FK Srpski beli orlovi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
FK Srpski beli orlovi
Puno imeFudbalski klub Srpski beli orlovi
NadimakSrpski sinovi,
Srbija
Osnovan1968. god.; pre 56 godina (1968) kao FK Srbija
StadionStadion Sentenijal park,
Etobiko, Toronto
Kapacitet2.200
PredsednikDragan Bakoč
TrenerUroš Stamatović
LigaKanadska fudbalska liga
2023.Regularni deo: drugi
Plejof: nije se odigrao
Domaća oprema
Gostujuća oprema

Fudbalski klub Srpski beli orlovi (engl. Serbian White Eagles Football Club) je kanadski fudbalski klub iz Toronta. Tim je deo Kanadske fudbalske lige.[1]

Domaća garnitura tima je potpuno bela što simbolizuje belog dvoglavog orla, dok su gostujuće boje crveno-plavo-bele što simbolizuje trobojku na srpskoj zastavi. Bela boja je takođe izabrana jer simbolizuje čistoću i nevinost. Klub takođe ima timove u rezervnoj diviziji Kanadske fudbalske lige i Fudbalskoj ligi Ontarija.

Klub je osnovan 1968. godine u Hamiltonu pod imenom „Srbija” i pridružio se profesionalnim redovima tako što je, posle preseljenja u Toronto, postao FK Srpski beli orlovi i postao član Nacionalne fudbalske lige. Beli orlovi su prvi put doživeli uspeh 1974. i postali su prvi kanadski fudbalski klub koji se takmičio u Kupu šampiona KONKAKAF-a. Godine 1981. povukli su se iz NSL-a i time postali amaterski klub.[2] Posle 25 godina pauze u profesionalnom fudbalu, vratili su se 2006. da se takmiče u Kanadskoj fudbalskoj ligi (naslednici lige NSL).[3][4]

Njihov povratak je bio uspešan jer su dominirali ligom i po učinku i po poseti. U prve četiri sezone postali su drugi klub u istoriji lige koji je stigao do finala šampionata u četiri uzastopne sezone. Tokom te četiri sezone proizveli su tri titule u diviziji i jedan šampionat. Što se tiče posećenosti lige, imali su u proseku najveći broj gledalaca, što je oživelo njihov derbi meč protiv rivala Toronto kroacija.

Ubrzo nakon toga, učinak tima je opao, ali su i dalje zadržali svoj moćni status jer su nastavili da se uzastopno kvalifikuju za plej-of. Beli orlovi su 2015. poboljšali svoj učinak osvojivši titulu u regularnom delu sezone, šampionsku titulu 2016. godine i titulu u regularnom delu sezone 2022. godine.

Domaće utakmice igraju na stadionu Sentenijal park u Etobiku.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Počeci (1968–1980)[uredi | uredi izvor]

U sezoni 1973, klub (levo) je imao i ekipu za mali fudbal (desno) za koju je nastupao Dragoslav Šekularac.

Srpski beli orlovi osnovani su 1968. u Hamiltonu kao Fudbalski klub Srbija i kratko vreme su delovali pod tim imenom. U ovim počecima klub se takmičio u Nacionalnoj fudbalskoj ligi.

Pre početka sezone 1973. godine, klub je uvezao devet igrača iz Jugoslavije.[5] Tragedija je zadesila klub 10. juna 1973. godine kada je 25-godišnji napadač Aleksandar Živaljević poginuo u saobraćajnoj nesreći na putu kraljice Elizabete u Torontu.[5] Vozač automobila, 24-godišnji Niko Škrvić, takođe je poginuo kada je izgubio kontrolu nad automobilom.[5] U udesu su povređeni fudbaleri Orlova Verko Mitrović i Ljuba Dimić. 30-godišnji Mitrović je zadobio zgnječenje grudnog koša i paralizovan je od pojasa nadole, dok je 26-godišnji Dimić zadobio prelom lobanje i povredu bubrega.[5]

FK Srpski beli orlovi se kvalifikovao za Kup šampiona KONKAKAF-a 1975. gde je izgubio od meksičkog kluba Monterej u prvom kolu nakon tuče na terenu[6] zbog čega je klub suspendovan.[7]

Preporod i uspeh (2006)[uredi | uredi izvor]

U sezoni 2006, klub je u proseku imao najveći broj navijača u ligi a stigli su i do finala šampionata.

