Sladoled

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sladoled
Ice Cream dessert 02.jpg
Sladoled sa šlagom i vaferom.
Vrsta jelaDesert
Glavni sastojciMleko sisara/biljno mleko ili krem.
  Medija: Sladoled

Sladoled je hladan desert, napravljen od mlečnih proizvoda, kao što je zgusnuto mleko, kombinovano sa veštačkim ukusima i zaslađivačima, kao što je šećer. Ova mešavina se prilikom hlađenja meša da bi se izbeglo formiranje kristala leda.

Zanimljivosti u vezi sa sladoledom[uredi | uredi izvor]

  • Upalu grla od sladoleda uglavnom dobijaju oni kojima je grlo već napadnuto bakterijama.
  • Sladoled se u Rusiji više jede zimi nego leti, jer je visoko kaloričan.
  • Britanska predsednica vlade Margaret Tačer, po zanimanju inženjerka tehnologije, svoju karijeru je započela pronalaskom hemijskog jedinjenja koje se dodaje sladoledu da bi bio kremast.[1]
  • Zanimljiva anegdota o poreklu korneta pripisuje se Ernestu Hamviju koji je radeći na Svetskom sajmu u Sent Luisu 1904. godine, primetio da je prodavac sladoleda na obližnjem štandu ostao bez čašica za serviranje. Hamvi je došao do savršenog rešenja - savio je jedan od svojih vafla u oblik korneta, pustio da se ohladi i tako je nastao najpopularniji način posluživanja sladoleda. Posuđe i kašike više nisu bile potrebne.[2]
  • Prvi sladoled na štapiću nastao je zaslugom Krisa Nelsona poslastičara iz Ajove, koji je bio inspirisan dečkom po imenu Daglas Resenden koji nije mogao da odluči između lizalice i sladoleda.
  • Univerzitet Đelato u blizini Bolonje privlači hiljade poslastičara iz različitih zemalja zainteresovanih za usavršavanje svojih veština u proizvodnji sladoleda.
  • Poznati su slučajevi nekih poslastičara koji su u sladoled dodavali antibiotike, da bi sladoled bio bakteriološki ispravan, a to može biti veoma opasno za one koji su alergični na antibiotike.
Porcija sladoleda, Sijarinska Banja 2019.g.

Izvori[uredi | uredi izvor]