Ustavni sud Republike Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Coat of arms of Serbia.svg
Ovaj članak je dio serije o
političkom sistemu Srbije

Ustavni sud Republike Srbije je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.

Istorijat[uredi]

Ustavni sud, kao samostalni republički organ sa osnovnom funkcijom zaštite ustavnosti i zakonitosti, ustanovljen je Ustavom Socijalističke Republike Srbije od 9. aprila 1963. godine. Nadležnost i postupak pred Ustavnim sudom i pravna dejstva njegovih odluka bili su bliže određeni Zakonom o Ustavnom sudu koji je proglašen 25. decembra 1963. godine.[1]

Na tim ustavnim i zakonskim osnovama, Ustavni sud je započeo sa radom 15. februara 1964. godine, kad je održao svoju prvu sednicu. Do donošenja Ustava Republike Srbije iz 1990. godine Ustavni sud delovao je u okviru sistema jedinstva vlasti, sa Narodnom skupštinom kao najvišim organom. Ustavom od 1990. godine Ustavni sud je opredeljen kao samostalan i nezavisan državni organ, koji deluje u okviru sistema podele vlasti. Članom 9. Ustava od 1990. godine, Ustavnom sudu poverena je zaštita ustavnosti i zakonitosti.

Danas, u obavljanju utvrđenih ustavnih nadležnosti Ustavni sud primenjuje Ustav Republike Srbije (2006), Zakon o Ustavnom sudu[2] i Poslovnik o radu Ustavnog suda.[3]

Sastav[uredi]

Ustavni sud čini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština Republike Srbije, pet imenuje predsednik Republike Srbije, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.

Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži Narodna skupština, a opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje među istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci. Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najviše dva puta. Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.[4]

Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Srbiji, u skladu sa zakonom. Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odlučuje sam Ustavni sud.[5]

Nadležnost[uredi]

Ustavni sud odlučuje o:[6]

  • saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima,
  • saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom,
  • saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom,
  • saglasnosti statuta i opštih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,
  • saglasnosti opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata, udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.


Ustavni sud:

  • rešava sukob nadležnosti između sudova i drugih državnih organa,
  • rešava sukob nadležnosti između republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,
  • rešava sukob nadležnosti između pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,
  • rešava sukob nadležnosti između organa različitih autonomnih pokrajina ili različitih jedinica lokalne samouprave,
  • odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova,
  • vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.

Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana.

Ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.[7]

Postupak[uredi]

Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud. Svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Zakon ili drugi opšti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u službenom glasilu.

Ustavni sud može, do donošenja konačne odluke i pod uslovima određenim zakonom, obustaviti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opšteg akta čiju ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Ustavni sud može oceniti saglasnost zakona i drugih opštih akata sa Ustavom, opštih akata sa zakonom i po prestanku njihovog važenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od šest meseci od prestanka njihovog važenja.[8]

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. Ustavni sud Republike Srbije: Istorijat Suda, Pristupljeno 23. 8. 2015.
  2. Zakon o Ustavnom sudu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 109/07, 99/11 i 18/13)
  3. Poslovnik o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 103/13)
  4. Član 172. Ustava Republike Srbije (2006)
  5. Član 173. Ustava Republike Srbije
  6. Član 167. Ustava Republike Srbije
  7. Član 170. Ustava Republike Srbije
  8. Član 168. Ustava Republike Srbije

Spoljašnje veze[uredi]