Oni su ostali amaterski klub do februara 2006, kada su se pridružili Kanadskoj fudbalskoj ligi, postavši jedan od najuspešnijih klubova u istoriji lige.[8] Uoči početka sezone Kanadske fudbalske lige 2006. godine, najavljeno je da će legendarni Dragoslav Šekularac postati šef stručnog štaba, a da će prvi pomoćnik biti Stevan Mojsilović.[9][10] Dovedena su i druga velika imena da pomognu u ponovnoj izgradnji tima. Među njima su (između ostalih): klupska legenda Milovan Bakić kao predsednik kluba, direktor kadrova bio je još jedna legenda kluba Momčilo Stojanović, generalni direktor Ken Stanojević koji je (zajedno sa Gojkom Paićem) bio generalni direktor tokom klupskog vrhunca 1970-ih, dok je sportski direktor bio Nenad Stojkov.[11] Ovo je bio drugi Šekularčev nastup sa Belim orlovima jer je igrao a i trenirao klub u prošlosti. Sa iskusnim internacionalcima koji su dovedeni iz Srbije i ostatka Evrope, tim je bio spreman.[12]

Roster koji je sastavio Šekularac činili su igrači sa evropskim iskustvom i veterani lige. Dovedeni igrači su Saša Viciknez, Dušan Belić, Siniša Ninković, Dragan Radović, Nikola Niki Budalić, Božo Milić, Uroš Predić, Nenad Stojčić, Mirko Medić, Gabrijel Pop, Aleks Braletić i Mark Janković. Šekularčev boravak, iako kratkotrajan, nije prošao bez uspeha. Klub je bio hit u svojoj prvoj sezoni, završio je na prvom mestu u Međunarodnoj konferenciji sa 55 bodova i prvi u ukupnom poretku (uporedivši obe konferencije). U regularnoj sezoni, Šekularac je doveo klub do 17 pobeda, 1 poraza i 4 nerešene utakmice uz neverovatnu gol razliku od 66:13.[13] Tim je završio sa najboljim rezultatom u ofanzivi i defanzivi. Formirano je upečatljivo napadačko partnerstvo sastavljeno od Popa i Vicikneza, a Pop je završio kao najbolji strelac lige, a pratio ga je Viciknez kao drugoplasirani.[14] Pop je osvojio zlatnu kopačku, dok je Viciknez proglašen za MVP-a lige.[15]

Orlovi su se plasirali u nokaut fazu, lako pobedivši FK Toronto supra portugiz u četvrtfinalu sa rezultatom 3–0 i takođe lako pobedivši Vindzor border stars u polufinalu sa 6–1.[16][17][18][19] Njihovu bajkovitu sezonu okončao je FK Italija šuters u finalu lige, napravivši čudo pobedom nad Belim orlovima rezultatom od 1–0.[20][13][21] Iako nisu osvojili titulu, bili su prihvaćeni od strane srpske zajednice u Kanadi i u proseku su imali najveću posećenost bilo kog tima u ligi.[13]

Sila u ligi i plej-ofu (2007–2008)[uredi | uredi izvor]

Prolaz u finale 2007. godine (levo) i startna postava u finalu 2008. godine (desno).

Neke izmene su napravljene pre sezone 2007. tako što je golman Dušan Belić unapređen u igrača-trenera, dok je Dragan Bakoč (potpredsednik kluba 2006. godine) postao predsednik. Književnik Prvoslav Vujčić pisao je za veb-stranicu kluba (2006. i 2007. godine).[22] Nastavljajući srpsku tradiciju, klub je izabrao da ima krsnu slavu, opredelivši se za Mitrovdan i Svetog Dimitrija za svog zaštitnika.[23] Belić je bio igrač-trener nekoliko meseci dok nije preuzeo poziciju skauta u Sloveniji. Belića su zamenili veteran lige Artur Zaslavski i bivši kanadski reprezentativac do 17 godina Džordž Radan. Radan je izašao iz jedanaestogodišnje penzije da bi pomogao Orlovima u problemima sa golmanima. Zaslavski i Radan su rotirali minute, ali je Radan dobio prednost kada se bližio plej-of. Tadašnji pomoćni trener Siniša Ninković (još jedan igrač iz 2006. godine) preuzeo je mesto šefa stručnog štaba, ali ga je pre plej-ofa zamenio trener Toronto falkonsa Branko Pavlović. Zapažena pojačanja su Uroš Stamatović, Osni Neto, Rikardo Mungija, Zoran Kokot i Milan Kojić koji su se pokazali kao ključni dodaci.[24][25]

