Pređi na sadržaj

Učešće žena na Olimijskim igrama

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Stopa učešća žena na Olimpijskim igrama raste od vremena prvog učešća 1900. Neki sportovi su jedinstveni za žene, u drugim se takmiče oba pola, dok su neki stariji sportovi ostali samo za muškarce. Studije medijskog izveštavanja o Olimpijadi dosledno pokazuju razlike u načinima na koje se opisuju žene i muškarci i načinima na koji se raspravlja o njihovim nastupima. Zastupljenost žena u Međunarodnom olimpijskom komitetu znatno je zaostajala za stopom učešća žena u sportskim takmičenjima.

Istorija žena na Olimpijadi[uredi | uredi izvor]

1900[uredi | uredi izvor]

Šarlot Kuper

Na Letnjim igrama iste godine debitovale su ženska atletika i gimnastika.[1] U atletici, žene su se takmičile u trkama na 100 metara, 800 metara, štafeti 4×100 metara, skoku u vis i bacanju diska. Trka na 800 metara bila je kontroverzna jer su mnogi takmičari navodno bili iscrpljeni ili nisu mogli da završe trku.[2] Shodno tome, MOK je odlučio da izbaci 800 metara iz programa; nije vraćena sve do 1960.[3] Poljakinja Halina Konopacka postala je prva ženska olimpijska šampionka u atletici pobedom u bacanju diska.[4] Na takmičenju u gimnastici domaćin Holandija je osvojili prvu zlatnu medalju za žene u ovom sportu.[5] Tenis je uklonjen iz programa.

Na Zimskim olimpijskim igrama 1948. u Sankt Moricu, žene su debitovale u disciplinama spusta i slaloma, a prethodno su se takmičile samo u kombinovanoj disciplini 1936. godine. Godine 1948. žene su se takmičile u svim istim disciplinama alpskog skijanja kao i muškarci. Barbara En Skot iz Kanade pobedila je u ženskom pojedinačnom takmičenju u umetničkom klizanju, što je prvi put da je neEvropljanka osvojila zlatnu medalju na takmičenju.[6] Na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 1948. žene su se prvi put takmičile u kanuu.[7] Žene su se takmičile u disciplini K-1 500 metara.[7] Alis Koučmen je osvojila zlatnu medalju u skoku u vis za žene na Letnjim olimpijskim igrama 1948. godine, što je predstavljalo prvu zlatnu medalju koju je osvojila crnkinja za Sjedinjene Američke Države. Na Zimskim olimpijskim igrama 1952. održanim u Oslu, žene su se prvi put takmičile u skijaškom trčanju. Takmičili su se na distanci od 10 kilometara. Na Letnjim olimpijskim igrama 1952. održanim u Helsinkiju, ženama je po prvi put dozvoljeno da se takmiče u konjičkom sportu.[8] Oni su se takmičili u dresuri koja je bila otvorena za muškarce i žene da se takmiče jedni protiv drugih.[8] Danski konjanik Lis Hartel osvojila je srebrnu medalju u pojedinačnoj konkurenciji zajedno sa muškarcima.[9] Na Zimskim olimpijskim igrama 1956. održanim u Kortini d'Ampeco, u program je dodata štafeta kros 3 × 5 kilometara. Letnje olimpijske igre 1956. održane u Melburnu, imale su program identičan prethodnoj olimpijadi.

Dve žene su se takođe takmičile u konjičkom takmičenju na Igrama 1900. (Džejn Mulin i Elvira Guera). Prvobitno su samo skakačke konjičke discipline računale kao „olimpijske“, ali su zapisi MOK-a kasnije dodali hakove i trke lovaca i poštanskih trenera na zvaničnu listu od 1900 događaja, retroaktivno čineći Mulena i Geru među prvim olimpijankama.[10][11]

1904–1916[uredi | uredi izvor]

1904. godine dodato je takmičenje u streljaštvu za žene.[12][13]

Na Letnjim OI u Londonu 1908. bilo je 37 atletičarki koje su se takmičile u streljaštvu, tenisu i umetničkom klizanju.[14]

Na Letnjim olimpijskim igrama 1912. bilo je 47 žena na sportskim događajima. Dodato je plivanje i ronjenje, ali su uklonjeno umetničko klizanje i streljaštvo. Likovna takmičenja koja su uvedena na tim olimpijadama bila su otvorena i za žene, ali nije vođena puna evidencija učesnika.

Letnje olimpijske igre 1916. trebalo je da se održe u Berlinu, ali su otkazane nakon izbijanja Prvog svetskog rata.[15]

1920–1928[uredi | uredi izvor]

Halina Konopačka

1920. godine na Igrama se takmičilo 65 žena. Streličarstvo je ponovo dodato u program.

Rekordnih 135 sportistkinja takmičilo se u Parizu 1924. Na Letnjim olimpijskim igrama 1924. održanim iste godine u Parizu, žensko mačevanje je prvi put uvedeno kao takmičarski sport a predstavnica Danske Elen Osije je osvojila inauguraciono zlato.[16] Streličarstvo je ponovo skinuto sa programa sporta. Doroti Margaret Stjuart je bila prva žena koja je osvojila medalju u umetnosti, osvojivši srebro u mešovitoj književnosti.[17]

Godine 1924. održane su i prve Zimske olimpijske igre, a žene su se takmičile samo u umetničkom klizanju. Herma Sabo je postala prva šampionka na Zimskim olimpijskim igrama nakon pobede u ženskom pojedinačnom takmičenju.[18]

Na Zimskim olimpijskim igrama 1928. u Sankt Moricu, nije bilo promena ni u jednom ženskom takmičenju. Petnaestogodišnja Sonja Heni osvojila je tri zlatne olimpijske medalje.[19]

Prve moderne Olimpijske igre na kojima su učestvovale sportistkinje bile su Letnje olimpijske igre 1900.. u Parizu.[20] Helene de Pourtales iz Švajcarske je postala prva žena koja se takmičila na Olimpijskim igrama i postala prva ženska olimpijska šampionka, kao članica pobedničkog tima u prvom takmičenju u jedrenju od 1 do 2 tone 22. maja 1900.[21][22] Britanka Šarlot Kuper postala je prva šampionka pojedinačno pobedom u ženskom pojedinačnom teniskom takmičenju 11. jula.[23] Tenis i golf su bili jedini sportovi u kojima su žene mogle da se takmiče u pojedinačnim disciplinama. Na Igrama 1900. godine učestvovale su 22 žene, 2,2% svih takmičara.[14] Pored jedrenja, golfa i tenisa, žene su se takmičile i u kroketu.

1932–1936[uredi | uredi izvor]

Za Letnje olimpijske igre 1932, održane u Los Anđelesu, dodato je bacanje koplja i 80 metara sa preponama. Na Zimskim igrama 1936. u Garmiš-Partenkirhenu, žene su se prvi put takmičile u alpskoj skijaškoj kombinaciji, a zlatnu medalju osvojila je Nemica Kristl Kranc.[24] Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. održanim u Berlinu, gimnastika se vratila u program za žene.

