Pređi na sadržaj

Tupoljev Tu-2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev Tu-2

Tupoljev Tu-2
Opšte
Namena taktički bombarder
Posada 4 člana
Zemlja porekla  SSSR
Proizvođač Projektant: OKB-156 Tupoljev, Proizvođač:1. Zavod No u Voronježu, 2. Zavod No 18 u Samari,
Prvi let 29. januar 1941.
Početak proizvodnje 1943. do 1948.
Uveden u upotrebu septembar 1942.
Povučen iz upotrebe 1955. SSSR, 1961. Kina
Status neoperativan
Prvi korisnik  SSSR
Broj primeraka 2.527
Dimenzije
Dužina 13,80 m
Razmah krila 18,86 m
Visina 4,13 m
Površina krila 48,5 m²
Masa
Prazan 7.601 kg
Normalna poletna 10.538 kg
Maks. težina pri uzletanju 11.768 kg
Maks. spoljni teret 3.000 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 2 × AŠ-82
Snaga 2 × 1.380 kW
Performanse
Brzina krstarenja 370 km/h
Maks. brzina na Hopt 547 km/h
Dolet 2.020 km
Plafon leta 9.000 m
Brzina penjanja 492 m/min

Tupoljev Tu-2, (rus. Туполев Ту-2), (NATO naziv Bat) je dvomotorni srednje teški taktički bombarder na klipno elisni pogon ruskog projektanta aviona Tupoljev koji je projektovan uoči napada Nemačke na SSSR. U toku razvoja nosio je ime ANT-58 i „avion 103". Imao je veliku brzinu i projektovan je da ospori nemački Junkers Ju 88. Pored bombardera iz ovog tipa aviona su razvijeni lovac presretač, izviđač i torpedonosac. Prvi let prototipa bio je 29. januar 1941. godine.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
A.N.Tupoljev (1944.)

U vreme početka radova na projektovanju aviona Tu-2, 1938. godine Tupoljev je sa svojim ljudima iz konstrukcionog biroa (OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev)) bio u zatvoru zbog optužbe da je prodao planove Nemcima za avion Meseršmit Bf-110. Da ne bi sedeli besposleni naređeno im je da konstruišu novi sednji bombarder. Tim se prihvatio posla i uskoro nastaje prototip ANT-58 koga vlasti nazivaju „avion 103" jer zatvorenici nisu imali pravo da avione označavaju svojim imenima (ANT su inicijali A. N. Tupoljeva.[1]). Avion je poleteo 29. januara 1941 i na testiranju pokazao izvanredne rezultate: brzinu od 635 km/h, dolet od 2.500 km i plafon leta preko 10.000 m. Avion je bio opremljen linijskim motorima Mikulin M-37 snage 1.400 KS pošto se tokom ispitivanja pokazalo da ovaj motor nije baš pouzdan, Tupoljev je odmah predložio i napravio varijantu aviona sa radijalnim motorima Švecov AŠ M-82 sa snagom 1.330 KS koji je nazvan ANT-60 ("avion 103V"). Zbog manje snage ovaj avion je imao nešto lošije karakteristike ali je bio mnogo pouzdaniji te je stoga prihvaćen za serijsku proizvodnju[2]

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-2 je potpuno metalne konstrukcije, visoko srednjokrilac sa dva klipno elisna vazduhom hlađena radijalna motora AŠ-82 koji su postavljeni po jedan na svako krilo. Svaki motor ima metalne elise sa tri peraja i promenljivim korakom, a kasnije verzije ovih aviona imaju elise sa po četiri peraja. Avion ima uvlačeći stajni trap sistema tricikl, prednje noge koje predstavljaju i osnovne, imaju po jedan točak sa gumom niskog pritiska koji se uvlači u prostor iza nosača motora, a zadnja noge se nalaze ispod repnog dela aviona „klavirska“ noga. Avion ima ukupno 3 točka koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama. Trup aviona je okruglog poprečnog preseka i u njega se mogu smestiti 3 bombe po 1.000 kg. Na repu avion ima dva vertikalna kormila pravca koja se nalaze na krajevima horizontalnih stabilizatora.[3]

Varijante aviona Tupoljev Tu-2

[uredi | uredi izvor]

Avion Tu-2 je bio dobar avion te stoga nije čudo što je imao jako široku primenu a time i veliki broj varijanti[4]

