битоља и Брегалнице. Након показане храбрости био је веома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.

Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Последњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.

Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у српској историји имао је највећи број одликовања.

Након смрти у Паризу, његов син, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу.

Титуле и признања[уреди | уреди извор]

16. април 1859-15. јун 1903: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић
15. јун 1903- 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Србије
1. децембар 1918- 19. октобар 1938: Његово Краљевско Височанство кнез Арсен Карађоревић од Југославије