1940–1944[uredi | uredi izvor]

Zimske olimpijske igre 1940. koje su trebale da se održe u Saporu, Letnje olimpijske igre 1940. u Tokiju, Zimske olimpijske igre 1944. u Kortini d'Ampeco i Letnje olimpijske igre 1944. koje su trebale da se održe u Londonu su otkazane zbog izbijanje Drugog svetskog rata. Šest olimpijskih atletičarki umrlo je tokom Drugog svetskog rata:[25]

Atleta Nacija Sport Godina takmičenja medalja(e)

Estela Agsteribe[uredi | uredi izvor]

 Nizozemska gimnastika 1928.
Dorotea Koring Nemačka tenis 1912.
Helena Nordhajm Nizozemska gimnastika 1928.
Ana Dresden-Polak Nizozemska gimnastika 1928.
Jud Simons Nizozemska gimnastika 1928.
Hildegarde Švarce Letonija Umetničko klizanje 1936.

1948–1956[uredi | uredi izvor]

Austrijska alpska skijašica Erika Mahringer u spustu na Igrama 1948. u St. Moricu

Brzo klizanje za žene[26] debitovao je na Zimskim olimpijskim igrama 1960. održanim u Skvo dolini. Helga Haase, koja je predstavljala Ujedinjeni tim Nemačke, osvojila je inauguraciono zlatnu medalju za žene, u disciplini 500 metara . [27] Program je ostao isti za Letnje olimpijske igre 1960. održane u Rimu. Na Zimskim olimpijskim igrama 1964. u Insbruku, debitovala je ženska disciplina u skijaškom trčanju na 5 km.[28] Na Letnjim olimpijskim igrama 1964. održanim u Tokiju, odbojka je prvi put bila olimpijski sport a domaćin, ženska odbojkaška reprezentacija Japana osvojila je zlato.[29] Na Zimskim olimpijskim igrama 1968. održanim u Grenoblu, prvi put je uvršteno sankanje za žene. Erika Lehner iz Italije osvojila je zlato nakon što su istočnonemačke trkačice Ortrun Enderlein, Ana-Maria Muller i Angela Knosel navodno zagrejale trkače na svojim sankama i bile diskvalifikovane.[30] Ostaje nepoznato da li su Istočni Nemci zaista grejali svoje sanke ili su situaciju izmislili Zapadni Nemci.[31] Na Letnjim olimpijskim igrama 1968. u Meksiko Sitiju žene su se prvi put takmičile u streljaštvu.[32] Žene su se takmičile u mešovitim disciplinama sa muškarcima i bilo im je dozvoljeno da se takmiče u svih sedam disciplina.[32]

1960–1968[uredi | uredi izvor]

Helga Hase

1972–1980[uredi | uredi izvor]

Na Zimskim olimpijskim igrama 1972. održanim u Saporu nije bilo promena u sportovima dostupnim ženama. Na Letnjim olimpijskim igrama 1972. u Minhenu, streličarstvo je održano prvi put od 1920.[33] Na Zimskim olimpijskim igrama 1976. u Insbruku, u program je dodat ples na ledu.[a]. Žene su se takmičile u tri nova takmičenja na Letnjim olimpijskim igrama 1976. održanim u Montrealu. Žene su debitovale u košarci i rukometu.[34][35] Žene su se takođe prvi put takmičile u veslanju, učestvujući u šest od osam disciplina.[36] Nije bilo novih sportova ili disciplina za žene na Zimskim olimpijskim igrama 1980. održanim u Lejk Plesidu. Na Letnjim olimpijskim igrama 1980. održanim u Moskvi, debitovao je ženski hokej na travi. Zaobilazni tim Zimbabvea napravio je veliki problem, osvojivši zlato, prvu olimpijsku medalju nacije.[37] Međutim, ove Olimpijske igre su bile poremećene američkim bojkotom igara zbog sovjetske invazije na Avganistan.[38]

1984–1992[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Američke Države se takmiče protiv Južne Koreje u rukometu na Letnjim olimpijskim igrama u Seulu 1988.

Žensko skijaško trčanje na 20 kilometara dodano je programu Zimskih igara u Sarajevu 1984. godine . Marja-Liisa Hamalainen iz Finske dominirala je u kros-kantri disciplinama, osvojivši zlato na sve tri udaljenosti. [39]

Na Letnjim olimpijskim igrama 1984. u Los Anđelesu pokrenute su nova takmičenja za žene. Sinhrono plivanje je debitovalo, a na takmičenju su se takmičile samo žene. [40] Domaćini Amerikanci osvojili su zlato i u solo i u duetu.[41] Žene su takođe debitovale u biciklizmu, takmičeći se u drumskoj trci.[42] U ovom takmičenju je pobedu odnela Amerikanka Koni Karpenter.[42] Takođe, prvi put se pojavila ritmička gimnastika u kojoj su se takmičile samo žene; pobedila je Kanađanka Lori Fung.[43] Ženski maraton je takođe prvi put nastupio na ovim Igrama, a Amerikanka Džoan Benoa osvojila je zlato za 2:24:52, za vreme koje su mnogi mislili da je bilo nemoguće za žene samo nekoliko godina ranije.[44][45] Ovo su ujedno bile i prve igre na kojima su se žene takmičile samo protiv drugih žena u streljaštvu.[46] Ove igre su bojkotovali Sovjetski Savez i njegove satelitske države.

Na Zimskim olimpijskim igrama 1988. održanim u Kalgariju nije bilo novih događaja. Na Letnjim olimpijskim igrama 1988. u Seulu, stoni tenis se prvi put pojavio i za muškarce i za žene.[47] Takmičili su se u disciplinama singl i dubl. Takođe, na ovim Igrama debitovala je posebna jedriličarska disciplina za žene, disciplina 470 za žene.[48] Po prvi put žene su se takmičile u biciklističkoj disciplini, sprintu.[49]

Godine 1991. MOK je obavezao da svi novi sportovi koji se prijavljuju za uključenje na OI imaju takmičarke.[50] Međutim, ovo pravilo važilo je samo za nove sportove koji se prijavljuju za olimpijsko priznanje. To je značilo da su svi sportovi koji su bili uključeni u olimpijski program pre 1991. godine mogli i dalje da isključuju ženske učesnice prema nahođenju sportskog saveza.[51] Na Zimskim olimpijskim igrama 1992. u Albertvilu, žene su se prvi put takmičile u biatlonu.[52] Sportisti su se takmičili u pojedinačnoj disciplini, sprintu i štafeti. Skijanje slobodnim stilom je takođe debitovalo na Igrama 1992. godine, gde su se žene takmičile u disciplini mogul.[53] Brzo klizanje na kratkim stazama se prvi put pojavilo na ovim Igrama.[54] Žene su se takmičile u trkama na 500 metara i štafeti na 3000 metara. Na Letnjim olimpijskim igrama 1992. održanim u Barseloni, badminton se prvi put pojavio na programu.[55] Žene su se takmičile u pojedinačnoj i dubl konkurenciji.[55] I žene su se prvi put na ovim Igrama takmičile u džudou.[56] Trideset i pet zemalja je i dalje slalo isključivo muške delegacije na ove igre.[57] 1992. su bile poslednje olimpijske igre na kojima je takmičenje u sketu otvoreno i za muškarce i za žene, i jedino mešovito takmičenje u streljaštvu na Olimpijskim igrama na kojem je ikada pobedila žena: Džang Šan.[58][59]

1994–2002[uredi | uredi izvor]

Švedska igra sa SAD hokej na ledu na Zimskim olimpijskim igrama 2002. u Solt Lejk Sitiju

