Света великомученица Марина
Света великомученица Марина, у народу позната као Огњена Марија, је хришћанска светитељка.
Родом из Антиохије Писидијске, била је кћи жреца Јелисеја. Као хришћанка, доведена је пред старешину Олимаврија, да принесе жртву идолима и да се одрекне Христа.[1] Пошто то није хтела да учини подвргли су је разним мучењима, а на крају, пошто је остала постојана у својој вери одсечена јој је глава. То се десило око 270. године.
Спомен светој великомученици Марини православна црква даје 30. јула по грегоријанском календару, односно 17. јула по јулијанском.[2]
На икони се представља у обичном оделу са крстом и миртином гранчицом у руци.
У Албанији, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир Свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију.[3]
Манастир Клисина јој је посвећен, као и много цркава. Шимун Милиновић наводи податак да место Марина носи име по цркви Свете Марине. Та црква је некада била уз обалу у дну залива. (Хрватске успомене из Далмације, стр. 216)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Света великомученица Марина – Огњена Марија”. СПЦ. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „СВЕТА ВЕЛИКОМУЧЕНИЦА МАРИНА - ОГЊЕНА МАРИЈА”. Црква Уб. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Света великомученица Марина - Огњена Марија”. Црква. Приступљено 5. 2. 2020.