  • ANT-58/"avion 103" - radni nazivi projekta aviona Tu-2,
  • ANT-67 - varijanta aviona Tu-2 bombarder dugog doleta,
  • Tu-1 - varijanta aviona Tu-2 lovac dugog doleta,
  • Tu-2 - varijanta aviona Tu-2 sa motorima M-82 (vazduhom hlađeni radijalni), snage 1450 KS, oklopljen 1942. godina,
  • Tu-2S (ANT-61) - varijanta aviona Tu-2 sa motorima M-82FN (vazduhom hlađeni radijalni), snage 1670/1850 KS, 1943. godina,
  • Tu-2D (ANT-62) - varijanta aviona Tu-2S dugog doleta sa motorima M-82FN (vazduhom hlađeni radijalni), snage 1670/1850 KS, 1943. godina,
  • Tu-2DB (ANT-64) - varijanta aviona Tu-2S bombarder dugog doleta,
  • Tu-2F (ANT-64) - varijanta aviona Tu-2S namenjen izviđanju i aerofotografisanju,
  • Tu-2G - varijanta aviona Tu-2 transportni (kargo) avion velikih vrzina,
  • Tu-2K - varijanta aviona Tu-2 eksperimentalni avion za testiranje izbacivanja sedišta,
  • Tu-2M - prototip aviona (konverzija) sa motorima M-83FN,
  • Tu-2H - prototip aviona (konverzija) za ispitivanje turbomlaznih motorima Rols-Rois Nene,
  • Tu-2Paravan - napravljena dva aviona sa uređajem za sečenje ušadi koja vezuju vazdušne balone za zemlju,
  • Tu-2R - obaveštajana (špijunska) verzija aviona Tu-2,
  • Tu-2Š - eksperimentalna verzija aviona za ispitivanje naoružanja,
  • Tu-2RŠR - eksperimentalna verzija aviona za ispitivanje topa RSHR od 57mm,
  • Tu-2/104 - prototip aviona Tu-2 presretač u svim vremenskim uslovima,
  • Tu-2T (ANT-62T) - Torpedna varijanta aviona Tu-2S,
  • Tu-6 - izviđačka varijanta aviona Tu-2,
  • Tu-8 (ANT-69) - bombarder dugog doleta, sa motorima Švecov AM-39FN-2 snage 1.850KS,
  • Tu-10 (ANT-68) - prototip bombardera opšte namene, sa motorima Švecov AM-39FN-2 snage 1.850KS, maks. brzina 641km/h, poleteo 19. maja 1945. godina[5]
  • Tu-2UTB - školska verzija aviona Tu-2.

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]
Tu-2 u kineskom muzeju

Tri aviona nulte serije, sa oznakom Tu-2, su isporučena trupi radi testiranja u ratnim uslovima i ocenjena su kao izvanredna, međutim serijska proizvodnja početa 1942. godine je prekinuta pa nastavljena 1943. godine iz jednostavnog razloga što je Tu-2 delio pogonske grupe (motor AŠ M-82) sa lovcem Lavočkin koji je imao prioritet pa je u Tu-2 ugrađivano ono što je preostalo od lovaca. Sa druge strane operativan je bio sličan bombarder Petljakov Pe-2 pa rukovodstvo nije insistiralo na proizvodnji i Aviona Tu-2. Na insistiranje borbene jedinice koja je imala prilike da koristi ovaj avion rukovodstvo je popustilo i počela je serijska proizvodnja, tako da se korist od ovih aviona osetila tek u završnim operacijama Drugog svetskog rata.

Avion se pokazao pouzdan, izuzetno popularan, i bez potrebe za modifikacijama u toku svoje operativne upotrebe. Avion je služio kratko u Sovjetskom Savezu, ali druge socijalističke zemlje su ga koristile dugi niz godina. Severnokorejsko vazduhoplovstvo ga je koristilo tokom Korejskog rata, a neke druge zemlje sve do 1961. Posleratne verzije su uključivale avion za podršku s topom 37 mm, radarom opremljen avion i visokoleteći Tupoljev Tu-6 sa većim rasponom krila i povećanim repom.

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]
Tu-2 u poljskom muzeju avion ima propeler sa 4 kraka
  • Streljačko: tipično 3 mitraljeza 12,7 mm Berezin BS za odbranu, jedan u zadnjem delu kabine, drugi u leđnoj kupoli, treći u podtrupnoj poziciji, i 2 topa 20 mm ŠVAK u krilima za napadna dejstva (kasnije često 23 mm).
  • Bombe: 2.270 kg, kasnije i do 3.000 kg u trupu.
  • 10 lansera za rakete RS-132.
Korisnici aviona Tu-2 u svetu
Poštanska marka sa slikom aviona Tu-2

Zemlje koje su koristile avion Tu-2

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ OAO «Tupolev», Pristupljeno 27. aprila 2013.
  3. ^ „Tupolev Tu-2”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Alfavitnый katalog”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ „Tupolev Tu-10 - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake, Jon (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3/. ISBN 978-1-56091-899-8. Proverite vrednost parametra |isbn=: invalid character (pomoć). 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Podvig, Pavel (1998). Russian Strategic Nuclear Weapons (na jeziku: (jezik: ruski)). Moscow: Izdat. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Herbert, Leonard (2001). Le Tupolev Tu-2 (na jeziku: (jezik: francuski)). Paris: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-116-4. 
  • Kopenhagen, Wilfried (1989). Sowjetische Bombenflugzeuge (na jeziku: (jezik: nemački)). Berlin: transpress-Verlag. ISBN 978-3-344-00391-3. 
  • Šavrov, V. B. (2002). „Samolet Tu-2”. Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. str. 166—178. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Tupoljev Tu-2 na Vikimedijinoj ostavi.
  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.tupolev.ru. Pristupljeno 8. 12. 2010. 
  • „Tupolev” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.tupolev.co.tv. Arhivirano iz originala 11. 03. 2011. g. Pristupljeno 30. 1. 2011. 
  • „VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011. 
  • „Tupolev Andrej Nikolajevich” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviation.ru. Arhivirano iz originala 5. 06. 2011. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  • „Tu-2” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-2 (1940)” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 22. 12. 2010. 
  • „Tu-2 aircraft family A.N.Tupolev” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 22. 12. 2010. 
  • „Tu-2 (Monino)” (na jeziku: (jezik: engleski)). scalemodels.ru. Pristupljeno 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-2” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.shanaberger.com. Arhivirano iz originala 20. 12. 2010. g. Pristupljeno 23. 12. 2010. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-2&oldid=27888456”