Na Zimskim olimpijskim igrama 1994. u Lilehameru zvanično je debitovala disciplina skijanja slobodnim stilom na vazduhu.[60] Lina Čerjazova iz Uzbekistana osvojila je zlatnu medalju, što je do sada jedina medalja njene zemlje na Zimskim olimpijskim igrama. [61] Ženski fudbal i softbol prvi su nastupili na Igrama 1996. u Atlanti, gde su domaćini osvojili zlato u oba sporta.[62][63] Na Zimskim olimpijskim igrama 1998. u Naganu, hokej na ledu (sa zlatom SAD) i karling (sa zlatom Kanade) bili su novi sportovi dostupni i u ženskoj konkurenciji.[64][65] Brojni novi događaji su premijerno prikazani na Letnjim olimpijskim igrama 2000. u Sidneju. Dizanje tegova, moderni petoboj, tekvondo, triatlon i trampolin debitovali su u Australiji.[66] Na Zimskim olimpijskim igrama 2002. u Solt Lejk Sitiju, ženski bob se prvi put pojavio.[67] Jill Baken i Voneta Flovers iz SAD pobedile su u konkurenciji dve žene, jedinom bobu za žene na Igrama 2002.[68]

2004–2012[uredi | uredi izvor]

Nikola Adams iz Velike Britanije u boksu protiv Kankana Rena iz Kine u boksu na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 2012.

Na Letnjim olimpijskim igrama 2004. u Atini, žene su se prvi put takmičile u rvanju u slobodnim kategorijama težine 48 kg, 55 kg, 63 kg i 72 kg.[69][70] Žene su se takođe po prvi put takmičile u disciplini mačevanje sabljom,[71] a zlato je osvojila Mariel Zagunis iz SAD.[72] Godine 2004. žene iz Avganistana su se takmičile na Olimpijskim igrama po prvi put u svojoj istoriji nakon što je MOK zabranio naciji da uđe u Sidnej 2000. zbog protivljenja talibanske vlade ženama u sportu. [73] Na Zimskim olimpijskim igrama 2006. u Torinu program je ostao nepromenjen. Na Letnjim olimpijskim igrama 2008. u Pekingu, dodato je nekoliko novih događaja. BMKS biciklizam je prvi put održan 2008. godine, debitujući u muškoj disciplini.[74] Žene su se po prvi put takmičile i u trci sa preprekama na 3000 m i plivanju na 10 kilometara u maratonu.[46][75] Bejzbol i boks su ostali jedini sportovi koji nisu bili dostupni za žene na ovim Igrama.

Na Zimskim olimpijskim igrama 2010. u Vankuveru, ski kros je debitovao i za žene i za muškarce.[76] Ešli Makivor iz Kanade osvojila je prvo zlato za žene u ovom sportu.[77] Kontroverza je nastala kada je MOK isključio ženske skijaške skokove iz programa zbog malog broja sportista i nacija koje učestvuju u ovom sportu.[78] Grupa od petnaest skijašica kasnije je podnela tužbu protiv Organizacionog komiteta Vankuvera za Zimske Olimpijske i Paraolimpijske igre 2010. na osnovu toga što je prekršila Kanadsku povelju o pravima i slobodama pošto su se muškarci takmičili na istom takmičenju.[79] Tužba je propala, a sudija je presudio da situacija nije regulisana Poveljom.[80] Na Letnjim olimpijskim igrama 2012. debitovao je ženski boks.[81] Ovo, u kombinaciji sa odlukom MOK-a da izbaci bejzbol iz programa za 2012, značilo je da su se žene po prvi put takmičile u svim sportovima na Letnjim igrama.[82] London 2012. je takođe bio prvi put da su svi nacionalni olimpijski komiteti poslali sportistkinju na Igre.[83] Brunej, Saudijska Arabija i Katar su prvi put imali sportistkinje u svojim delegacijama.[84]

2014–2018[uredi | uredi izvor]

Sportisti koji se takmiče u triatlonu tokom Letnjih olimpijskih igara 2016. u Rio de Žaneiru

Na Zimskim olimpijskim igrama 2014. u Sočiju, prvi put je uvedena kategorija ženski skijaški skokovi.[85] Karina Vogt iz Nemačke osvojila je prvu zlatnu medalju za žene u ovom sportu.[86] Na Letnjim olimpijskim igrama 2016. u Rio de Žaneiru održano je prvo takmičenje u ragbi sedmici.[87] Turnir je osvojila reprezentacija Australije.[88] Golf je takođe ponovo dodat u okvir takmičenja, po prvi put u konkurenciji za žene od 1900.[89] Inbi Park iz Južne Koreje je bila najbolja.[90] Na Zimskim olimpijskim igrama 2018. u Pjongčangu su dodani veliki vazdušni snoubord, mešoviti dubl karling, brzo klizanje sa masovnim startom i mešovito timsko alpsko skijanje.[91][92] Džejmi Anderson iz SAD je osvojila srebrnu medalju u big er a takođe je osvojila zlatnu medalju u slopestisleu, postavši snouborderka sa najviše medalja na tim igrama.

2020.[uredi | uredi izvor]

Transrodnim sportistima je nominalno dozvoljeno učešće na Olimpijskim igrama od 2004.[93] iako su samo Tokio 2020. (održane 2021.) postale prve Olimpijske igre na kojima se takmičila trans žena, a Lorel Habard je učestvovala u ženskoj superteškoj disciplini u dizanju tegova.[94]

Žene su se takmičile u softbolu, karateu, sportskom penjanju, surfovanju i skejtbordu na Letnjim olimpijskim igrama 2020. u Tokiju.[95] Novi događaji u sportskom penjanju - brzo penjanje, balvan i penjanje na olovu - su imali i muške i ženske kategorije.[96] Nekoliko sportova, kao što je plivanje, imalo je mešovita takmičenja.[97]

Promenjena je dužina teniskih mečeva tako da su muškarci igrali tri seta, kao i žene na svim prethodnim Olimpijskim igrama.[98]

Olimpijske igre 2020. bile su prve Olimpijske igre na kojima je ženama bilo dozvoljeno da se takmiče u kanu sprintu. Pre ove Olimpijske igre ženama je bilo dozvoljeno da se bave kajakom, ali ne i kanuom. Olimpijske igre 2020. bile su prve Olimpijske igre na kojima je bilo takmičenje u plivanju na 1500 metara slobodnim stilom za žene.

Buduće Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]

Međunarodna skijaška federacija saopštila je da ima za cilj da po prvi put uključi žensku nordijsku kombinovanu u olimpijski program na Zimskim olimpijskim igrama 2022. u Pekingu.[99] Međutim, nordijska kombinacija na Zimskim olimpijskim igrama 2022. na kraju je imala tri takmičenja samo za muškarce, baš kao i 2018.

Sport[uredi | uredi izvor]

Ženska reprezentacija Zimbabvea u hokeju na travi slavi pobedu nad Poljskom rezultatom 4 : 0 na OI 1980.
Kanadske bob-sledžerke Kejli Hamfris i Heder Mojz se takmiče na Zimskim igrama u Vankuveru 2010.

