Sladoled je hladan desert, napravljen od mlečnih proizvoda, kao što je zgusnuto mleko, kombinovano sa veštačkim ukusima i zaslađivačima, kao što je šećer. Ova mešavina se prilikom hlađenja meša da bi se izbeglo formiranje kristala leda.
Upalu grla od sladoleda uglavnom dobijaju oni kojima je grlo već napadnuto bakterijama.
Sladoled se u Rusiji više jede zimi nego leti, jer je visoko kaloričan.
Britanska predsednica vlade Margaret Tačer, po zanimanju inženjerka tehnologije, svoju karijeru je započela pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.[1]
Zanimljiva anegdota o poreklu korneta pripisuje se Ernestu Hamviju koji je radeći na Svetskom sajmu u Sent Luisu 1904. godine, primetio da je prodavac sladoleda na obližnjem štandu ostao bez čašica za serviranje. Hamvi je došao do savršenog rešenja - savio je jedan od svojih vafla u oblik korneta, pustio da se ohladi i tako je nastao najpopularniji način posluživanja sladoleda. Posuđe i kašike više nisu bile potrebne.[2]
Prvi sladoled na štapiću nastao je zaslugom Krisa Nelsona poslastičara iz Ajove, koji je bio inspirisan dečkom po imenu Daglas Resenden koji nije mogao da odluči između lizalice i sladoleda.
Univerzitet Đelato u blizini Bolonje privlači hiljade poslastičara iz različitih zemalja zainteresovanih za usavršavanje svojih veština u proizvodnji sladoleda.
Poznati su slučajevi nekih poslastičara koji su u sladoled dodavali antibiotike, da bi sladoled bio bakteriološki ispravan, a to može biti veoma opasno za one koji su alergični na antibiotike.
Medija: Sladoled