Tokom cele sezone Orlovi su osvojili svoju drugu uzastopnu titulu u ligi i još jednom ostvarili najveću posećenost u ligi.[26] Tim je imao petoricu svojih igrača, uključujući i trenera Ninkovića, izabranih za Ol-star utakmicu.[27] U prvom kolu plej-ofa susreli su se sa Vindzor border starsima, gde su prošli u sledeću rundu zahvaljujući golovima Budalića i Kokota u pobedi od 2–1.[28][29] Njihovi protivnici u sledećem kolu bili su Troa Rivjer atak, gde su Kokot i Dragorad Milićević dali doprinos golovima u pobedi od 2–1.[30][31] Pobeda je označila njihov drugi uzastopni finalni nastup na šampionatu, gde su se suočili sa svojim rivalima Toronto kroacija.[32] Zbog žestokog rivalstva i bez adekvatnog stadiona koji bi razdvojio navijače, liga je bila prinuđena da promeni format na dvomeč, a ne na standardni nokaut.[33][34][35][36] U finalu od dve utakmice, Beli orlovi su poraženi od Toronto kroacije ukupnim rezultatom 4-1.[37][38]

Pre sezone 2008. godine, klub je nastavio tradiciju dovođenja iskusnih trenera iz Srbije pošto je ovoga puta Milan Čančarević postavljen za šefa stručnog štaba.[39] Značajna pojačanja su bili Kasvejn Mejson, Deril Gomez, Princ Ihekvoaba, Said Ali i Dijego Ernan Maradona (sina Lala Maradone koji je rođeni brat čuvenog Dijega Maradone).[40] Beli orlovi su se kvalifikovali za plej-of treću sezonu zaredom tako što su završili na drugom mestu u svojoj diviziji. U preliminarnom kolu plej-ofa pobedili su ekipu Nort jork astros rezultatom 2–1.[41][42] Orlovi su zatim u polufinalu pobedili Italiju šuters sa relativno velikim rezultatom od 3–0 uz golove Budalića, Braletića i Miloša Šćepanovića.[43][44] U finalu, Orlovi su igrali formacijom 4-4-2 koja im je konačno donela šampionsku slavu pošto su nadigrali šampiona nacionalne divizije Troa Rivjer atak preko kišom natopljenih 120 minuta produžetka i jedanaesteraca da bi osvojili šampionat 2–1 posle izvođenja penala.[45][46][47][48][49]

Dosledan kandidat za plej-of (2009–2012)[uredi | uredi izvor]

Slavlje nakon plasmana u polufinale 2012. godine

U sezoni 2009. godine, klub je uveo crveni dres (plavi je bio sekundarni dres prethodnih godina) i angažovao je usluge trenera godine u ligi Rafaela Karbahala.[50] Njegov spisak igrača je bio mešavina iskusnih veterana sa nekoliko mladih igrača kao što su Evan Milvard, Selvin Lemi i Džonatan Hurtis. Karbahal je dodao još trofeja u kabinet Orlova jer su osvojili svoju treću titulu u Međunarodnoj diviziji, a istovremeno su zabeležili najbolji ofanzivni rekord lige. Uprkos svom uspehu, pao je u nemilost rukovodstva tima i otpušten je pre početka plej-ofa.[51][52] Njegova zamena je bio bivši napadač Železničar Lajkovca i bivši trener šabačke Mačve Dušan Duško Prijić. U početnim fazama plej-ofa, Orlovi su pobedili akademiju FK Toronta ukupnim rezultatom 6–0.[53] U sledećem kolu su savladali rivala Toronto kroaciju da bi imali reprizu finala iz 2008. protiv Troa Rivjer atak.[54] U poslednjoj utakmici, igrajući sa igračem manje tokom većeg dela drugog poluvremena, Troa Rivjer je produžio, a zatim izveo jedanaesterce za pobedu u šampionatu na BMO fildu u Torontu 10. oktobra 2009. godine. Utakmica je bila bez golova u 90 minuta, zatim i u 30 minuta nadoknade pre nego što je Troa Rivjer nadigrao Bele orlove sa 3–2 u izvođenju penala.[55] Na kraju sezone, Viciknez je dobio drugu nagradu za MVP-a, dok je Medić osvojio titulu defanzivca godine, a Den Pelc je proglašen za golmana godine.[56]