Žene su se na Olimpijskim igrama takmičile u sledećim sportovima.[100]

Soirt Godina kada je ženska kategorija

uključena u okvir takmičenja:

Tenis 1900.
Golf 1900.
Jedrenje 1900.
Streličarstvo 1904.
Umetničko klizanje 1908.
Ronjenje 1912.
Plivanje 1912.
Mačevanje 1924.
Atletika 1928.
Gimnastika 1928.
Alpsko skijanje 1936.
Skijaško trčanje 1936.
Kajak i kanu 1948.
Jahanje 1952.
Brzo klizanje 1960.
Odbojka 1964.
Sankanje 1964.
Streljaštvo 1968.
Košarka 1976.
Rukomet 1976.
Veslanje 1976.
Hokej na travi 1980.
Biciklizam 1984.
Stoni tenis 1988.
Badminton 1992.
Biatlon 1992.
Džudo 1992.
Brzo klizanje na kratkim stazama 1992.
Američki fudbal 1996.
Softbol 1996.
Fudbal 1996.
Karling 1998.
Hokej na ledu 1998.
Moderni petoboj 2000.
Tekvondo 2000.
Triatlon 2000.
Vaterpolo 2000.
Dizanje tegova 2000.
Bob 2002.
Skeleton 2002.
Rvanje 2004.
Boks 2012.
Skijaški skokovi 2014.
Ragbi 2016.
BMX bajking 2020.
Karate 2020.
Skejtbording 2020.
Surfovanje 2020.
Sportsko penjanje 2020.

Rodne razlike[uredi | uredi izvor]

Atletika[uredi | uredi izvor]

U kombinovanim disciplinama na Olimpijskim igrama, žene se takmiče u sedmoboju sa sedam disciplina, dok se muškarci takmiče u još tri discipline u desetoboju .[101] Ženski petoboj se održavao od 1964. do 1980. godine, pre nego što je proširen na sedmoboj.

U sprintu s preponama na Olimpijskim igrama, muškarci se takmiče na 110 metara, dok žene prelaze 100 metara. [101] Žene su trčale 80 metara do Olimpijskih igara 1968. godine, što je produženo na 100 metara 1961. godine, premda na probnoj osnovi, nova udaljenost od 100 metara je postala zvanična 1969. godine. Nije naveden datum za dodavanje 10 metara.[101] I muškarci i žene prelaze ukupno deset prepreka tokom trka, a oba pola prelaze tri koraka između prepona na elitnom nivou.[102] Bilo kakva izmena ženske distance u skladu sa muškom bi uticala ili na tehniku sportista ili na broj prepona u disciplini, ili bi rezultirala isključenjem žena sa kraćim koracima.

Istorijski gledano, žene su se takmičile na više od 3000 metara sve dok se ovo nije poklopilo sa muškom trkom na 5000 metara 1996. Slično tome, žene su se takmičile u trci na 10 kilometara 1992. i 1996. pre nego što je ovo promenjeno na standardnu distancu za muškarce od 20 kilometara. Proces izjednačavanja ženskog atletskog programa sa muškim išao je sporo. Troskok je dodat 1996. godine, bacanje kladiva i skok s motkom 2000. godine, a 2008. godine skok sa preprekama. Jedina preostala razlika je hodanje na 50 kilometara samo za muškarce.[103] Takođe su se raspravljali o predlozima da se trenutno isključivo muška disciplina u potpunosti ukloni sa Olimpijskih igara.[104][105]

Boks[uredi | uredi izvor]

Na letnjim olimpijskim igrama, muška takmičenja u boksu se odvijaju u tri runde po tri minuta, a ženska u četiri runde po dva minuta.[106] Žene se takođe takmiče u tri težinske kategorije naspram 10 za muškarce.[101]

Vožnja kanuom[uredi | uredi izvor]

Kanu je isključio žene na Olimpijskim igrama iz disciplina sprinta i slaloma[107] do Tokija 2020.[108]

Streljaštvo[uredi | uredi izvor]

Žene su isključene iz disciplina: 25 metara brzometni pištolj, 50 metara pištolja i 50 metara puškom skloni događaji.[109] Muškarci su isključeni iz 25 metara pištolj.[109] Od 1996. do 2004. godine, žene su učestvovale u takmičenju u streljaštvu - dupli trap. Ženska disciplina je ukinuta iz okvira OI nakon Letnjih olimpijskih igara 2004.[110] Finalno gađanje za žene je zbog toga prekinuto na međunarodnom takmičenju.

Drumski biciklizam[uredi | uredi izvor]

Od 1984. godine, kada su uvedene ženske biciklističke discipline, ženske drumske trke su bile 140 kilometara spram 250 kilometara za muškarce. Hronometri su 29 kilometara i 44 kilometara respektivno. Svaka zemlja je ograničena na slanje pet muškaraca i četiri žene na Letnje igre.[101]

Tenis[uredi | uredi izvor]

Do igara 2020. žene su se na Olimpijskim igrama takmičile u mečevima od tri seta, za razliku od pet setova za muškarce.[101] Muški mečevi su skraćeni za Tokio 2020.[98]

Fudbal[uredi | uredi izvor]

U olimpijskom fudbalu ne postoji starosno ograničenje za žene.[111]

Rodna ravnopravnost[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, sportistkinje su tretirane, prikazivane i gledano drugačije od muških kolega. U prvim danima Olimpijskih igara, mnogi nacionalni olimpijski komitet slali su manje takmičarki jer bi snosile troškove pratioca, što nije bilo neophodno za muške sportiste.[112] Dok je nejednakost u učešću opadala kroz istoriju, žene su i dalje ponekad drugačije tretirane na samim Igrama.[113] Na primer, 2012. godine ženska fudbalska reprezentacija Japana putovala je na Igre ekonomskom klasom, dok je muška reprezentacija putovala poslovnom klasom.[114] Iako se žene takmiče u svim sportovima na letnjim olimpijskim igrama, još uvek postoji 39 događaja koji nisu otvoreni za žene.[115] Muškarci moraju da se takmiče u dužim i težim disciplinama, kao što je 110 metara sa preponama, u poređenju sa 100 metara sa preponama za žene. U studiji koju su uradile „Žene u međunarodnoj elitnoj atletici: (ne)jednakost polova i nacionalno učešće“.[116] u okviru ove studije, testiranjem makro-socijalne rodne ravnopravnosti, ustanovljeno je da je u zemljama koje imaju veću pripadnost muslimanskoj religiji, bilo manje guranja žena da se bave sportom.

Mediji[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, pokrivenost i uključivanje ženskih timskih sportova na Olimpijske igre je bilo ograničeno. Pokazalo se da se komentatori češće pozivaju na sportistkinje koristeći „nesportsku terminologiju“ nego na muškarce.[117] Studija iz 2016. koju je objavila Cambridge University Press otkrila je da je veća vjerovatnoća da će žene biti opisane koristeći fizičke karakteristike, godine, bračni status i estetiku nego muškarci, za razliku od prideva i opisa vezanih za sport.[118] Ista studija je otkrila da je verovatnije da će se žene nazivati „devojkama“ nego što će se muškarci u komentarima nazivati „,momcima“.[119] Ovaj disparitet u kvalitetu izveštavanja o ženskim olimpijskim sportovima pripisuje se činjenici da su 90% sportskih novinara muškarci.[120]

Pokrivenost ženskih sportova je obično bila niža nego muška. Od 1992. do 1998. godine, Amerikanke su uvek imale manje sirovog vremena kada su bile pokrivene na televiziji. U poređenju sa američkim muškarcima, žene su imale samo 44, 47, odnosno 40 procenata televizijskog prenosa Olimpijskih igara.[121]

