Salmonela

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Salmonela, Salmonella
SalmonellaNIAID.jpg
Salmonela
Taksonomija
Domen: Bacteria
Tip: Proteobacteria
Klasa: γ Proteobacteria
Red: Enterobacteriales
Porodica: Enterobacteriaceae
Rod: Salmonella
Lignieres 1900
Vrste

S. bongori

S. enterica

S. subterranea

Salmonela (Salmonella) je rod štapićastih Gram negativnih bakterija koji može prouzrokovati tifoidnu groznicu, paratifoidnu groznicu i trovanje hrane[1].

Salmonele razlažu veliki broj ugljenih hidrata uz stvaranje kiseline i gasa. Salmonele ne razgrađuju laktozu, saharozu i ureju, a produkuju H2S. Salmonele dobro rastu i razmnožavaju se na velikom broju podloga, a samim tim mogu se razvijati i u velikom broju namirnica različitog sastava. Salmonele se razmnožavaju u temperaturnom intervalu od 5 do 47°C. Temperature iznad 60 °C uništavaju ih za nekoliko minuta. Optimalne vrednosti pH za salmonele su u intervalu 6,5-7,5, a mogu se razmnožavati i pri vrednostima od 4,5-9,0. Mogu preživeti u namirnicama u kojima je aktivnost vode aw ≥ 0,94. Salmonele su osetljive prema hloru, hlornim jedinjenjima i hloramfenikolu, a otporne su prema dejstvu sulfonamida i benzil-penicilina. Neki aditivi, konzervansi, začini i starter kulture, sami ili sinergistički sa drugim parametrima (pH, aw (aktivnost vode), temperatura) usporavaju ili zaustavljaju razmnožavanje Salmonela. U rastvoru kuhinjske soli salmonele mogu preživeti nekoliko meseci, a u prašini preko 80 dana. Salmonele mogu biti prisutne u rekama, otpadnim vodama, kanalizaciji i drugim vodama i đubrivima.[2]

Salmonele sintetišu endotoksin, koji je po svom sastavu glicido-lipido-polipeptidni kompleks. Retko sintetišu egzotoksin. Do nedavno je vladalo mišljenje da nisu sve salmonele patogene za ljude. Međutim, iskustva su pokazala da su praktično sve salmonele štetne za čoveka.[2]

Salmoneloza[uredi]

Salmoneloza je oboljenje želudačno-crevnog trakta ljudi i životinja. Salmoneloze su primarno bolesti domaćih životinja, koje se na čoveka prenose konzumiranjem hrane animalnog porekla, kontaminirane Salmonelom i njenim toksinom. Salmoneloza je prvi put otkrivena 1885. godine u Nemačkoj kao oboljenje ljudi nastalo nakon konzumiranja mesa od bolesnog konja. Iz tog mesa, a tri godine kasnije i iz mesa obolele krave, izolovan je do tada nepoznat mikroorganizam, nazvan Salmonella enteritidis. Nakon toga, mnogi mikroorganizmi slični salmoneli otkriveni su kod obolelih ljudi i životinja, ali i u hrani koja je izazvala trovanje ljudi.[2]

Podela[uredi]

Salmoneloze ljudi se mogu podeliti u sledeće grupe:

  • Opšta ciklična zarazna oboljenja, od kojih su najznačajniji tifus i paratifusi, koje izaziva S. enterica subsp. enterica
  • Alimentarne toksikoinfekcije, izazvane oslobađanjem endotoksina nakon razaranja bakterijske ćelije u digestivnom traktu
  • Enteritise, koji se razvijaju sporo, sa prolivima.

Reference[uredi]

  1. Ryan, KJ; Ray, CG, ur. (2004). Sherris Medical Microbiology (4th ed. izd.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9. 
  2. 2,0 2,1 2,2 www.tehnologijahrane.com, Patogene bakterije u hrani

Literatura[uredi]

  • Ryan, KJ; Ray, CG, ur. (2004). Sherris Medical Microbiology (4th ed. izd.). McGraw Hill. ISBN 0-8385-8529-9. 

Spoljašnje veze[uredi]