Bivši kapiten tima Nikola Budalić je nasledio Prijića na mestu šefa stručnog štaba u sezoni 2010. godine. Značajna pojačanja su bili Miloš Kocić, Stefan Vuković, Danijel Baston, Tejlor Lord i Šon Braun.[57] U regularnom delu sezone, klub je završio na drugom mestu na tabeli sa najboljim odbrambenim rezultatom.[58] U prvom kolu plej-ofa, prvi put od povratka u ligu, Orlovi nisu uspeli da se plasiraju u finale šampionata nakon poraza od Brentford galaksija.[59] Iako njihov seniorski tim nije uspeo da uzme trofej, njihov rezervni tim je osvojio titulu šampiona rezervnog sastava.[60] Kocić je proglašen za golmana godine lige.[61]

Uroš Stamatović se povukao i postavljen je za šefa stručnog štaba a i doveden je iskusni Boris Miličić iz Srbije. Sezona 2011. zabeležila je pad u njihovom učinku pošto su završili na petom mestu na tabeli, ali su ipak uspeli da izbore mesto u plej-ofu.[62] U prvom kolu su pobedili Brempton siti junajted, ali su eliminisani u drugom kolu protiv Kapital sitija.[63][64] U 2012. klub je još jednom doveo iskusne internacionalce kao što su Zoran Rajović, Vitomir Jelić, Nikola Miodrag, bivši reprezentativac Jamajke Ričard Vest i Ivan Stanković.[65] Plasirali su se u plej-of tako što su završili na šestom mestu na tabeli. Orlovi su dobro pogurali savladavši solidnu ekipu Toronto supra sa 1–0 u četvrtfinalu da bi implodirali 4–0 protiv Toronto kroacije u sledećem kolu, označavajući drugu godinu zaredom gde su izbačeni u polufinalu.[66][67]

Pad uspeha i povratak na stazu slave (2013–danas)[uredi | uredi izvor]

Sledeće dve sezone, tim se mučio da postigne dovoljne rezultate jer se jedva plasirao u plej-of, a u plej-ofu je doživeo poraze u prvom kolu.[68][69] U sezoni 2015. godine, klub je još jednom doživeo slavu jer je osvojio titulu u regularnom delu sezone. U svom putu da povrate prvenstvo u plej-ofu, pobedili su London siti 1–0 golom Branislava Vukomanovića.[70] Njihova potraga za prvenstvom je okončana nakon poraza od 3–2 od ekipe Vaterlua.[71] Bivši kapiten tima Mirko Medić dobio je mesto šefa stručnog štaba za sezonu 2016. godine. On im je obezbedio jedanaesti uzastopni plasman u plej-of tako što su završili na četvrtom mestu na tabeli. Njihov put do šampionata uspešno je započet pobedom od 1-0 nad ekipom Toronto atomik, a Miloš Šćepanović je zabeležio jedini gol.[72] U drugom kolu su pobedili ekipu ukrajinske zajednice Jukrejn junajted 1-0 i tako obeležili njihov šesti finalni nastup na šampionatu.[73] Njihov protivnik u finalu je bio Hamilton siti. Tokom meča, Hamilton je poveo u 14. minutu, a Orlovi su izjednačili u 59. minutu da bi meč poslali u produžetke gde je Šćepanović postigao pobedonosni pogodak i doneo drugu šampionsku titulu Srpskim belim orlovima (treću uključujući i NSL titule).[74][75]

Klub je juna 2020. godine potpisao sporazum o saradnji sa FK Sloboda Užice.[76]

Stadion[uredi | uredi izvor]

Od 2006. do 2013. godine, Beli orlovi su svoje utakmice kod kuće igrali na stadionu Sentenijal park u Etobiku, zapadnom delu grada Toronta. Igrali su 2014. svoje domaće utakmice na stadionu Lamport, ali su se 2015. vratili na Sentenijal park.

