Planeta Jupiterovog tipa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Gasoviti džinovi Sunčevog sistema zajedno se nazivaju Jovijanske planete. Od vrha prema dole: Neptun, Uran, Saturn i Jupiter.

Gasoviti džin ili planeta Jupiterovog tipa je vrsta planete koja, za razliku od kamenih ili terestričkih planeta, nema jasno definisanu površinu. Zbog toga nije moguće na jednostavan način definisati obim, površinu, zapreminu i površinsku temperaturu, pa se za obim uzima onaj koji je vidljiv sa Zemlje ili se definiše kao obim planete na kojoj vlada određeni atmosferski pritisak (npr. jednak onom na površini Zemlje).

Gasoviti džinovi su sastavljeni prvenstveno od gasova, a mogu imati i kameno ili metalno jezgro. Veruje se da je čvrsto jezgro nužno za formiranje ovih planeta, pa je verovatno svi gasoviti džinovi imaju.

Većina mase gasovitog džina je gas (ili gas koji je pod pritiskom prešao u tečno stanje).

Gasoviti džinovi Sunčevog sistema[uredi]

U Sunčevom sistemu se nalaze 4 gasovita džina: Jupiter, Saturn, Uran i Neptun. Ove se 4 planete često nazivaju i planete Jupiterovog tipa.

Naučnici često planete Uran i Neptun svrstavaju u posebnu podklasu planeta — ledene džinove ili uranske planete, zbog činjenice da su sastavljeni uglavnom od leda i stena, kao i gasa, za razliku od „klasičnih“ gasovitih džinova kao što su Jupiter i Saturn. Uran i Neptun imaju mnogo manji udeo vodonika i helijuma zbog njihove veće udaljenosti od Sunca.

Terminologija[uredi]

Izraz „gasoviti džin“ skovao je Džejms Bliš, pisac naučne fantastike. Izraz je zapravo pogrešan, jer su ove planete većinom u tekućem stanju. Kod Urana i Neptuna su gasovite atmosfere poprilično tanke i debele su tek oko 1% obima planete. Argument u prilog ovom nazivu je činjenica da u hemijskom sastavu Jupitera i Saturna dominiraju vodonik i helijum, koji su pri manjem pritisku i pri temperaturama koje vladaju u tom delu Sunčevog sistema u gasovitom stanju.

U planetološkoj terminologiji, pojmovi „stena“, „gas“ i „led“ se koriste za označavanje klasa elemenata i hemijskih spojeva koji čine tela Sunčevog sistema, bez obzira u kojem se agregatnom stanju nalaze.

U spoljašnjem Sunčevom sistemu, vodonik i helijum su „gasovi“, voda, metan i amonijak su u obliku leda, a silikati su „stene“. Kad se govori o dubokim unutrašnjostima planeta, često se pod „ledom“ podrazumevaju kiseonik i ugljenik, pod „stenama“ silikati, a pod „gasom“ vodonik i helijum.

Uzevši u obzir ovu terminologiju, neki astronomi Uran i Neptun nazivaju zajedničkim imenom „ledeni džinovi“, zbog velike količine „leda“ (u tekućem stanju) u njihovoj unutrašnjosti.

Ekstrasolarni gasoviti džinovi[uredi]

Usled činjenice da je velike planete mnogo lakše pronaći od malih, skoro sve planete pronađene u orbitama oko drugih zvezda su gasoviti džinovi.

Većina ovih planeta je toliko blizu matičnim zvezdama da su im temperature neuporedivo veće od onih koje nalazimo kod jovijanskih planeta. Zbog toga se veruje da te planete spadaju u neku sasvim novu klasu planeta.

Uzmemo li u obzir hemijski sastav svemira (više od 90 % otpada na vodonik), malo je verovatno da će se pronaći kamena planeta mase Jupitera. S druge strane, dosadašnji modeli formiranja planetarnih sistema su ukazivali na nemogućnost nastajanja gasovitih džinova na tako malim udaljenostima kakve su zabeležene kod već otkrivenih planeta.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]