Logo Međunarodnog olimpijskog komiteta

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) je osnovao Pjer, baron de Kuberten, 1894. godine i sada se smatra vrhovnim autoritetom olimpijskog pokreta.[122] Njegovo sedište se nalazi u Lozani, Švajcarska. Titula vrhovnog autoriteta olimpijskog pokreta obuhvata mnogo različitih dužnosti, koje uključuju promovisanje olimpijskih vrednosti, održavanje redovnog obeležavanja Olimpijskih igara i podršku bilo kojoj organizaciji koja je povezana sa olimpijskim pokretom.[122]

Neke od olimpijskih vrednosti koje MOK promoviše su etičko bavljenje sportom, eliminisanje diskriminacije u sportu, podsticanje učešća žena u sportu, borba protiv upotrebe droga u sportu i mešanje sporta, kulture i obrazovanja.[122] MOK podržava ove vrednosti stvaranjem različitih komisija koje se fokusiraju na određenu oblast. Komisije održavaju konferencije tokom cele godine na kojima različiti ljudi širom sveta raspravljaju o idejama i načinima za implementaciju olimpijskih vrednosti u živote ljudi na međunarodnom nivou.[122] Komisije takođe imaju odgovornost da o svojim nalazima izveštavaju predsednika MOK-a i njegov izvršni odbor.[122] Predsednik ima ovlašćenje da raspoređuje članove u različite komisije na osnovu interesovanja i specijalnosti osobe.

Prve dve članice MOK-a bile su Venecuelanka Flor Isava-Fonseka i Finkinja Pirjo Hagman i kooptirane su za članice MOK-a 1981. godine.[123]

Komisija za žene u sportu[uredi | uredi izvor]

Učesnice na svim Letnjim olimpijskim igrama, procenat svih učesnika

Cilj MOK-a je da podstakne tradicionalističke zemlje da podrže učešće žena u sportu jer dve olimpijske vrednosti MOK-a koje mora da podržava jesu obezbeđivanje odsustva diskriminacije u sportu i promovisanje učešća žena u sportu. Komisija koja je stvorena da promoviše kombinaciju ovih vrednosti bila je Komisija za žene u sportu.[124] Ova komisija proglašava svoju ulogu kao „savetovanje Izvršnom odboru MOK-a o politici koju treba primeniti u oblasti promocije žena u sportu“.[124] Komisija je u potpunosti promovisana u svoj status tek 2004. godine, a sastaje se jednom godišnje kako bi razgovarala o svojim ciljevima i implementaciji.[124] Ova komisija takođe svake godine predstavlja Trofej za žene i sport kojim se odaje priznanje za ženu koja je otelotvorila vrednosti MOK-a i koja je podržala napore da se poveća učešće žena u sportu na svim nivoima. [125] Ovaj trofej bi trebalo da simbolizuje posvećenost MOK-a da oda počast onima koji su od koristi za rodnu ravnopravnost u sportu. [126]

Drugi način na koji je MOK pokušao da podrži učešće žena u sportu je omogućavanje ženama da postanu članice. Flor Isava Fonseka je 1990. godine postala prva žena izabrana u izvršni odbor MOK-a. Prva Amerikanka članica MOK-a bila je Anita DeFrank, koja je postala članica 1986.[127] i 1992. godine počela da predsedava prototipom Komisije MOK-a za žene u sportu. DeFrank ne samo da je radila na promovisanju rodne ravnopravnosti u sportu, već je takođe želela da se kreće ka rodnoj ravnopravnosti u MOK-u kako bi žene mogle biti ravnopravno zastupljene. Bila je ključna osoba u kreiranju nove politike MOK-a koja je zahtevala da članstvo MOK-a bude sastavljeno od najmanje 20 procenata žena do 2005.[127] Takođe je naručila studiju sprovedenu 1989. i ponovo 1994. koja se fokusirala na razliku između televizijskog izveštavanja o muškim i ženskim sportovima.[127] Nejednakost i dalje postoji u ovoj oblasti, ali se smatralo da njena studija otvara oči koliko je problem značajan i da je predložila načine kako da se poveća izveštavanje o ženskim sportskim događajima.

MOK nije uspeo u svojoj politici koja zahteva da 20 odsto članova MOK-a budu žene do 2005.[128] Do juna 2012. politika još uvek nije ostvarena, sa 20 od 106 žena članica MOK-a, što je odnos od 18,8 odsto. Tek četiri odsto nacionalnih olimpijskih komiteta ima žene predsednice.[128]

Uticaj Svetskih igara za žene[uredi | uredi izvor]

Istorijska pozadina[uredi | uredi izvor]

Alice Miliat, osnivačica IVSF-a i Svetskih ženskih igara

Godine 1919. francuski prevodilac i veslačica amaterka, Alis Milijat, pokrenula je pregovore sa MOK-om i Međunarodnom asocijacijom atletskih federacija sa ciljem da se ženska atletika uključi na Letnje olimpijske igre 1924. godine.[129] Nakon što je njen zahtev odbijen, organizovala je prvu „Žensku olimpijadu“ u Monte Karlu.[130] Ovo bi postalo preteča prvih svetskih igara za žene. Događaj je viđen kao protest protiv odbijanja MOK-a da uključi žene u atletiku i kao poruka njihovom predsedniku Pjeru de Kubertenu koji se protivio učešću žena na Olimpijskim igrama.[131] Milijat je osnovala Međunarodnu žensku sportsku federaciju koja je organizovala prve Svetske igre za žene.

Igre[uredi | uredi izvor]

Prve „Ženske olimpijske igre“ održane su u Parizu 1922. godine. Sportisti su se takmičili u jedanaest disciplina:[132] 60 metara, 100 metara, 300 metara, 1000 metara, štafeta 4 k 110 metara, prepone 100 metara, skok u vis, skok u dalj, skok u dalj iz mesta i bacanje koplja. Igrama je prisustvovalo 20.000 ljudi i postavljeno je 18 svetskih rekorda.[133] Uprkos uspešnom ishodu događaja, MOK je i dalje odbio da uključi žensku atletiku na Letnje olimpijske igre 1924. godine. Povrh svega, MOK i IAAF su se usprotivili korišćenju termina „olimpijski“ u nazivu i opisu događaja, pa je IVSF promenio naziv događaja u Svetske igre za žene za verziju iz 1926. godine.[134] Svetske igre za žene 1926. održale su se u Geteborgu u Švedskoj. U program je dodato i bacanje diska. Ovim igrama je prisustvovalo 20.000 gledalaca i konačno su ubedili MOK da dozvoli ženama da se takmiče na Olimpijskim igrama u nekim atletskim disciplinama.[135] MOK je dozvolio ženama da se takmiče na 100 metara, 800 metara, 4 × 100 metara štafeta, skoku u vis i bacanju diska 1928.[136] Biće još dva izdanja Svetskih igara žena, 1930. u Pragu i 1934. u Londonu.[137] IVSF je bio primoran da odustane nakon što je vlada Francuske povukla sredstva 1936.[138]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Učestvuje se u parovima, po muškarac i žena