Trenutni sastav[uredi | uredi izvor]

Od 31. marta 2024.[77][78]

Br. Pozicija Igrač
1 Kanada G Aleksej Rajšić
2 Srbija N Nikola Timotijević
3 Srbija O Srđan Simović
4 Kanada O Dejan Jaković (kapiten)
5 Kanada O Brendon Velington
6 Kanada O Ejdrijen Ken
7 Srbija N Marko Stajić
8 Srbija S Marko Krasić
10 Crna Gora S Nikola Đurković
12 Kanada G Omid Naimi
13 Srbija N Bojan Zoranović
14 Kanada O Stefan Pejić
15 Kanada O Danilo Bakoč
16 Jordan S Jasin Šahvan
17 Srbija N Vladimir Strizović
18 Srbija O Marko Orošić
19 Srbija N Marko Pavićević
20 Gvajana N Šakil Agard
21 Srbija S Bojan Šišović
Br. Pozicija Igrač
22 Kanada S Noa Mekintajer
23 Srbija O Ivan Ćendić
24 Srbija O Petar Planić
25 Srbija S Miroslav Jovanović
26 Srbija N Stefan Milošević
— Kanada S Hasan Faisal
— Srbija O Dejan Koraksić
— Kanada S Nikola Milinković
— Kanada O Nikola Pojić
— Sijera Leone G Džon Traj
— Srbija G Nikola Postić
— Kanada S Luka Milidragović
— Kanada G Džon Smits
— Kanada O Mark Janković
— Kanada N Adam Vejt
— Urugvaj G Adrijan Ibanjez
— Kanada S Dušan Kovačević
— Srbija N Miloš Mijatović

Povučeni brojevi[uredi | uredi izvor]

9 – Momčilo Stojanović

Treneri[uredi | uredi izvor]

 
Ime Godina
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Ratko Dobrijević 1968–1969
Kanada Alan Harvi[a] 1970
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragan Popović[b] 1971–1972
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Mladen Sarić 1973
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragan Popović 1974–1975
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Dragoslav Šekularac[v] 1975
Irska Džon Dempsi[g] 1976
Gvineja Bisao Luis Dabo 1977
Klub nije učestvovao ove godine 1978
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Nikola Ivetić 1979–1980
Srbija i Crna GoraSrbija Dragoslav Šekularac 2006
Srbija Dušan Belić[d] 2007
Srbija Siniša Ninković 2007
Srbija Branko Pavlović 2007
Srbija Milan Čančarević 2008–2009
Urugvaj Rafael Karbahal 2009
Srbija Dušan Prijić 2009–2010
Kanada Nikola Budalić 2010–2011
Srbija Mirko Medić 2011–2012
Srbija Uroš Stamatović 2012–2016
Srbija Mirko Medić 2016
Srbija Uroš Stamatović 2017
Srbija Milan Mijailović 2017
Srbija Uroš Stamatović 2018–2021
Srbija Zoran Rajović 2021–2022
Srbija Uroš Stamatović 2022–

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Slavlje sa navijačima, 2006. godine
    Slavlje sa navijačima, 2006. godine
  • Timska fotografija, 2007. godine
    Timska fotografija, 2007. godine
  • Slavlje sa navijačima posle osvajanja titule, 2008. godine
    Slavlje sa navijačima posle osvajanja titule, 2008. godine
  • Timska fotografija, 2009. godine
    Timska fotografija, 2009. godine
  • Timska fotografija, 2022. godine
    Timska fotografija, 2022. godine

