Спрудник мигавац

Sprudnik migavac
	Sprudnik migavac u Bangladešu; Oglašavanje
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Charadriiformes
Porodica:	Scolopacidae
Rod:	Tringa
Vrsta:	T. glareola
Binomno ime
	Tringa glareola; (Linnaeus, 1758)
Sinonimi
	Rhyacophilus glareola (Linnaeus, 1758)

Sprudnik migavac ili šumski sprudnik (lat. Tringa glareola) ptica je selica iz reda šljukarica. Ime roda Tringa potiče od starogrčke reči trungas, koja označava pticu koja gazi po blatu i mrda repom gore-dole, dok reč glareola je nastala od latinske reči glarea (šljunak), što više odgovara obojenosti ptice, nego mestu za gnežđenje.^[2]

Opis[uredi | uredi izvor]

Dužina tela od vrha repa do vrha kljuna je od 18,5 do 21 centimetar, a raspon krila je između 35 i 39 centimetara. Masa ptice je od 34 do 98 grama. Po obliku tela najviše odgovara crvenonogom sprudniku, ali je za trećinu manji. Sličan je sprudniku pijukavcu, ali se od njega razlikuje po velikim, belim pegama na leđima i krilima, beloj obrvi i difuznom prelazu smeđe u belu boju na grudima. Iz daljine se lako primeti da nema izražen kontrast na grudima za razliku od pijukavca. Dok leti potkrilje mu je svetlo, dok je kod sprudnika pijukavca tamno, skoro crno. Vrlo lako se raspoznaje od ostalih šljukarica po oglašavanju.^[3]^[4]

Rasprostranjenje i stanište[uredi | uredi izvor]

Gnezdeći areal ove vrste obuhvata Škotsku, Dansku, severnu Nemačku i Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju, Baltičke države i Skandinaviju, celu Rusku Federaciju sa Sibirom i deo država centralne Azije. Seli se preko cele Evrope i Azije, a zimuje u podsaharskoj Africi, Indiji, Indokini, Australiji i na Malajsko-filipinskom arhipelagu. Ova šljukarica je zabeležena u 172 države sveta. Neke države gde je posmatrana i adekvatno dokumentovana na lutanju su: Trinidad i Tobago, Barbados, Antigva i Barbuda, Nikaragva, Gvatemala, Sveta Lucija i Ekvador. Gnezdi se u mešovitim šumskim kompleksima smrče, vrbe i patuljaste breze, na tresetištima bogatih mahovinom i vlažnim livadama. U negnezdećem periodu se sreće na obalama jezera, pirinčanim poljima, taložnicima otpadnih voda, ali i u blizini irigacionih kanala i plavnih zona reka. Veoma je redak na obalama mora, ali se može videti, ne tako često, u deltama reka i močvarama mangrova.^[5]

Biologija[uredi | uredi izvor]

Ishranu sprudnika migavca velikim delom čine insekti, posebno vodeni. Najčešće su to vrste iz familija Dytiscidae i Hydrophilidae i redova Hemiptera i Diptera i njihovi razvojni oblici. Van perioda gnežđenja se hrani i paucima, račićima, puževima, crvima, malim ribama (do 2cm) i žabama. Povremeno se hrani i semenjem biljaka.

Gnezdo je sakriveno u gustoj vegetaciji, na busenu biljaka, a može biti i na ostrvcima u barama i močvarama. Neretko jaja polaže u napuštena gnezda drugih ptica kao što su drozdovi (Turdidae). Četiri bledozelena jaja ženka polaže od marta do maja.

