FK Šalke 04

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Šalke 04
Schalke 04.svg
Puno imeFußballclub Gelsenkirchen-Schalke 04 e. V.
NadimakPlavi kraljevi
S04
Osnovan4. maj 1904.
StadionVeltins arena, Gelzenkirhen
Kapacitet61.973
PredsednikNemačka Horst Heldt
Nemačka Aleksander Jobst
Nemačka Peter Peters
TrenerHolandija Hub Stevens
LigaBundesliga
2018/19.14.
Domaća oprema
Gostujuća oprema
Treća oprema

Šalke 04 (nem. Schalke 04) je nemački fudbalski klub iz grada Gelzenkirhena. Šalke igra svoje utakmice na Veltins areni kapaciteta 61.973 gledalaca.

Istorija[uredi]

Na levoj obali Emšera nalazi se deo grada pod imenom Šalke. U njemu je 4. maja 1904. godine osnovan klub pod imenom Vestfalija Šalke. Dve decenije kasnije ekipa je uzela današnje ime i boje (kraljevskoplavi desovi sa belim šortsevima), a ubrzo su usledile najbolje godine u istoriji kluba, koje su se poklopile sa nacističkom vladavinom.

Od 1933. do 1942. godine Šalke 04 je ušao u devet finala prvenstva Nemačke i osvojio pet titula prvaka, uz jedan kup. Na trofejima osvojenim u to doba baziran je mit o klubu, koji i šest decenija kasnije privlači ogroman broj navijača. Najspektakularniji u nizu finalnih mečeva odigran je 23. juna 1935, kada je u Kelnu Šalke pobedio Štutgart rezultatom od 6:4, pred čak 75 hiljada ljudi.

Posle Drugog svetskog rata uspeha nije bilo mnogo, a jedina titula osvojena je 1958. godine. Pet godina kasnije Šalke 04 je bio jedan od 16 osnivača Bundeslige, ali ga je od brzog ispadanja spasalo samo proširenje na 18 klubova. Najsramniji trenutak u istoriji kluba dogodio se 17. maja 1971, kada je prodat meč sa Arminijom iz Bilefelda. Kazne (duge suspezije za veći deo tima, uključujući i tri nemačka reprezentativca) su sprečile Šalke da se upusti u borbu za dominaciju sa Bajernom i Borusijom Menhengladbahom u vreme kada je nemački fudbal vladao Evropom.

Šalke je osamdesetih tri puta ispadao iz bundeslige (ali je imao i slavne trenutke - 6:6 sa Bajernom u polufinalu kupa 2. maja 1984. godine), a mesto među najboljima učvrstio je u poslednjih 15 godina. Brojni navijači su punili stadion Park (kapacitet 73.000 gledalaca, izgrađen 1973, pred SP 1973) i kasu kluba, koji se konsolidovao i 1997. osvojio Kup UEFA.

Velike ambicije uprave dovele su do izgradnje Arene na Šalki (61.000 mesta). Minut je nedostajao da se prva sezona u Areni kruniše titulom, ali je gol Bajerna protiv Hamburgera duboko u nadoknadi poslednjeg kola odnela titulu u Minhen. Od tada Šalke je osvojio dva nemačka kupa i postao redovni učesnik Lige šampiona.

Uspesi[uredi]

Nacionalni[uredi]

Šalke je osvojio 7 titula nacionalnog prvaka.

Bundesliga Nemačke

  • Prvak (7): 1933/34, 1934/35, 1936/37, 1938/39, 1939/40, 1941/42, 1957/58.
  • Drugi (9): 1932/33, 1937/38, 1940/41, 1971/72, 1976/77, 2000/01, 2004/05, 2006/07, 2009/10.

Kup Nemačke

  • Osvajač (5): 1937, 1971/72, 2000/01, 2001/02, 2010/11.
  • Finalista (7): 1935, 1936, 1941, 1942, 1954/55, 1968/69, 2004/05.

Fudži kup Nemačke (preteča liga kupa)

  • Osvajač (1) : 1996.

Liga kup Nemačke

  • Osvajač (1): 2005.
  • Finalista (3): 2001, 2002, 2007.

Telekom kup Nemačke (naslednik liga kupa)

  • Osvajač (1) : 2010.

Superkup Nemačke

  • Osvajač (1): 2011.

Druga Bundesliga Nemačke

  • Prvak (2): 1981/82, 1990/91.

Međunarodni[uredi]

Kup UEFA

Intertoto kup

Kup Alpa

  • Osvajač (1): 1968.
Pehar Nemačkog kupa 2002, oštećen za vreme proslave Šalkeovog osvajanja

Igrački kadar u sezoni 2007/2008[uredi]

Ime Datum rođenja broj Nacionalnost
Golmani
Manuel Nojer 27.03.86 1  Nemačka
Ralf Ferman 27.09.88 32  Nemačka
Matijas Šober 8.04.76 33  Nemačka
Toni Topalović 10.10.80 34  Hrvatska
Odbrana
Hajko Vesterman 14.08.83 2  Nemačka
Matijas Abel 22.06.81 4  Nemačka
Marselo Rordon 7.01.76 5  Brazil
Rafinja 7.09.85 1 18  Brazil
Mladen Krstajić 4.03.74 20  Srbija
Benedikt Hevedes 29.02.88 23  Nemačka
Kristijan Pander 28.08.83 24  Nemačka
Vezni red
Levan Kobijašvili 10.07.77 3  Gruzija
Gustavo Varela 15.05.78 7  Urugvaj
Fabijan Ernst 30.05.79 8  Nemačka
Ivan Rakitić 10.03.88 10  Hrvatska
Džermejn Džouns 3.11.81 13  Nemačka
Mesut Ozil 15.10.88 17  Nemačka
Karlos Grosmiler 4.05.83 21  Urugvaj
Zlatan Bajramović 12.08.79 25  Bosna i Hercegovina
Mimun Azauag 17.11.82 26  Nemačka
Markus Hepke 11.04.86 28  Nemačka
Napad
Seren Larsen 6.09.81 9  Danska
Peter Leverkrands 29.01.80 11  Danska
Džerald Asamoa 3.10.78 14  Nemačka
Halil Altintop 8.12.82 19  Turska
Kevin Kuranji 2.03.82 22  Nemačka

Spoljašnje veze[uredi]