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Timeline of Women in Sports”. faculty.elmira.edu. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  2. ^ Emery, Lynne. „An Examination of The 1928 Olympic 800 Meter Race For Women” (PDF). la84.org. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2018. g. Pristupljeno 1. 2. 2018. 
  3. ^ Guthrie, Sharon Ruth; Costa, D. Margaret (1994). Women and Sport: Interdisciplinary Perspectives. Human Kinetics. str. 127–128. ISBN 9780873226868. 
  4. ^ Petruczenko, Maciej (17. 5. 2017). „Halina Konopacka – pierwsza dama Drugiej Rzeczypospolitej – wciąż czeka na Order Orła Białego”. Onet Sport (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  5. ^ Price, Jessica Taylor (11. 12. 2012). „Our First Olympics: Women's Gymnastics at Amsterdam 1928”. The Gymternet. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  6. ^ Schrodt, Barbara (30. 9. 2012). „Barbara Ann Scott”. The Canadian Encyclopedia (March 4, 2015 izd.). Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  7. ^ a b Lopez, Cesar (30. 3. 2016). „Canoe/Kayak 101: Olympic history”. NBC Olympics. Pristupljeno 5. 8. 2017. 
  8. ^ a b „Unique, Bizarre and Memorable Olympic Equestrian Moments – Part I”. Horse Canada. 5. 8. 2012. Pristupljeno 5. 8. 2017. 
  9. ^ „Dressage individuel Mixed – Equestrian at the 1952 Summer Olympics in Helsinki – Results”. olympiandatabase.com. Sportsencylco. Pristupljeno 5. 8. 2017. 
  10. ^ „Paris 1900”. International Olympic Committee. Arhivirano iz originala 2016-06-02. g. Pristupljeno 2017-10-02. 
  11. ^ Mallon, Bill (1998). The 1900 Olympic Games, Results for All Competitors in All Events, with Commentary. Jefferson, North Carolina: McFarland & Company, Inc. ISBN 978-0-7864-4064-1. 
  12. ^ „Archery at the 1904 St. Louis Summer Games”. Sports-Reference.com. Arhivirano iz originala 17. 4. 2020. g. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  13. ^ Andrews, Evan (29. 8. 2014). „8 Unusual Facts About the 1904 St. Louis Olympics – History in the Headlines”. HISTORY.com. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  14. ^ a b „FACTSHEET THE GAMES OF THE OLYMPIAD” (PDF). International Olympic Committee. 28. 10. 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 4. 2020. g. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  15. ^ Faris, Nick (3. 8. 2016). „The Games that never were: How Germany almost hosted the 1916 Olympics — in the middle of a war”. National Post. Pristupljeno 16. 1. 2017. 
  16. ^ „Olympic History for Families”. users.skynet.be (December 22, 2000 izd.). 10. 2. 2000. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  17. ^ „Dorothy Margaret Stuart”. Olympedia. Pristupljeno 3. 8. 2020. 
  18. ^ Walter, Pachl (17. 8. 2009). „Szabo, Herma”. Austria-Forum (na jeziku: nemački) (March 25, 2016 izd.). Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  19. ^ „Sonja Henie”. Biography.com. A&E Television Networks. 2. 4. 2014. Arhivirano iz originala 24. 3. 2019. g. Pristupljeno 2. 8. 2017. 
  20. ^ „Women at the Olympics”. Pontifical Council for the Laity. Pristupljeno 31. 7. 2017. 
  21. ^ „Women at the Olympic Games”. topendsports.com. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  22. ^ Lygkas, Giannis. „1900 Summer Olympics - The Results (Sailing) - Sport-Olympic.com”. sport-olympic.gr. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  23. ^ „Tennis at the 1900 Paris Summer Games: Women's Singles”. Olympics at Sports-Reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 17. 3. 2017. 
  24. ^ Boucher, Marc. „The Garmisch Partenkirchen 1936 Olympic Winter Games sport result: alpine skiing”. marcolympics.org. Arhivirano iz originala 2008-08-28. g. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  25. ^ „Olympians Who Were Killed or Missing in Action or Died as a Result of War”. Olympics at Sports-Reference.com. Arhivirano iz originala 17. 4. 2020. g. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  26. ^ Morrison, Mike; Frantz, Christine. „Winter Olympics: Speed Skating”. Infoplease. Sandbox Networks, Inc. Pristupljeno 6. 8. 2017. 
  27. ^ „500 m W – Speed Skating at the 1960 Winter Olympics in Squaw Valley – Results”. olympiandatabase.com. Sportsencyclo. Pristupljeno 6. 8. 2017. 
  28. ^ „Innsbruck 1964 Olympic Winter Games”. Encyclopædia Britannica. 17. 3. 2010. Pristupljeno 6. 8. 2017. 
  29. ^ Okamoto, Mitsuo. „Olympic Games Volleyball Tournament”. geocities.com. Arhivirano iz originala 2. 2. 2009. g. Pristupljeno 6. 8. 2017. 
  30. ^ Boucher, Marc. „The Grenoble 1968 Olympic Winter Games sport result: luge”. marcolympics.org. Arhivirano iz originala 2008-08-30. g. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  31. ^ „Luge at the 1968 Grenoble Winter Games: Women's Singles”. Olympics at Sports-Reference.com. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  32. ^ a b Woolum, Janet (1998). Outstanding Women Athletes: Who They are and how They Influenced Sports in America. Greenwood Publishing Group. str. 52. ISBN 9781573561204. 
  33. ^ „Archery Facts”. softschools.com. Pristupljeno 20. 9. 2017. 
  34. ^ „Games of the XXIst Olympiad – 1976”. USA Basketball. 20. 2. 2014. Arhivirano iz originala 26. 4. 2015. g. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  35. ^ „Handball Tournaments at the Montreal 1976 Olympic Games”. International Handball Federation. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  36. ^ Guerin, Andrew. „1976 Montreal Olympic Games”. Australian Rowing History. Arhivirano iz originala 30. 8. 2018. g. Pristupljeno 9. 8. 2017. 
  37. ^ Bulla, Fatima (12. 4. 2015). „#1980SoFarSoGood: So Zimbabwe, so gold!…Golden Girl relives 1980 Moscow Olympics”. The Sunday Mail. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  38. ^ „The Olympic Boycott, 1980”. 2001-2009.state.gov. 2008-05-08. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  39. ^ „The Official Report of the Organising Committee of the XlVth Winter Olympic Games 1984 at Sarajevo” (PDF). Sarajevo 1984: 1—198. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 9. 2013. g. 
  40. ^ Gibson, Megan (6. 7. 2012). „9 Really Strange Sports That Are No Longer in the Olympics”. Time. ISSN 0040-781X. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  41. ^ „U.S. Synchronized Swimming History”. The Washington Post. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  42. ^ a b O'Toole, Kelley (1. 9. 2016). „Reliving The Magic of the First Women's Olympic Cycling Race”. BICYCLIST: SoCal and Beyond. Arhivirano iz originala 27. 06. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  43. ^ „Los Angeles 1984”. Canadian Olympic Committee. 10. 8. 2011. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  44. ^ David Martin; Roger Glynn (2000). The Olympic Marathon: The History and Drama of Sport's Most Challenging Event. Champaign, Illinois: Human Kinetics. ISBN 9780880119696. 
