Трка на 5.000 метара


Трка на 5.000 метара је атлетска дисциплина која са тркама на 3.000 и 10.000 метара спада у трчање на дуге стазе. Трчање у овој дисциплини се одржава на стадионима и износи 12 и по кругова. Старт трке је у кривини 200 метара пре циља, а стартује се високим стартом.
Ова дистанце спада у веома атрактивне, јер у себи садржи, брзину, издржљивост и тактичку трку која има кључну улогу у току трке. Трка на 5.000 метара је олимпијска дисциплина, која се налази на програму Летњих олимпијских игара у мушкој конкуренцији од 1912. у Сктокхолму, а у женској тек од Игара 1996. одржаних у Атланти.
Да би се постигло време од 12:40 минута у мушкој конкуренцији треба трчати 6,57 м / с или 23,68 километара на сат. Код жена време од 14:30 минута, одговара брзини од 5,74 м / с или 20,68 километара на сат.
Историја
[уреди | уреди извор]Почеци ове дисциплине воде на XV Античке олимпијске игре одржане 270. п. н. е. под називом делихос дромос трчање на стази од 25 стадија око 4.600 метара.
У модерним временима, трчање на дуге стазе је распростањено међу професионални тркачима у Енглеској средином 17. века. Трчале су се трке са различитим дужинама стазе од ових краћих до дугих неколико стотина километара. Тако је 1771. Ф. Пауел претрчао раздаљину од Лондона до Кентерберија од 180 километара за 24 часа, а касније од Лондона до Јорка 645 км за 5 дана и 18 часова.[1]. У Сједињеним Америчким Државама трчање на дугим пругама појављује се у првој трећини 19. века. Интересеантно је да је и Абрахам Линколн амерички председник 1860.—1866. у младости био добар тркач[1].
Прва такмичења су и у Америци као у Енглеској била изазивачка у виду тркачких и пешачких двобоја. Око 1900. чувен је био енглески тркач Алфред Шруб (енгл. Alfred Shrubb) који је држао све светске аматерске рекорде свог времена од 2.000 јарди до 11 енглеских миља.
На Летњим олимпијским играма 1908. у Лондону на програму је била дисциплина трчања на 5 миља (8.047 метара). После више померања у дужини стазе трка је коначно добила данашњу дужину од 5.000 метара.
Око 1910. најбољи тркачи били су Финац Ханес Колемаинен и Француз Жан Буен. Њихов двобој на 5.000 метара на Летњим олимлијским играма 1912., када је ова трка први пут увршћена у програм, забележан је као један од најдраматичнијх у историје ове дисциплине са резултатима 14:36,6 и 14:36,7. Велике промене у тренингу и техници трчања у овој дисцилини унео је Финац Паво Нурми као један од највећих представника атлетике, који је у периоду од 1920. до 1930. држао све светске рекорде од 1.500 метара до маратона.
Прве женске трке на дужим стазама у САД и Уједињеном Краљевству уведене су 1953. године надужину од 3.000 метара. Та дужина стазе у женској конуренцији уведена ја на 1983.у Хелсинкију и Олимпијским играма 1984.у Лос Анђелес. Трка на 3.000 метара замењена је трком на 5.000 метара на Светском првенству 1995. у у, а Олимпијским играма 1996. у Атланти иако је трка на дупло дужој стази од 10.000 метара била на програму олимпијских игара осам година раније.
Дисциплина 5.000 метара у сали није у програму светских и европским првенствима у дворани, али се трке одржавају на разним митинзима и воде се се светски и европски рекорди.
Светски рекорди на отвореном
[уреди | уреди извор]Први светски рекорд у трци на 5.000 метара ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 12:35,36 минута, а постигао га је Џошуа Чептегеи из Уганде 13. августа 2020. у Монаку. Код жена рекорд држи Гудаф Цегај из Етиопије резултатом 14:00.21, а постигнут је 17. септембра 2023. у Јуџину.
