Tanabata
Tanabata (japanski: たなばた ili 七夕, u prevodu "veče sedmog"), poznatiji kao Festival zvezda, je japanski festival koji vodi poreklo od kineskog Ćiši festivala.[1] Proslavlja susret božanstava Orihime i Hikoboši (predstavljeni u vidu zvezda Vega i Altair). Prema legendi, rastavlja ih Mlečni put, i dozvoljeno im je da se vide samo jednom godišnje sedmog dana u sedmom mesecu lunarnog kalendara. Datum Tanabate varira od regiona u zemlji, ali prvi praznici su počinjali 7. jula po Gregorianskom kalendaru. Proslava se održava različitog datuma između jula i avgusta.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Festival je uveden u Japan od strane carice Koken, 755. godine.[2] Nastao je od "Festivala molitve za veštine" (乞巧奠 Kikoden), što je drugi naziv za Ćiši, koji se slavio u Kini, i takođe usvojen na carskom dvoru u Kjotu iz Hejan perioda.
Festival je stekao veliku popularnost u široj javnosti do ranog Edo perioda,[3] kada je postao mešavina sa različitim Obon ili Bon tradicijama (jer se Obon ranije proslavljao 15. u sedmom mesecu), i razvio se u savremeni Tanabata festival. Narodni običaji vezani za festival variraju od regiona u zemlji, ali obično, žene bi poželele da su bolje u šivenju, zanatstvu, dok bi muškarci poželeli za bolji rukopis, tako što bi svoje želje napisali na papirnim trakama. Običaj je bio da se koristi rosa sa Taro listova kako bi napravili mastilo za pisanje želja. Obon se sada održava 15. avgusta po solarnom kalendaru, približno prvobitnom datumu po lunarnom kalendaru, čineći Tanabatu i Obon različite događaje.
Naziv Tanabata može da vodi poreklo od japanskog čitanja kineskih ideograma 七夕, koji se ranije čitao kao "šićiseki" (videti objašnjenje o različitim čitanjima kinesekih ideograma). Veruje se da je šinto ceremonija pročišćenja postojala otprilike u isto vreme, gde su šinto sveštenice miko tkale posebnu tkaninu na razboju pod nazivom tanabata (棚機) i ponudile bogu kao molitvu za zaštitu pirinčanih useva od kiša i oluja i za dobru žetvu kasnije na jesen. Ova ceremonija se postepeno spojila u Kikoden da bi na kraju nastala Tanabata.
Priča[uredi | uredi izvor]
Kao Ćiši i Ćilseok, Tanabata je inspirisana popularnom pričom iz kineskog folklora, "Tkalja i pastir". Neke verzije su uključene u Manjošu.
Orihime (織姫 Nebeska princeza tkalja), ćerka Tenteja (天帝 Nebeski car, ili sam univerzum), tkala je prelepu odeću kod obale Amanogave (天の川 Mlečni put, bukvalno "Nebeska reka"). Njen otac je voleo tkaninu koju je ona tkala, pa je svakodnevno veoma naporno radila na tkanju. Međutim, Orihime je bila tužna što zbog svog napornog svakodnevnog rada nikada nije mogla da upozna i da se zaljubi u ikoga. Zabrinut za svoju ćerku, Tentei joj je organizovao susret sa Hikobošijem (彦星 zvezdani pastir, ili bukvalno zvezdani dečak) (takođe nazvan Kengju (牽牛)) koji je živeo i radio na drugoj strani Amonagave. Kada su se upoznali, istok trenutka su se zaljubili jedan u drugog i ubrzo venčali. Međutim, otkad se udala, Orihime više nije tkala za Tenteja, a Hikoboši je dozvolio svojim kravama da tumaraju svuda po Nebu. Razbesnevši se, Tentei je razdvojio ova dva ljubavnika preko Amonagave i zabranio da se vide. Orihime je očajavala zbog gubitka svog muža i pitala oca da je pusti da ga opet vidi. Tenteja su dirnule ćerkine suze i dozvolio je da se ponovo vide 7. dana 7. meseca ako je vredno radila i završila tkanje. Kada su prvi put pokušali da se sretnu, otkrili su da je nemoguće preći reku jer nije bilo mosta. Orihime je toliko plakala da je jato svraka došlo i obećalo da je napraviti most svojim krilima da bi mogla da pređe reku. Kaže se da ako pada kiša na Tanabatu, svrake ne mogu da dođu jer se reka preplavi, pa moraju da čekaju do sledeće godine da se vide. Kiša na ovaj dan se naziva "Orihimina i Hikobošijeva suza".
Imena[uredi | uredi izvor]
Orihime i Hikoboši su imali razne varijacije imena za različite verzije priča.
| Orihime | Hikoboši |
|---|---|
| Tanabata-cume
Asagao-hime Ito-ori-hime Momoko-hime Takimono-hime Sasagani-hime |
O-Tanabata-sama
Kaiboši Kengju |
Običaji[uredi | uredi izvor]
.jpg)
U savremenom Japanu, ljudi generalno proslavljaju ovaj dan pišući želje, ponekad u formi poezije na tanzakuu (短冊), malom parčetu papira, okačenom na bambus, ponekad sa drugim dekoracijama. Bambus i dekoracije se česeto puste niz reku ili pale nakon festivala, oko ponoći ili sutradan.[6] Ovo podseća na običaj plutanja papirnih brodića i sveća na reci za vreme Obon festivala. Mnoga mesta u Japanu imaju svoj običaj Tanabate, koji su obično vezani za lokalne Obon tradicije.