  45. ^ Robinson, Roger (5. 8. 2014). „The Legacy of Joan Benoit Samuelson's Olympic Marathon Win”. Runner's World. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  46. ^ a b „Summer Olympics Competitions Fast Facts”. CNN. 31. 7. 2017. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  47. ^ Hanagudu, Ashwin (5. 8. 2016). „Olympic Table Tennis Women: Gold Medal winners so far (1988–2012)”. Sportskeeda. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  48. ^ „Olympic Sailing”. Australian Sailing Team. Arhivirano iz originala 21. 7. 2018. g. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  49. ^ „Track Cycling at the Olympics”. topendsports.com. Pristupljeno 15. 8. 2017. 
  50. ^ Patel, Seema (24. 4. 2015). Inclusion and Exclusion in Competitive Sport: Socio-Legal and Regulatory Perspectives. Routledge. ISBN 9781317686330. 
  51. ^ Loney, Heather (11. 2. 2014). „Women's ski jumping makes historic Olympic debut”. Global News. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  52. ^ „Women in Biathlon (history)”. Biathlon Canada. 2. 7. 2015. Arhivirano iz originala 19. 12. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  53. ^ „History”. Freestyle Canada. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  54. ^ „Short Track History”. Speed Skating Canada. Arhivirano iz originala 29. 05. 2018. g. Pristupljeno 17. 8. 2017. 
  55. ^ a b „Badminton – the Olympic Journey”. Badminton World Federation. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  56. ^ Nicksan, Philip (3. 8. 1992). „OLYMPICS / Barcelona 1992: Judo: Painful end for brave Briggs”. The Independent. Arhivirano iz originala 16. 6. 2018. g. Pristupljeno 18. 8. 2017. 
  57. ^ Al-Ahmed, Ali (19. 5. 2008). „Bar countries that ban women athletes”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 10. 10. 2017. 
  58. ^ „Barcelona 1992 Shooting Results”. Olympics. 
  59. ^ „Shooting at the 1992 Barcelona Summer Games: Mixed Skeet”. Sports Reference. Arhivirano iz originala 18. 4. 2020. g. Pristupljeno 26. 2. 2020. 
  60. ^ Davis, Fred (8. 1. 1994). „Freestyle skiing goes Olympic”. Front Page Challenge. Canadian Broadcasting Corporation. Pristupljeno 21. 8. 2017. 
  61. ^ Ian, Buchanan; Mallon, Bill (2005). Historical Dictionary of the Olympic Movement (3rd izd.). Scarecrow Press. str. 306—307. ISBN 9780810865242. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  62. ^ Dure, Beau (29. 7. 2016). „Where Are They Now? USWNT's 1996 Olympic team”. FourFourTwo. Arhivirano iz originala 25. 3. 2019. g. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  63. ^ Hughes, Amy (19. 7. 2011). „History lesson”. NCAA.com. Arhivirano iz originala 16. 6. 2018. g. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  64. ^ McGourty, John (29. 1. 2010). „Impact of 1998 women's team can still be felt today”. National Hockey League. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  65. ^ „Curling at the Olympic Games”. World Curling Federation. Arhivirano iz originala 11. 2. 2014. g. Pristupljeno 6. 9. 2017. 
  66. ^ „Sydney 2000 Olympic Games”. Encyclopædia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. 21. 6. 2017. Pristupljeno 10. 9. 2017. 
  67. ^ „US women grab first bobsleigh gold”. BBC Sport. 20. 2. 2002. Pristupljeno 29. 9. 2017. 
  68. ^ „2002 Olympic Team”. United States Olympic Committee. Arhivirano iz originala 7. 5. 2016. g. Pristupljeno 29. 9. 2017. 
  69. ^ Caple, Jim (15. 7. 2004). „Women's wrestling makes Olympic debut”. ESPN. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  70. ^ Weitekamp, Jeff (18. 11. 2003). „Early 2004 U.S. Olympic Team Trials – Wrestling preview for women's freestyle”. TheMat.com. Arhivirano iz originala 27. 6. 2018. g. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  71. ^ Harkins, Craig (26. 4. 2004). „USFA Announces the 2004 Olympic Fencing Team”. Fencing.net. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  72. ^ „Yahoo! Sports Athens 2004 Summer Olympics Fencing Results”. Yahoo Sports. 17. 8. 2004. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  73. ^ Donegan, Lawrence (19. 8. 2004). „Forty-two seconds that put Afghan women on the map”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  74. ^ „USA Cycling announces 2008 U.S. Olympic Team”. USA Cycling. 1. 7. 2008. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  75. ^ „Marathon Swimming”. British Swimming. Pristupljeno 30. 9. 2017. 
  76. ^ „Ski cross to debut at Vancouver 2010 Olympics”. CTVNews. 3. 2. 2008. Arhivirano iz originala 2018-02-26. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  77. ^ Shifman, Jordan (16. 11. 2012). „Ski cross Olympic gold medallist Ashleigh McIvor retires”. CBC Sports. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  78. ^ „IOC approves skicross; rejects women's ski jumping”. International Herald Tribune. 28. 11. 2006. Arhivirano iz originala 20. 1. 2008. g. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  79. ^ „Why Can't Women Ski Jump?”. Time. 11. 2. 2010. ISSN 0040-781X. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  80. ^ „Female ski jumpers lose Olympic battle”. CBC News. 10. 7. 2009. Pristupljeno 9. 10. 2017. 
  81. ^ Blount, Rachel (5. 8. 2017). „Women's boxing makes Olympic debut to sellout crowd”. Gilroy Dispatch. Arhivirano iz originala 2017-10-16. g. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  82. ^ Scott-Elliot, Robin (26. 7. 2012). „London 2012 Olympics: The women's Games”. The Independent. Arhivirano iz originala 25. 5. 2022. g. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  83. ^ „Saudi women to compete in Games”. BBC News. 12. 7. 2012. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  84. ^ Byrd, David (12. 7. 2012). „Saudi Arabia, Qatar, Brunei to Send Women to Olympics”. VOA. Pristupljeno 4. 11. 2017. 
  85. ^ Hart, Simon (11. 2. 2017). „Sochi Winter Olympics 2014: Carina Vogt wins women's ski jumping gold”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  86. ^ Hodgetts, Rob (11. 2. 2014). „Sochi 2014: Carina Vogt wins women's ski jumping gold”. BBC Sport. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  87. ^ Shiekman, Mike (12. 8. 2012). „2016 Olympics: New Events Debuting in Rio”. Bleacher Report. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  88. ^ Galloway, Patrick (27. 7. 2017). „Aussie Olympic gold leads to national women's sevens tournament”. ABC News. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  89. ^ Matuszewski, Erik (7. 8. 2016). „Ten Things To Know As Golf Returns To Olympics After 112-Year Absence”. Forbes. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  90. ^ Mell, Randall (21. 8. 2016). „Inbee Park's Gold-Medal Performance Captivates a Nation”. Golf Channel. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  91. ^ „Snowboarding, curling mixed doubles among new sports added to 2018 Winter Olympics”. Sports Illustrated. 8. 6. 2015. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  92. ^ „Winter Olympics: Big air, mixed curling among new 2018 events”. BBC Sport. 8. 6. 2015. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  93. ^ „Report: IOC adopting new policy for trans athletes”. 22. 1. 2016. 
  94. ^ Ingle, Sean (2021-06-20). „Weightlifter Laurel Hubbard will be first trans athlete to compete at Olympics”. The Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-06. 