Листа најбољих резултата — 5.000 метара за мушкарце
[уреди | уреди извор]
Ово је листа 10 најбржих атлетичара свих времена на 5.000 метара, са стањем на дан 14. новембар 2024. године.[2] (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута истрчало трку у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Ранг | Време
(минута:секунди.стотинки) |
Име | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|
1. | 12:35.36 | Џошуа Чептегеи | ![]() |
Монако | 13. август 2020. |
2. | 12:36.73 | Хагос Гебрхивет | ![]() |
Осло | 30. мај 2024. |
3. | 12:37.35 | Кенениса Бекеле | ![]() |
Хенгело | 31. мај 2004. |
4. | 12:38.95 | Јомиф Кејелча | ![]() |
Осло | 30. мај 2024. |
5. | 12:39.36 | Хаиле Гебрселасије | ![]() |
Хелсинки | 31. јул 1998. |
6. | 12:39,74 | Данијел Комен | ![]() |
Брисел | 22. август 1997. |
7. | 12:40.45 | Бериху Арегави | ![]() |
Лозана | 30. јун 2023. |
8. | 12:40.96 | Џејкоб Киплимо | ![]() |
Осло | 30. мај 2024. |
9. | 12:42.70 | Телахун Хале Бекеле | ![]() |
Монако | 21. јул 2023. |
10. | 12:43.02 | Селемон Барега | ![]() |
Брисел | 31. август 2018. |
Мушки рекорди на отвореном
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)[2]
Време
(минута:секунди.стотинки) |
Име | Држава | Место | Датум | |
СР | 12:35.36 | Џошуа Чептегеи | ![]() |
Монако | 13. август 2020. |
ЕР | 12:45.01 | Мохамед Катир | ![]() |
Монако | 21. јул 2023. |
САР | 12:46.96 | Грант Фишер | ![]() |
Брисел | 2. септембар 2022. |
ЈАР | 13:05.95 | Сантјаго Катроф | ![]() |
Хезден-Золдер | 15. јун 2024. |
АФР | 12:35.36 | Џошуа Чептегеи | ![]() |
Монако | 13. август 2020. |
АЗР | 12:51.96 | Алберт Кибичи Роп | ![]() |
Монако | 19. јул 2013. |
ОКР | 12:55.76 | Крег Мотрам | ![]() |
Лондон | 30. јул 2004. |
РС | 13:14.78 | Елзан Бибић | ![]() АК Нови Пазар, Нови Пазар |
Хуелва, Шпанија | 30. април 2024. |
Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије
Листа најбољих резултата — 5.000 метара за жене
[уреди | уреди извор]
Ово је листа најбржих атлетичарки свих времна на 5.000 метара, са стањем на дан 14. новембар 2024. године.[3] (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута исходала у приказаном временском распону. Приказан је само најбољи резултат.)
Ранг | Време
(минута:секунди.стотинки) |
Име | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|
1. | 14:00.21 | Гудаф Цегај | ![]() |
Јуџин | 17. септембар 2023. |
2. | 14:05.20 | Фејт Кипјегон | ![]() |
Париз | 9. јун 2023. |
3. | 14:05.92 | Беатрис Чебет | ![]() |
Јуџин | 17. септембар 2023. |
4. | 14:06.62 | Летесенбет Гидеј | ![]() |
Валенсија | 7. октобар 2020. |
5. | 14:11.15 | Тирунеш Дибаба | ![]() |
Осло | 6. јун 2008. |
6. | 14:12.59 | Алмаз Ајана | ![]() |
Рим | 2. јун 2016. |
7. | 14:12.88 | Месерет Дефар | ![]() |
Стокхолм | 22. јул 2008. |
8. | 14:12.98 | Еџгајеху Таје | ![]() |
Јуџин | 27. мај 2022. |
9. | 14:13.42 | Сифан Хасан | ![]() |
Лондон | 23. јул 2023. |
10. | 14:15.24 | Сенбере Тефери | ![]() |
Хенгело | 8. јун 2021. |
Женски рекорди на отвореном
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)[3]
Време
(минута:секунди.стотинки) |
Име | Држава | Место | Датум | |
СР | 14:00.21 | Гудаф Цегај | ![]() |
Јуџин | 17. септембар 2023. |
ЕР | 14:13.42 | Сифан Хасан | ![]() |
Лондон | 23. јул 2023. |
САР | 14:19.45 | Алиша Монсон | ![]() |
Лондон | 23. јул 2023. |
ЈАР | 14:36.59 | Џозелин Бреа | ![]() |
Лос Анђелес | 17. мај 2024. |
АФР | 14:00.21 | Гудаф Цегај | ![]() |
Јуџин | 17. септембар 2023. |
АЗР | 14:28,09 | Ђијанг Бо | ![]() |
Шангај | 23. октобар 1997. |
ОКР | 14:41.65 | Роуз Дејвис | ![]() |
Токио | 19. мај 2024. |
РС | 15:11.25 | Оливера Јевтић | ![]() АК Младост, Ужице |
Сиднеј | 22. септембар 2000. |
Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије
Светски рекорди у дворани
[уреди | уреди извор]Иако ове дисциплине нема на програмина светских и европских првенстава у дворани, воде се светски рекорди. Светски рекордер у дворани је Етиопљанин Кенениса Бекеле са резултатром 12:49,60 постигнутим 20. фебруара 2004. у Бирмингему, а код жена Гензебе Дибаба из Етиопије резултатом 14:18,86, постигнутим 19. фебруара 2015. у Стокхолму .
