Арсен Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Арсен Карађорђевић
Knez Arsen Karađorđević.jpg
Кнез Арсен Карађорђевић
Пуно име Арсеније Карађорђевић
Датум рођења (1859-04-16)16. април 1859.
Место рођења Темишвар
АустроугарскаАустроугарска
Датум смрти 19. октобар 1938.(1938-10-19) (79 год.)
Место смрти Париз
ФранцускаФранцуска
Династија Карађорђевићи
Отац Александар Карађорђевић
Мајка Персида Ненадовић
Супружник Аурора Павловна Демидова
Потомство Павле Карађорђевић
Karađorđević.gif
Породична слика на Цетињу око 1890. године

Арсеније Карађорђевић – Арсен (Темишвар, 4/16. април 1859Париз, 19. октобар 1938) био је син кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде (рођене Ненадовић), рођени брат краља Петра I.

Биографија[уреди]

Школовао се у Паризу и Петрограду где је и добио високо војничко образовање, на Константинској официрској академији. Академију је заврио са чином коњичког потпоручника 1877. године после чега је служио у Руској војсци.

Од 1883. до 1885. године служио је као официр француске војне експедиције у Тонкину. Током борби био је рањаван али је показао изванредну храброст о којој је писала тадашња француска штампа. Четри наредне године проводи у Петровграду а онда ступа у Легију странаца. Поред храбрости показао је и изванредно командовање.

Оженио се кнегињом Аурором Павловом Демидов ди Сан Донато 1. маја 1892. године у Кијеву и са њом имао сина Павла. 1895. се развео од кнегиње Ауроре, која је 1905. преминула. Сина Павла поверавају кнезу Петру који је живео у Женеви.

Оженио се по други пут Гитом Генчић која се након пада Обреновића развела од Ђорђа Генчића и по трећи пут удала за брата краља Петра Првог.

У руско-јапанском рату 1905. године командује коњичким пуком. У боју код Мукдена исказује велику храброст и била одликован највишим руским одликовањем - златном сабљом и бива унапређен у чин генерала, начелника кавалериске дивизије.

У мају 1911. приступа организацији "Црна рука".

У Првом и Другом балканском рату учествовао је као командант коњичке дивизије и борио се, као и увек у првим редовима, у биткама код Куманова, Битоља и Брегалнице. Након показане храбрости био је веома популаран у народу да је чак постао проблем за краља Петра I, који је затражио да му се нареди да оде из Србије. Разочаран одлази у Русију где поново учествује у борбама и то као генерал Царске гарде.

Након октобарске револуције бива ухапшен и суди му се пред совјетски суд грађана и војника. Након ослобађајуће пресуде напушта Русију и остатак живота проводи у Француској. Последњи пут борави у Београду након атентата на краља Александра.

Био је учесник девет ратова и имао је четрнаест двобоја. Од свих официра у српској историји имао је највећи број одликовања.

Након смрти у Паризу, његов син, тада први намесник, уз највише државне почасти сахранио га је у крипти цркве Св. Ђорђа на Опленцу.

Титуле и признања[уреди]

  • 16. април 1859-15. јун 1903: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић
  • 15. јун 1903- 1. децембар 1918: Његово Височанство кнез Арсен Карађорђевић од Србије
  • 1. децембар 1918- 19. октобар 1938: Његово Краљевско Височанство кнез Арсен Карађоревић од Југославије

Одликовања[уреди]

Домаћа одликовања[уреди]

Медаље и споменице[уреди]

Страна одликовања[уреди]

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Петар Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Карађорђе Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Марица Јовановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Александар Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Јелена Петровић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Арсен Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Јаков Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Јеврем Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Персида Карађорђевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Младен Миловановић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Јованка Ненадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди]

Супружник[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]