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kao igrač-trener (engl. player-coach)
  2. ^ Kao igrač-trener (engl. player-coach)
  3. ^ Kao igrač-trener (engl. player-coach)
  4. ^ Kao igrač-trener (engl. player-coach)
  5. ^ Kao igrač-trener (engl. player-coach)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ B92 (27. 10. 2008). „Srpski beli orlovi prvaci Kanade!”. Pristupljeno 8. 10. 2021. 
  2. ^ Labow, Jeffrey (6. 5. 1981). „Canadian flavor for new look NSL”. The Globe and Mail. str. S4. 
  3. ^ „Liga bez briga 5 - Kanada”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 29. 4. 2017. 
  4. ^ B92 (8. 8. 2006). „Beli orlovi nad fudbalskom Kanadom” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 9. 8. 2012. 
  5. ^ a b v g National Soccer League (22. 9. 2020). „1973 Serbian White Eagles” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 06. 2022. g. Pristupljeno 8. 8. 2021. 
  6. ^ „Toronto soccer game near-riot”. Ottawa Citizen. 14. 7. 1975. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  7. ^ The Evening Independent (15. 7. 1975). „Soccer Team Suspended”. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  8. ^ „Feb 24, 2006 CPSL Serbian White Eagles news (from CPSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  9. ^ Večernje novosti (3. 2. 2006). „Prijatelji se ne odbijaju!” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 9. 8. 2012. 
  10. ^ Hornby, Lance. „Feb 24, 2006 CPSL pre-season story”. Toronto Sun. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  11. ^ B92 (3. 10. 2009). „Srpski Beli Orlovi brane titulu” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 24. 5. 2012. 
  12. ^ Glover, Robin. „April 24, 2006 CPSL press conference announcing International friendlies”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  13. ^ a b v Vujcic, Djuradj (18. 10. 2006). „Najbolji kanadski fudbalski klub i prvi srpski, profesionalni, fudbalski klub u dijaspori” (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 08. 12. 2015. g. Pristupljeno 17. 5. 2012. 
  14. ^ „October 22, 2006 CSL Award Winners (from CSL press release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  15. ^ Glover, Robin. „October 22, 2006 CSL Awards Banquet”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  16. ^ Glover, Robin. „October 2, 2006 CSL Quarterfinal Serbian White Eagles vs Toronto Supra Portuguese”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  17. ^ „October 2, 2006 Serbian White Eagles vs Toronto Supra Portuguese (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  18. ^ Glover, Robin. „October 7, 2006 CSL Semi-Final Serbian White Eagles vs Windsor Border Stars”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  19. ^ „October 7, 2006 CSL summary of Semi-Final games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  20. ^ Glover, Robin. „October 15, 2006 CSL Playoff Final Serbian White Eagles vs Italia Shooters”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  21. ^ „October 15, 2006 CSL Playoff Final Serbian White Eagles vs Italia Shooters (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  22. ^ Vujčić, Prvoslav (2006-10-01). „Samo beli orao Srbina spasava” (na jeziku: srpski). Serbian White Eagles FC. Arhivirano iz originala 13. 8. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-11. 
  23. ^ „Krsna slava našeg kluba: Mitrovdan”. FK Srpski beli orlovi. 8. 11. 2022. Arhivirano iz originala 19. 7. 2023. g. Pristupljeno 16. 11. 2023. 
  24. ^ „Canadian Soccer League - Clubs”. 30. 10. 2007. Arhivirano iz originala 30. 10. 2007. g. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  25. ^ Vujcic, Djuradj. „Serbian White Eagles Soccer Club”. serbianwhiteeagles.ca. Arhivirano iz originala 17. 10. 2020. g. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  26. ^ „July 16, 2007 CSL news---League Attendance Increases (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  27. ^ „July 28, 2007 CSL All Star Game results (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  28. ^ Glover, Robin. „October 14, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Windsor Border Stars”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  29. ^ „October 14, 2007 CSL details of Sunday's games (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  30. ^ Glover, Robin. „October 21, 2007 CSL Semi-Final Serbian White Eagles vs Trois-Rivieres Attak”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  31. ^ „October 21, 2007 CSL Semi-Final Serbian White Eagles vs Trois-Rivieres Attak (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  32. ^ „October 23, 2007 CSL Announcement--Two Game Final--Serbian White Eagles vs Toronto Croatia (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  33. ^ „October 24, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia Finals pre-game story”. Toronto Sun. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  34. ^ KELLY, Cathal. „October 25, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia Finals pregame story”. Toronto Star. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  35. ^ „October 26, 2007 CSL Toronto Croatia vs Serbian White Eagles Championship Final pre-series comments”. rocketrobinsoccerintoronto.com. CityNews.ca. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  36. ^ VINCENT, Donovan. „Partisan soccer fans are kept apart at finals | Toronto Star”. Toronto Star. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  37. ^ Abel, Dave. „October 28, 2007 CSL Toronto Croatia vs Serbian White Eagles summary of both Championship Cup Final games.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. The Canadian Press. