Haj-tek arhitektura

Arhitektura haj-tek (engl. high tech takođe skraćeno hi-tech) stilski pravac je u savremenoj arhitekturi u okviru postmoderne arhitekture u 1970.-tim godinama našavši široku primenu u 1980.-tim godinama.

Već su arhitekti moderne u prvoj polovini 20. veka upotrebljavali nove materijale staklo, čelik i beton i nove tehnike gradnje objekata. Poslednjih godina se tehnologija jako brzo razvija naročito u konstrukcijama aviona astrnautičkom ispitivanju kosmosa, telekomunikacijama i naročito kompiijuterske tehnike.50% investicija u objektima danas otpada na sisteme električnih, teleinformatskih, hidrauličkih i klimatizacionih instalacija u objketima. Tehnologija jeste dominantna strana svakog objekta kako iznutra tako i spolja Termin hi-teh se veže u pojimanju inteligentnih objekata u kojima se konstrukcija i instalacija projektuje kao neoddeliteljna celina.

Glavne crte[uredi | uredi izvor]

Upotreba visokih tehnologija u projektovanju, izgradnji i inženjeringu zgrada i građevina.^[1]
Upotreba pravih linija i oblika.
Široka upotreba stakla, plastike, metala, betona.
Upotreba funkcionalnih elemenata (liftova, stepeništa, ventilacionih sistema itd.) iznesenih van zgrade.
Decentralizovano osvetljenje koje stvara efekat prostrane, dobro osvetljene prostorije.
«Oblik prati funkciju». Kao izuzetak, žrtvovanje funkcionalnosti radi dizajna.^[2]
Široka upotreba srebrno-metalne boje.
Visok pragmatizam u planiranju prostora.
Često obraćanje elementima konstruktivizma i kubizma (za razliku od bioteka).^[3]