Odrasle jedinke koje se nisu gnezdile, počinju sa seobom već u junu, dok parovi sa mladima na ovaj opasan put kreću krajem avgusta. Na svoja zimovališta širom Afrike stiže u periodu od avgusta do oktobra. Tokom seobe, dosta ptica sa severa Evrope, sleće na vlažna staništa u Italiji i Francuskoj. Tu se one odmaraju i pripremaju za let preko Sahare i Sredozemnog mora. Krajem marta i početkom aprila, sprudnik migavac polaze na svoja vekovna gnezdilišta, na sever Evrope i Azije gde će stići već krajem aprila. Tokom seobe je rasut u manje grupe, ali se neretko pojavljuje i u većim jatima (20-50 jedinki). Postoje slučajevi kada su tokom seobe zabeležena jata i preko hiljadu jedinki. Evropska populacija je stabilna i ona broji od 763 000 do 1 520 000 gnezdećih parova.^[5]^[1]

Ugroženost[uredi | uredi izvor]

U nekim evropskim zemljama kao što je Finska, sprudnika migavca ugrožava eksploatacija treseta, seča šuma i poljoprivreda. U južnoj Švedskoj, Nemačkoj i Poljskoj brojnost opada usled klimatskih promena. Podložan je ptičjem botulizmu i malariji.^[5]

Sprudnik migavac u Srbiji[uredi | uredi izvor]

U prvoj polovini 20. veka je smatran gnezdaricom pojedinih bara u Srbiji, ali te tvrdnje nisu dokumentovane kvalitetnim podacima. Smatra se široko rasprostranjenom i brojnom prolaznicom. Pojavljuje se u svim tipovima vodenih staništa širom Srbije. Pojedini primerci se zadržavaju tokom reproduktivnog perioda, ali se danas, ne smatra gnezdaricom jer nikad nije pronađeno gnezdo, polog ili mladunci. Vrlo retko se posmatraju jata od više stotina primeraka.^[6]

Tringa glareola

Sprudnik migavac traži hranu u Specijalnom rezervatu prirode ,,Labudovo okno"

Par sprudnika migavaca

Ptica markirana aluminijumskim prstenom u Specijalnom rezervatu prirode ,,Labudovo okno"

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b BirdLife International (2016). „Tringa glareola”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. 9. 2018.
^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.
^ Van Gils, J., Wiersma, P. & Kirwan, G.M. (2019). „Wood Sandpiper (Tringa glareola). In: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. (eds.). Handbook of the Birds of the World Alive”. Barcelona: Lynx Edicions. Pristupljeno 15. 11. 2019.
^ ^a ^b ^v Wood Sandpiper Tringa glareola - datazone.birdlife.org
^ Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015):Ptice Srbije — kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6.
Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Šćiban, Marko; Rajković, Draženko; Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Pantović, Uroš (2015). Ptice Srbije - kritički spisak vrsta (prvo izd.). Novi Sad: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. str. 75-76.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Wood sandpiper species text in The Atlas of Southern African Birds
Oriental Bird Images: Wood Sandpiper Selected photos
Ageing and sexing (PDF; 1.8 MB) by Javier Blasco-Zumeta & Gerd-Michael Heinze
„Tringa glareola”. Avibase.
„Sprudnik migavac”. Internet Bird Collection.
Sprudnik migavac foto galerija na VIREO (Drexel University)
Interaktivna mapa na IUCN Red List maps
Audio zapis na Xeno-canto.
Sprudnik migavac media at ARKive

[iucn-1] BirdLife International (2016). „Tringa glareola”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 15. 9. 2018.

[job-2] Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[3] Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 izd.). Harper Collins. ISBN 9780007268146.

[4] Van Gils, J., Wiersma, P. & Kirwan, G.M. (2019). „Wood Sandpiper (Tringa glareola). In: del Hoyo, J., Elliott, A., Sargatal, J., Christie, D.A. & de Juana, E. (eds.). Handbook of the Birds of the World Alive”. Barcelona: Lynx Edicions. Pristupljeno 15. 11. 2019.

[birdlife-5] v Wood Sandpiper Tringa glareola - datazone.birdlife.org

[6] Šćiban, M., Rajković, D., Radišić, D., Vasić, V. i Pantović, U. (2015):Ptice Srbije — kritički spisak vrsta. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Novi Sad.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]