Porodica Princip
.jpg)
Porodica Princip je porodica Gavrila Principa (1894—1918), revolucionara, člana „Mlade Bosne” i atentatora na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, 1914. godine u Sarajevu. Gavrilo je bio rodom iz sela Obljaj, kod Bosanskog Grahova i imao je dvojicu braće — starijeg Jovu i mlađeg Nikolu.
Sin Gavrilovog brata Jove — Slobodan Princip Seljo (1914—1942), bio je učesnik Narodnooslobodilačkog rata i proglašen je za narodnog heroja Jugoslavije.
Poreklo porodice[uredi | uredi izvor]
Porodica Princip je poreklom iz okoline Grahova, kod Nikšića. Odatle su se početkom 18. veka doselili u selo Polača, kod Knina. Tada su svoje prvobitno prezime Jovićević promenili u Čeko, jer su radili u turskoj službi kao graničari — najamnici i, po običaju, sačekivali prolaznike, pa su tako i dobili prezime Čeko.[1]
Iz Polače, porodica se početkom 19. veka preselila na drugu stranu Dinare u Grahovsko polje u selo Obljaj, kod Bosanskog Grahova. Tada su prezime Čeko promenili u Princip, koji je u početku bio samo lokalni nadimak za razliku od mnogobrojnih plemenika iste porodice. Civilne i vojničke vlasti su ih zvale Čeko, ostavljajući u zagradi njihov nadimak, koji je postepeno prerastao u prezime.
Teorija o nastanku njihovog prezimena Princip kaže da je ono nastalo po njihovom pretku Todoru, koji je bio bogati stočarski trgovac, najpoznatiji u celom kraju. Stada svojih volova je terao na prodaju na sve strane spuštajući se čak i u venecijansku niziju. Ponosan i snažan išao je uvek u bogatom bosanskom odelu sa srebrenim tokama na prsima i na belom konju, pa su ga nazvali „bosanski princi” i „princ od Bosne”. I tako od toga princ nastade prezime Princip.[1]
U toku Bosansko-hercegovački ustanka poznatog kao „Nevesinjska puška”, od 1875. do 1878. godine, učestvovali su svi muški članovi porodice Princip. Jovo Princip, Gavrilov deda, je zajedno sa bratom Todom bio u Glavnom štabu ustanka u Crnim Potocima, kod Grmeča, koji je predvodio Golub Babić. U ovom ustanku učestvovali su i Jovini sinovi — Ilija i Petar, Gavrilov otac. Ilija Princip je kao dobar i hrabar ratnik, dobio je od Petra Mrkonjića, odnosno kneževića Petra Karađorđevića, Medalju za hrabrost. Za vreme ustanka, žene i deca iz porodice Princip izbegli su na kninsku teritoriju.[1]
Porodica Gavrila Principa[uredi | uredi izvor]
Roditelji Gavrila Principa bili su Petar i Marija zvana Nana. Živeli su skromno i siromašno u selo Obljaju, kod Bosanskog Grahova i imali trojicu sinova — Jovu rođenog 1887, Gavrila rođenog 1894. i Nikolu Niku, rođenog 1898. godine.[1]
Najstariji sin Jovo Princip bavio se trgovinom i živeo je u Hadžićima kod Sarajeva. Kada je Gavrilo završio školu otišao je kod brata u Sarajevo, gde je trebalo da pođe u oficirsku školu, ali je on to odbio i pošao najpre u trgovačku školu, a potom u gimnaziju. Nakon tri godine školovanja u Sarajevu, nastavio je školovanje u Tuzli. Godine 1912. je otišao u Beograd i tamo nastavio dalje školovanje. Nakon toga se nekoliko puta vraćao iz Beograda u Sarajevo i obratno.[1]
Gavrilov stariji brat Jovo je znao za njegovu pripadnost revolucionarnom pokretu i Mladoj Bosni. Neposredno pred atentat na Franca Ferdinanda u Sarajevu, 28. juna 1914. godine, Jovo je naslućivao da će Gavrilo učestvovati u nekakvom događaju vezanom za dolazak austrougarskog prestolonaslednika. Poslao je najmlađeg brata Nikolu u Sarajevo s namerom da Gavrila nagovori da pođu zajedno u rodno selo u posetu roditeljima. Gavrilo to nije prihvatio i ostao je u Sarajevu i učestvovao u atentatu.[2]
