Petozarni mučenici

Petozarni mučenici ili Petočisleni mučenici poznati u narodu i kao Mučni dani jedan je od običaja u narodnom kalendaru, koji traje dvanaest dana i to od 26. decembra pa do Božića. U ove dane narod gleda kakav će biti koji mesec u idućoj godini, jer svaki dan po narodnom verovanju predstavljao mesec u narednoj godini.

Preduslovi

Hristova pojava u istoriji čovečanstva predstavljala je za mnoge veličanstven i neponovljiv pokušaj da se ljubavlju, praštanjem i žrtvovanjem iskupe ljudski gresi i druga nepočinstva. Hristov put koji je bio i jeste put stradanja u ime vere da je na zemlji moguće živeti po božjim zakonima i da se zlo u čoveku i na zemlji može dobrotom nadvladati – kad već nisu pomogli ni Izgon, ni Potop, ni Zapovijesti, naterao je mnoge hrišćane do postanu mučenici u borbi za opstanak hrišćanstva.

Među njima su bili Petozarni mučenici, koji su ispovedali veru u živoga Boga i ovaploćenje njegovog Sina, što je bilo potpuno neprihvatljivo da se klanjaju i prinose žrtve kumirima ἄψυχα καὶ νεκρὰ, i da su zbog toga u vreme progona hriščana stradali mučeničkom smrću.

Istorija

ZMnogi carevi tog doba, Konstancije, Maksimijan, i drugi, koji nisu priznavali hrišćanstvo, gonili su ih ubijali Hrišćane na svojim teritorijama. Među mnoštvom mučenika stradalih u to vreme bilo je i pet budućih svetaca, pet mučenika, koji i pored teških muka kojima su bili izloženi nisu hteli da se odreknu svoje vere:

1. Jevstatije - rimnski vojvoda u gradu Satalionu, rodom iz Aravrakina,
2. Evgenije - Jevstatijev dug u vojsci,
3. Orest - ugledan, stasit i lepo građen rimski vojnik,
4. Mardarije - prost građanin, zemljak Jevstatije rodom iz Aravrakina,
5. Avksentije - sveštenik, zagovornik hrišćanstva.

Ovi petozarni mučenici bili su pod strašnim represalijama rimskih careva u čijim carevima vladala bezbožna idolopoklonička zabluda. Vođeni tom zabludom ljudi su se kao sumanuti prosto takmičili u služenju idolima. Naročito kada su po svima gradovima i mestima Rimskog carstva stizale carske naredbe upraviteljima oblasti i sudijama, u kojima je naređivano da se u određene dane i praznike prinose darovi i žrtve bogovima. U tim naredbama obećavani su: carska blagonaklonost, počasti i visoki položaji u državi onima koji svesrdno služili bogovima; dok su onima koji nisu hteli da se klanjaju idolima i prinositi im žrtve, pretilo se prvo - oduzimanjem imanja, zatim - stavljanjem na raznovrsne muke, i na kraju smrtnom kaznom. Tako je nastalo veliko gonjenje hrišćana po celoj Rimskoj carevini, kako bi se vera Hristova potpuno istrebila sa lica zemlje.

U tom periodu živelo je pet mučenika: Jevstatije, Evgenije, Mardarije, Orest i Aksentije, koji nisu hteli da se odreknu svoje vere. Ovi jako pobožni ljudi, bogobojažljiv sa besprekornim životom, gedajući svaki dan veliko gonjenje hrišćana, tugovali su za svojim istomišljenicima i sve više vremena provodili su u postu i molitvi. Pri tome i sami su želeli da uđe u podvig svetih mučenika i da postanu sveti mučeniici.

Po naređenju rimskog cara njegovi namesnici Lisije i Agrikola, koji su bili zaduženi da istrebe hrišćanstvo kao veru, mukama su prvo izložili Aksenitja. Kada je ugledo stradanje Aksentija, Jevstatije se dobrovoljno prijavio Lisiju navodeći da je hrišćanin. Tokom mučenja Avksentiju i Jevstatiju priključio se i Evgenije, nakon što je rimskom sudiji izjavio da je i on hrišćanin. Kada su vezanog i izmučenog Jevstatija rimski vojnici provodili kroz grad Aravrakin, ugledao ih je Marderije. Nakon što se oprostio od žene i dvoje dece Mardarije je potrčao za Efstratijem i njegovim dželatima vičući i sveg glas: I ja sam hrišćanin kao i moj gospodin Efstratije. Petog mučenika Oresta preposnao je Lisinije kada je Orestu ispao krst iz nedara. Kako svoju veru nije negorao Oresta su odmah bacili u tamnicu.

Posle brojnih mučenja i zahteva da se odreknu svoje vere, što ova petorica hrišćana nisu želela da učine, prvo je posečen Avksentije, potom su u mukama stradali Evgenije i Mardarije. Orest je izdahnu tokom mučenja na usijanom gvožću, a Efstratije u ognjenoj peći.

U slavu tih pet stradalih mučenika, nastao je naziv Petozarni mučenici. Mošti ovih mučenika, nešto kasnije prebačene su u Carigrad i sahranjene u crkvi pod njihovim zajedničkim nazivom Sveti petozarnici. Deo moštiju svih petorice mučenika se čuva i u crkvi Svetog Luke u Kotoru u Boki Kotorskoj. Na crkvenim freskama oni su predstavnjeni kao niz svetih mučenika prikazanih u uobičajenoj odeći (haljini i ogrtaču) i sa krstovima u rukama.

Narodni običaji vezani za ovaj praznik

Petozarni mučenici traju dvanaest dana i to od 26. decembra pa do Božića. U ove dane narod gleda kakav će biti koji mesec u idućoj godini, jer svaki dan po narodnom verovanju predstavlja mesec u idućoj godini.

• Tako 26. decembar predstavlja kakav će biti u idućoj godini mesec januar;
• 27. decembar kakav će biti februar;
• 28. decembar kakav će biti mart;
• 29. decembar kakav će biti april itd.

Kakav je koji dan bio, vernici su smatrali da će u rednoj kalendarskoj godini takav biti i ceo mesec.

Ako je na neki od tih dana padao sneg, onda će onaj mesec, koga taj dan predstavlja u idućoj godini biti kišan. Međutim ko je nekog dana padao sneg pre podne, a posle podne nije padao, onda će prva polovina tog mseca biti kišna, a druga polovina će biti bez kiše. Ako je neki od dana bio vedar verovalo se da će mesec u tom mesecu biti bez kiše. Ako je nekog dana duvao vetar, predviđalo se da će mesec u idućoj godini biti vetrovit.

Kako je narod verovao da se u ove dane zamučila Sveta Bogorodica da rodi, pa se u narodu ovi dani još zovu i Mučni dani. Trudne žene u ove dane ništa ne rade.

Vidi još

• Stara slovenska vera

Literatura

• Srpske slave i verski običaji; Episkop Nikolaj i Protođakon Ljubomir Ranković