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  38. ^ „October 28, 2007 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia Championship game 2 (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  39. ^ „May 13, 2008 Canadian Soccer League (CSL) Press Conference (by Rocket Robin)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  40. ^ „Canadian Soccer League Powered by Goalline Sports Administration Software”. 25. 4. 2009. Arhivirano iz originala 25. 4. 2009. g. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  41. ^ Glover, Robin. „October 11, 2008 CSL Quarterfinal Serbian White Eagles vs North York Astros”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  42. ^ „October 11, 2008 CSL Quarterfinal summary (from CSL menu)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  43. ^ „October 18, 2008 CSL Semi-Final summary (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  44. ^ „October 22, 2008 CSL pre-game story on Final (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  45. ^ B92 (27. 10. 2008). „Srpski Beli Orlovi prvaci Kanade” (na jeziku: srpski). Pristupljeno 9. 8. 2012. 
  46. ^ „Beli orlovi nad Kanadom”. novosti.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  47. ^ „Serbian White Eagles win CSL title | Toronto Star”. Toronto Star. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  48. ^ „Eagles nip Attak in CSL final | Toronto Star”. Toronto Star. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  49. ^ McGill, Aldwyn. „Serbian White Eagles win 2008 CSL Championship”. caribbeanstars.com. Caribbean Stars. Arhivirano iz originala 13. 11. 2020. g. Pristupljeno 1. 8. 2017. 
  50. ^ „May 24, 2009 CSL Week 2 Summary (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  51. ^ „September 20, 2009 CSL summary of Sunday's games (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  52. ^ Glover, Robin. „September 20, 2009 CSL Serbian White Eagles vs Toronto Croatia.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 17. 4. 2017. 
  53. ^ „October 3, 2009 CSL Saturday Quarter-Final results (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  54. ^ „October 18, 2009 CSL weekend semi-final games (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  55. ^ „October 24, 2009 CSL Final Trois-Rivières Attak vs Serbian White Eagles.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  56. ^ „October 27, 2009 CSL Award Winners (from CSL media release)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  57. ^ „Canadian Soccer League”. 28. 2. 2011. Arhivirano iz originala 28. 2. 2011. g. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  58. ^ „October 13th, 2010--Canadian Soccer League First Division Week 23”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  59. ^ „October 17, 2010 CSL--details of Sunday games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  60. ^ „October 23, 2010 CSL--Serbian White Eagles Reserves vs York Region Shooters Reserves”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  61. ^ „October 31, 2010 CSL Final--Hamilton Croatia vs Brantford Galaxy (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 18. 4. 2017. 
  62. ^ „October 10, 2011 CSL--Week 23 Standings.”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  63. ^ „October 15, 2011 CSL--details of Saturday's Quarterfinal game (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  64. ^ „October 23, 2011 CSL--details on Sunday's games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 20. 4. 2017. 
  65. ^ „Canadian Soccer League”. 15. 7. 2013. Arhivirano iz originala 15. 7. 2013. g. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  66. ^ „October 13, 2012 CSL Quarterfinals--details of Saturday's game (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  67. ^ „October 21, 2012 CSL Semi-Finals--details of Sunday's games (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  68. ^ „October 13, 2013 CSL Quarterfinal--details of Sunday game (from CSL website)”. rocketrobinsoccerintoronto.com. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  69. ^ „TORONTO CROATIA, KINGSTON FC ADVANCE SATURDAY……CSL playoffs underway | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  70. ^ Adamson, Stan. „SERBIAN WHITE EAGLES DEFEAT LONDON……1-0 victory in quarterfinals | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  71. ^ Adamson, Stan. „WATERLOO IN CSL FINAL WITH 3-2 VICTORY…..First half deficit too much for Serbian White Eagles | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  72. ^ Adamson, Stan. „UKRAINE UNITED, SERBIAN EAGLES ADVANCE……..CSL playoffs continue Sunday | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  73. ^ Adamson, Stan. „SERBIAN EAGLES, HAMILTON CITY IN CSL CHAMPIONSHIP FINAL | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  74. ^ Adamson, Stan. „SERBIAN WHITE EAGLES CSL CHAMPIONS……defeat Hamilton City in final | Canadian Soccer League”. canadiansoccerleague.ca. Pristupljeno 22. 4. 2017. 
  75. ^ „Srpski Beli orlovi šampioni Kanade - Sport”. Sport (na jeziku: srpski). 2. 11. 2016. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  76. ^ Vujčić, Đurađ (2022-09-21). „Potpisan sporazum o bratskoj saradnji sa Slobodom iz Užica” (na jeziku: srpski). FK Srpski beli orlovi. Arhivirano iz originala 8. 2. 2024. g. Pristupljeno 2024-02-20. 
  77. ^ „Spisak igrača”. FK Srpski beli orlovi (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-08-06. 
  78. ^ „Canadian Soccer League”. Canadian Soccer League (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-06-19. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Српски_бели_орлови&oldid=27546645”