Мушки рекорди у дворани
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)[4]
Време
(минута:секунди.стотинки) |
Име | Држава | Место | Датум | |
СР | 12:49.60 | Кенениса Бекеле | ![]() |
Бирмингем | 20. фебруар 2004. |
ЕР | 12:57.08 | Марк Скот | ![]() |
Бостон | 12. фебруар 2022. |
САР | 12:51.61 | Вилијам Кинкејд | ![]() |
Бостон | 27. јануар 2023. |
ЈАР | 13:42.54 | Антонио Силио | ![]() |
Сан Себастијан | 22. фебруар 1990. |
АФР | 12:49.60 | Кенениса Бекеле | ![]() |
Бирмингем | 20. фебруар 2004. |
АЗР | 13:08.41 | Киран Тунтивате | ![]() |
Бостон | 12. фебруар 2022. |
ОКР | 13:04.33 | Џорди Бимиш | ![]() |
Бостон | 26. јануар 2024. |
РС | 14:01.36 | Душан Макевић | ![]() |
Бостон | 30. јануар 2016. |
Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије
Женски рекорди у дворани
[уреди | уреди извор](стање 14. новембар 2024)[5]
Време
(минута:секунди.стотинки) |
Име | Држава | Место | Датум | |
СР | 14:18.86 | Гензебе Дибаба | ![]() |
Стокхолм | 19. фебруар 2015. |
ЕР | 14:30.79 | Констанце Клостерхалфен | ![]() |
Бостон | 27. фебруар 2020. |
САР | 14:31.38 | Габриела Дебуо-Стафорд | ![]() |
Бостон | 11. фебруар 2022. |
ЈАР | 15:51.98 | Кармен Алдер Каисалтин | ![]() |
Бостон | 2. децембар 2023. |
АФР | 14:18.86 | Гензебе Дибаба | ![]() |
Стокхолм | 19. фебруар 2015. |
АЗР | 15:23.87 | Микуни Јада | ![]() |
Бостон | 27. фебруар 2022. |
ОКР | 14:39.89 | Кимберли Смит | ![]() |
Њујорк | 27. фебруар 2009. |
РС | 16:25.53 | Богдана Мимић | ![]() |
Њујорк | 19. фебруар 2012. |
Легенда:СР= светски рекорд, ЕР= европски рекорд, САР= рекорд Северне Америке, ЈАР= рекорд Јужне Америке, АФР= рекорд Африке, АЗР= рекорд Азије, ОКР= рекорд Океаније, РС= рекорд Србије
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. стр. 72
- ^ а б „5000 Metres - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-22.
- ^ а б „5000 Metres - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-22.
- ^ „5000 Metres - men - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-22.
- ^ „5000 Metres - women - senior - indoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-10-22.
Освајачи медаља на највећим такмичењима
[уреди | уреди извор]- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 5.000 метара за мушкарце
- Освајачи медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 5.000 метара за мушкарце
- Освајачице олимпијских медаља у атлетици — 5.000 метара за жене
- Освајачице медаља на светским првенствима у атлетици на отвореном — 5.000 метара за жене
Види још
[уреди | уреди извор]- Снимак трке у којој је Џошуа Чептегеи оборио светски рекорд у трци на 5.000 метара за мушкарце.
- Развој светског рекорда на 5.000 метара за мушкарце
- Снимак трке у којој је Гудаф Цегај оборила светски рекод у трци на 5.000 метара за жене.
- Развој светског рекорда на 5.000 метара за жене