Datum[uredi | uredi izvor]
Prvobitni datum Tanabate baziran je na japanskom lunarnom kalendaru, koji je oko mesec dana iza Gregorijanskog kalendara. Kao rezultat toga, neki festivali se održavaju 7. jula, neki se održavaju par dana oko 7. avgusta, dok se drugi još uvek održavaju 7. dana 7. meseca tradicionalnog japanskog lunarnog kalendara, što je obično u avgustu po Gregorianskom kalendaru.
Gregorianski datumi "sedmog dana sedmog lunarnog meseca japanskog lunarnog kalendara" za predstojeće godine su:
- 17. avgust 2018.
- 7. avgust 2019.
- 25. avgust 2020.
- 14. avgust 2021.
- 4. avgust 2022.
Festivali[uredi | uredi izvor]
Veliki Tanabata festivali se održavaju na mnogim mestima u Japanu, najviše pored tržnih centara i ulica, koji su ukrašeni velikim šarenim trakama. Najpoznatiji Tanabata festival se održava u Sendaju od 6. do 8. avgusta. U Kanto regiji, 2 najveća Tanabata festivala se održavaju u Hiracuki, Kanagavi (oko 7. jula) i u Asagaji, Tokio neposredno pre početka Obon praznika sredinom avgusta. Tanabata festival se takođe održava u Sao Paulu, Brazil oko prvog vikenda u julu i u Los Anđelesu, Kalifornija početkom avgusta.
Iako Tanabata festivali variraju od regije, većina festivala sadži nadmetanje Tanabata ukrasa. Ostali događaji mogu biti parade i takmičenje za Mis Tanabate. Kao i drugi japanski festivali, mnogi ulični štandovi prodaju hranu, obezbeđene su karnevalske igre, itd. što doprinosi svečanoj atmosferi.
Tokio Diznilend i Tokio Dizni more često proslavljaju Tanabata festival sadžeći paradu sa Mini kao Orihime i Miki kao Hikoboši.[7]
Sendaj festival[uredi | uredi izvor]
Najpoznariji Tanabata festival u Japanu je Sendaj. Tanabata se u Sendaju slavila od vremena Date Masamune (1567-1636) koji je bio prvi vojskovođa područja Sendaj.[8] Festival je otpočeo ubrzo nakon osnivanja grada u ranom Edo periodu. Tanabata festival je postepeno godinama postajao sve veći. Iako je popularnost festivala počela da opada nakon Meiđi restauracije, i skoro nestala tokom ekonomske krize koja se pojavila nakon Prvog svetskog rata, volonteri u Sendaju su oživeli festival 1928. godine i uspostavili tradiciju održavanja festivala od 6. do 8. avgusta.
Tokom Drugog svetskog rata bilo je nemoguće održavanje festivala, i skoro bez ikakvih dekoracija je viđen grad od 1943. do 1945. godine, ali posle rata, prvi značajni Tanabata festival u Sendaju održan je 1946. godine i sadržao je 52 dekoracije. 1947. godine, Šova car Hirohito je posetio Sendaj i dočekan je sa 5000 Tanabata ukrasa. Festival je naknadno postao jedan od tri glavna letnja festivala u Tohoku regiji i postao glavna turistička atrakcija. Festival sadrži gledanje vatrometa 5. avgusta.
Na Sendaj Tanabata festivalu, ljudi tradicionalno koriste sedam različitih vrsta dekoracija, gde svaka ima posebno značenje. Sedam dekoracija i sedam simboličkih značenja su:[9]
-
Papirići (短冊 Tanzaku): Ručno napisane želje za dobru budućnost zemlje i zahvalnica -
Papirni ždral (折り鶴 Orizuru): Origami dekoracija za dug život -
Torba (巾着 Kinćaku): Dekoracija za dobar posao -
Mreža (投網 Toami): Papirna dekoracija za dobar ribolov -
Kesa za đubre (くずかご Kuzugo): Papirna dekoracija za čistoću -
Trake (吹き流し Fukinagaši): Papirne cevaste trake za poboljšanje veštine tkanja -
Ukrasna kugla (薬玉 Kusudama) obično ukrašena iznad traka. Napravljena je prema cvetu Daliji
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ju., Brown, (2006). China, Japan, Korea : culture and customs. Brown, John. North Charleston, South Carolina: BookSurge. ISBN 978-1-4196-4893-9. OCLC 162136010.
- ^ „Shinto and Its Festivals by Denny Sargent”. www.psychicsophia.com. Pristupljeno 07. 12. 2018.
- ^ Hearn, Lafcadio; Rogers, Bruce (1905). The romance of the Milky Way : and other studies & stories. Wellesley College Library. Boston : Houghton Mifflin.
- ^ James, Grace; Goble, Warwick (1910). Green Willow : and other Japanese fairy tales. New York Public Library. London : Macmillan and Co.
- ^ Kyō no ohanashi. natsu. 鈴木出版. 1984. ISBN 978-4-7902-4005-1. OCLC 672807221.
- ^ „All About Japan's Colorful Tanabata Festivals”. TripSavvy. Pristupljeno 07. 12. 2018.
- ^ „Celebrate Disney Tanabata Days at Tokyo Disney Resort”. Disney Parks Blog (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 12. 2018.
- ^ „Sendai Tanabata Festival | Miyagi Attractions | Japan Travel | JNTO |”. Japan National Tourism Organization (JNTO) (na jeziku: engleski). Pristupljeno 07. 12. 2018.
- ^ „Sendai’s Tanabata Matsuri: Four Centuries of Vivid Colors”. nippon.com (na jeziku: engleski). 09. 06. 2018. Pristupljeno 07. 12. 2018.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ju., Brown, (2006). China, Japan, Korea : culture and customs. Brown, John. North Charleston, South Carolina: BookSurge. ISBN 978-1-4196-4893-9. OCLC 162136010.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