Nakon Sarajevskog atenata, Gavrilov brat Jovo je bio uhapšen i interniran u logor u Aradu, u rumnskom delu Banata, a sva imovina mu je bila zaplenjena. Iz logora je uspeo da pobegne i da se priključi srpskoj vojsci na Solunskom frontu. Nakon Prvog svetskog rata nastavio je da se bavi trgovinom u Sarajevu, a bio je i narodni poslanik.[2]
Mlađi brat Nikola je nakon rata studirao medicinu u Gracu. Potom je radio kao lekar u Čapljini. Na početku Drugog svetskog rata, 1941. godine ubile su ga ustaše.[1]
Potomci[uredi | uredi izvor]
Potomci Jove Principa[uredi | uredi izvor]
Gavrilov stariji brat Jovo Princip je u braku sa suprugom Anom imao petoro dece — tri ćerke i dvojicu sinova:
- Slavojka je bila najstariji ćerka Jove Principa. Umrla je mlada, zbog komplikacija u trećoj trudnoći. Imala je dvoje dece — sina Slobodana, koji živi u Beogradu i ćerku Vesnu, koja živi u Pitsburgu u SAD.[3]
- Vukica je bila druga ćerka Jove Principa. Udala se za Ibru Latifića (1917—2008), koji je bio direktor republičkog Zavoda za statistiku SR Bosne i Hercegovine i živeli su najpre u Sarajevu, a onda su se preselili u Beograd, gde je njen muž bio direktor Saveznog zavoda za statistiku SFR Jugoslavije. Imali su troje dece — ćerku Jasnu i sinove Gorana i Zorana.[3]
- Brana je bila treća ćerka Jove Principa. Udala se za Milovana Batu Pejanovića, oficira UDBE koji je bio jedan od organizatora hapšenja Nikole Kalabića i Draže Mihailovića, krajem 1945. i početkom 1946. godine, a kasnije je bio predsednik Vrhovnog suda Srbije. Imali su sina Slobodana.[3]
- Gavrilo je bio stariji sin Jove Principa. Na početku Drugog svetskog rata je pokušao da se iz okupiranog Sarajeva prebaci u Beograd. U Bosanskom Brodu su ga ustaše skinule sa voza i odvele u nepoznatom pravcu.[3]
- Slobodan je bio mlađi sin Jove Principa. Tokom studija na Tehničkom fakultetu u Beogradu, priključio se revolucionarnom studentskom pokretu i postao član KP Jugoslavije. Godine 1941. je bio jedan od organizatora ustanka na Romaniji, a potom i član Glavnog štaba NOP odreda BiH. Umro je 25. aprila 1942. od tifusa. Proglašen je za narodnog heroja.[4]
Potomci Nikole Principa[uredi | uredi izvor]
Gavrilov mlađi brat Nikola Princip je u braku sa suprugom Mirom imao dvojicu sinova:[5]
- Borivoj je bio jedan od sinova Nikole Principa. On je u braku sa suprugom Slobodankom imao dvojicu sinova Sašu i Branislava. Do smrti je živeo u Pančevu, gde je kao inženjer radio u „Azotari”. Njegov stariji sin Saša živi u Kanadi, a mlađi Branislav u Pančevu.[5][6]
Porodično stablo[uredi | uredi izvor]
- Petar (1860—1940) i Marija (1860—1945)
- Jovo (1885—?) i Ana
- Slavojka
- Slobodan
- Vesna
- Vukica i Ibro Latifić (1917—2008)
- Jasna
- Goran
- Zoran
- Brana i Milovan Bata Pejanović
- Slobodan
- Gavrilo
- Slobodan Seljo (1914—1942)
- Slavojka
- Gavrilo (1895—1918)
- Nikola (posle 1895—?) i Mira
- Borivoj i Slobodanka
- Saša
- Branislav
- Borivoj i Slobodanka
- Jovo (1885—?) i Ana
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ „Poreklo Gavrila Principa” poreklo.rs
- ^ a b „Gavrilo Princip nije poslušao brata Jova” politika.rs
- ^ a b v g „Teška sudbina porodice Princip” kurir.rs
- ^ Narodni heroji 1982, str. 129.
- ^ a b „Najbliži rođak Gavrila Principa” blic.rs
- ^ „„Porodica Princip od atentata do danas” rtvpančevo.rs”. Arhivirano iz originala 17. 02. 2017. g. Pristupljeno 16. 02. 2017.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.