  95. ^ „You're in! Baseball/softball, 4 other sports make Tokyo cut”. USA Today. 3. 8. 2016. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  96. ^ „Tokyo 2020: What you need to know about the new Olympic sports”. BBC Bitesize (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-06. 
  97. ^ „What is the new swimming mixed medley relay event?”. olympics.com. Arhivirano iz originala 3. 8. 2021. g. Pristupljeno 2. 8. 2021. 
  98. ^ a b „Olympics: Men's final reduced to three sets for Tokyo 2020”. British Broadcasting Corporation. 3. 4. 2019. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  99. ^ Pavitt, Michael (3. 10. 2016). „FIS target Nordic Combined women's competition at Beijing 2022”. Inside the Games. Pristupljeno 7. 11. 2017. 
  100. ^ „Women in the Olympic Movement” (PDF). International Olympic Committee. 22. 1. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 19. 3. 2017. 
  101. ^ a b v g d đ Davies, Lizzy (10. 8. 2012). „London 2012: not all Olympians compete on an equal footing”. The Guardian. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  102. ^ „Rhythmic Hurdling: The Search for the Holy Grail” (PDF). USTFCCCA. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 5. 2015. g. 
  103. ^ „50 Kilometres Race Walk”. IAAF. 
  104. ^ Kelly, Daniel (17. 4. 2017). „50 km race may be removed from the Olympic program”. Off The Ball. 
  105. ^ Philips, Mitch (13. 4. 2017). „Athletics – 50km walk to stay in Olympics”. Reuters. Pristupljeno 22. 3. 2018. 
  106. ^ Rafael, Dan (14. 4. 2017). „Adams to fight same 3-minute rounds as men”. ESPN. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  107. ^ „ICF Approves New Race Program for 2020 Olympics – Includes 3 Women's Canoe Events”. WomenCAN International. 14. 1. 2016. Arhivirano iz originala 26. 3. 2019. g. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  108. ^ Miller, Ian (15. 1. 2016). „ICF approves new race programs for the 2020 Olympic Games”. canoekayak.ca. Pristupljeno 6. 11. 2017. 
  109. ^ a b „Shooting”. International Olympic Committee. 
  110. ^ „Kim Rhode”. USA Shooting. Pristupljeno 7. 8. 2017. 
  111. ^ „What are the rules for Olympics men's soccer?”. Fox Sports. 4. 8. 2016. Arhivirano iz originala 2016-08-06. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  112. ^ Longman, Jere (23. 6. 1996). „How the Women Won”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  113. ^ Ryall, Julian (18. 7. 2012). „London 2012 Olympics: sexism row as Japan's female athletes fly lower class”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  114. ^ McCurry, Justin (19. 7. 2012). „Japan's female athletes fly economy while men's team sit in business”. The Guardian. Pristupljeno 2. 2. 2018. 
  115. ^ Donnelly, Peter; Donnelly, Michele K. (septembar 2013). „The London 2012 Olympics: A Gender Equality Audit” (PDF). utoronto.ca. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 1. 2017. g. Pristupljeno 9. 11. 2017. 
  116. ^ Meier, Henk E., et al. “Women in International Elite Athletics: Gender (in)equality and National Participation.” Frontiers, 4 August 2021, https://www.frontiersin.org/articles/10.3389/fspor.2021.709640/full . Accessed 6 February 2023.
  117. ^ Young, Henry (3. 8. 2016). „Gender divides in the language of sport”. CNN. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  118. ^ „Aesthetics over athletics when it comes to women in sport”. University of Cambridge. 12. 8. 2016. Pristupljeno 25. 10. 2017. 
  119. ^ Plank, Liz (19. 8. 2016). „What if we judged sexist sport coverage as an Olympic sport?”. Vox. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  120. ^ Morrison, Sara (19. 2. 2014). „Media is 'failing women' – sports journalism particularly so”. Poynter. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  121. ^ Billings, Andrew C.; Eastman, Susan Tyler (2002-12-01). „Selective Representation of Gender, Ethnicity, and Nationality in American Television Coverage of the 2000 Summer Olympics”. International Review for the Sociology of Sport (na jeziku: engleski). 37 (3–4): 351—370. ISSN 1012-6902. doi:10.1177/101269020203700302. 
  122. ^ a b v g d „IOC: The Organisation”. Olympic Movement. Pristupljeno 14. 10. 2012. 
  123. ^ „Women in the 2012 Olympic and Paralympic Games: An Analysis of Participation and Leadership Opportunities” (PDF). SHARP Center for Women and Girls: 1—76. april 2013. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 12. 2019. g. 
  124. ^ a b v „Women in Sport Commission”. International Olympic Committee. 27. 10. 2017. Pristupljeno 7. 1. 2018. 
  125. ^ Division for the Advancement of Women of the United Nations Secretariat (decembar 2007). „Women, Gender Equality and Sport” (PDF). Women 2000 and Beyond: 2—40. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 4. 2008. g. 
  126. ^ „IOC celebrates the power of Women in Sport, honors coaches in new Lifetime Achievement Awards”. International Sports Press Association. 11. 11. 2017. Pristupljeno 7. 1. 2018. 
  127. ^ a b v Sharp, Kathleen (1996). „Unsung Heroes”. Women's Sports and Fitness. 18 (5): 64. 
  128. ^ a b „Women in the Olympic movement” (PDF). International Olympic Committee. Arhivirano iz originala (PDF) 5. 8. 2011. g. Pristupljeno 29. 12. 2012. 
  129. ^ Quintillan, Ghislaine. „Alice Milliat and the Women's Games” (PDF). Olympic Review. ISSN 0251-3498. Arhivirano iz originala (PDF) 13. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  130. ^ Blickenstaff, Brian (11. 8. 2017). „Throwback Thursday: How a French Feminist Staged Her Own Games and Forced the Olympics to Include Women”. Vice Sports. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  131. ^ Kidd, Bruce (proleće 1994). „The Women's Olympic Games: Important Breakthrough Obscured By Time”. Canadian Association for the Advancement of Women and Sport and Physical Activity. Arhivirano iz originala 2. 12. 2013. g. Pristupljeno 3. 8. 2017. 
  132. ^ Tuttle, Jane (2002). „Complete results of the First International Track Meet for Women”. They Set the Mark. Arhivirano iz originala 19. 10. 2013. g. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  133. ^ Sylvain, Charlet (3. 11. 2008). „Chronique de l'athlétisme féminin”. home.nordnet.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 2016-03-03. g. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  134. ^ „Women's World and European Games”. gbrathletics. Pristupljeno 4. 8. 2017. 
  135. ^ Parčina, Ivana; Šiljak, Violeta; Perović, Aleksandra; Plakona, Elena (2014). „Women's World Games” (PDF). Physical Education and Sport Through the Centuries: 49—60. ISSN 2335-0660. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 5. 2016. g. 
  136. ^ Boykoff, Jules (26. 7. 2016). „The Forgotten History of Female Athletes Who Organized Their Own Olympics”. Bitch Media. Arhivirano iz originala 05. 04. 2019. g. Pristupljeno 28. 10. 2017. 
  137. ^ „When Women Were Denied From The Olympics, A Women's-Only Version Emerged”. Curiosity.com. Arhivirano iz originala 27. 03. 2019. g. Pristupljeno 29. 10. 2017. 
  138. ^ Goss, Sara (17. 6. 2016). „Alice Milliat and the Women's Olympic Games”. wispsports.com. Arhivirano iz originala 2016-06-25. g. Pristupljeno 29. 10. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Учешће_жена_на_Олимијским_играма&oldid=27824749”