Fatimidski kalifat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Fatimidski kalifat
الدولة الفاطمية
al-Fāṭimiyyūn
Zastava
Zastava
Fatimid Islamic Caliphate.png
Fatimidski kalifat 1169. godine
Geografija
Kontinent Afrika
Glavni grad Kairo
Društvo
Službeni jezik Arapski
Religija Šiitski islam
Politika
Oblik države Halifat
 — Halif
Istorija
Istorijsko doba srednji vek
 — Osnivanje 908
 — Ukidanje 1169
Geografske i druge karakteristike
Površina  
 — ukupno 4.100.000 km2 (969. godine) km²
Stanovništvo 6.200.000 stanovnika
Valuta Dinar
Zemlje prethodnice i naslednice
Fatimidskog kalifata
Prethodnice: Naslednice:
Abbasid Flag.png Abasidski kalifat Ajubidska dinastija Flag of Ayyubid Dynasty.svg

Fatimidski kalifat bila je šiitska država na teritoriji današnjeg Egipta osnovana 909. godine u Tunisu. Postojala je do 1169. godine kada je priključena Nur ad Dinovoj državi.

Ovaj članak je deo serije o istoriji Egipta
Istorija Egipta
Flag-map of Egypt.svg

Nastanak[uredi]

Fatimidski kalifat uspostavljen je 909. godine u Tunisu. Od samog nastanka bio je u sukobu sa Bagdadskim (Abasidskim) kalifatom. Osnivač Fatimidskog kalifata bio je Abdulah el Mahdi Bilah, šiit. Tako je stvorena prva šiitska država. Egipćani su smatrali da je Husein potomak Fatime, jedine Muhamedove ćerke. Otuda i naziv kalifata.

Vladavina halifa[uredi]

Fatimidski kalifat je svoj vrhunac dosegao u 10. veku. Međutim, zbog stalnih sukoba uvoznih turskih i crnačkih plaćeničkih trupa, ova moć brzo je počela opadati. Poslednji halif koji je predstavljao kakvu-takvu silu bio je Hakim. Ubijao je koga je stigao, a, čini se, najviše sopstvene vezire. Progonio je i pripadnike drugih religija. Hrišćane i Jevreje terao je da se oblače u crnu odeću i da jašu samo magarce. Dok su bili u kupatilu, hrišćani su oko vrata morali nositi krst, a Jevreji zvono kako bi ih razlikovali od muslimana. Crkvu Svetog Groba je razorio, a sebe proglasio božanstvom. Prihvatila ga je sekta Druza. Ubijen je 1021. godine u zaveri koju je organizovala njegova sestra koju je optužio za nemoral.

Vladavina vezira[uredi]

Nakon Hakimove smrti vlast u Egiptu preuzimaju veziri koji su lako upravljali mladim halifima. U to vreme pada dolazak krstaša u Svetu zemlju. Vezir el Afdal Šahanšah slao je nekoliko ekspedicija u napad na Jerusalimsku kraljevinu. Pohodi su se uglavnom završavali neuspehom (Bitke kod Ramle). Na mestu halifa nalazio se el Amir (1101—1130), pa el Hafiz (1130—1149), pa el Zafir (1149—1154). Bio je to težak period za Fatimidski kalifat, period spletki, zavera, svađa i ljubomora na dvoru. Godine 1153. ubijen je vezir Ibn el Salar od strane Nasi ibn Abasa. Abas potom ubija i halifa Zafara, a na presto postavlja njegovog četvorogodišnjeg sina el Faiza. Faiz je umro 1160. godine, a na presto je postavljen desetogodišnji stričević el Adid. Bio je to četrnaesti i poslednji halif Egipta. Vezir Abas ubijen je 1163. godine od strane Šavara, velikog vezira. U to vreme padaju krstaški pohodi na Egipat jerusalimskog kralja Amalrika I.

Krstaški pohodi na Egipat[uredi]

Šavar je 1163. godine smenjen u dvorskim sukobima. Nasledio ga je vezir Dirham. Šavar šalje poziv u pomoć zengidskom vladaru Nur ad Dinu ne želeći da se lako odrekne titule. Nur ad Din, zainteresovan da svoj uticaj proširi na bogati Egipat, šalje Šavaru u pomoć svog vojskovođu Širkua. Kao odgovor na to, Dirham šalje poziv u pomoć jerusalimskom kralju Amalriku. I Amalrik se odaziva i pokreće krstaše ka Fatimidskom Egiptu iz istih razloga kao i Nur ad Din. Krstaši zadaju poraz Širkuovoj vojsci kod Bagije 1163. godine. Za to vreme Širku smenjuje Dirhama i vraća Šavara na presto.

Šavar tada, strahujući od Nur ad Dina, menja stranu i sklapa savez sa Amalrikovim krstašima. Amalrik prihvata savezištvo i opseda Širkua u Bilbai. Kako bi pomogao svome vojskovođi, Nur ad Din napada krstaške države na severu. U bici kod Harima zarobio je najvažnije krstaške barone (Rajmunda III, Boemunda III, Žoscelina III). Amalrik je prinućen da se vrati u Jerusalim kako ne bi izgubio kraljevinu. Godine 1167. Širku preduzima pohod na Egipat. Amalrik kreće Egipćanima u pomoć. Širku nansi poraz krstašima kod Babaina i osvaja Aleksandriju. Krstaši je opsedaju. Odbranu je vodio Širkuov nećak Salah ad Din Jusuf koji je jedan od retkih muslimana kome će se Evropljani potruditi da mu skrate ime. Bio je to čuveni vojskovođa Saladin koji će dvadeset godina kasnije osvojiti Jerusalim i predvoditi muslimane u Trećem krstaškom ratu. Sada se, međutim, nije iskazao u najboljem svetlu. Grad se morao predati, a Saladin je utočište od besnih građana morao potražiti ni manje ni više nego u krstaškom logoru. Amalrik mu dodeljuje oružanu pratnju koja ga je otpratila do Širkua. Krstaši su za svoju pomoć od Egipta dobili 100.000 zlatnika i savezništvo. Međutim, savezništvo je raskinuto već sledeće godine kada Amalrik pokreće novi pohod u nameri da osvoji Kairo. Širku je uspeo da potpuno protera krstaše iz Egipta i januara 1169. godine trijumfalno uđe u Kairo.

Gubitak nezavisnosti[uredi]

Širku postaje vezir egipatskog sultana. Međutim, umire nakon samo tri meseca posle pijanke. Veliki vezir sada postaje Saladin. Čitava kontrola nad Fatimidskim kalifatom bila je u njegovim rukama. Halifova mamelučka garda pokušala je da ga izbaci iz Kaira. Ovaj pokušaj završen je neuspehom. Saladin je napao mamelučki logor dok oni nisu bili u njemu i zarobio im žene i decu. Mameluci su morali da ga mole za živote svojih porodica. Na kraju su svi Mameluci izmasakrirani. Saladin je sada postao apsolutni vladar Egipta. Najveću šiitsku državu priklonio je Bagdadskom kalifatu. El Adid je sada postao nepotreban i uklonjen je nakon samo nekoliko meseci. Fatimidski kalifat je prestao da postoji.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  • Istorija krstaških ratova — dr Željko Fajfrić