Наполеонова инвазија на Египат и Сирију

Из Википедије, слободне енциклопедије
Наполеонова инвазија на Египат и Сирију
Део Француских револуционарних и Наполеонових ратова
Jean-Léon Gérôme 003.jpg
Бонапарта испред Сфинге, Жан-Леон Жером
Време: 1798-1801
Место: Египат, Левант
Резултат: пораз Француске
Сукобљене стране
 Прва француска република  Османско царство
 Уједињено Краљевство
Команданти и вође
Наполеон Бонапарта
Жан Батист Клебер
Мурат-бег
Вилијам Сидни Смит
Хорејшио Нелсон
Јачина
преко 40.000 Укупно: 460.000
Жртве и губици
непознато непознато

Наполеонова инвазија на Египат и Сирију део је Француских револуционарних ратова. Представља покушај Прве француске републике да у Египту формира своју колонију. Вођена је од 1798. до 1801. године и завршена је поразом Француза.

Увод[уреди]

Француска револуција која је избила 1789. године, изазвала је формирање коалиције европских држава против Француске. У борбама Прве коалиције, истакао се француски војсковођа Наполеон Бонапарта. Својим победана у Италији, Наполеон је стекао велики углед у Паризу. Већ 1797. године Наполеон се спремао да збаци Директоријум. Међутим, према његовим речима „требало је сачекати да плод сазри“ тј. да Директоријум потпуно изгуби углед у Француској. Директоријум је намеравао да изврши десант на Ирску како би задао ударац највећем противнику револуције – Енглеској. Међутим, Французи су знали да су изгледи да десант успе минимални. Због тога су одлучили да задају смртан ударац енглеској поморској трговини. Заузимањем Египта и његовим претварањем у француску колонију, енглеске везе са једном од њених најзначајнијих и најбогатијих колонија, Индијом, биле би пресечене. Наполеон је успео да убеди Директоријум да му дозволи да покрене поход на Египат. Инвазија Египта није имала више изгледа за успех од инвазије на Ирску. Међутим, Наполеон је планирао огромне радове: прокопавање канала који би спајао Средоземно и Црвено море, организовање бројних археолошких ископавања и др. Током експедиције, Наполеона су пратили бројни уметници и научници. Упаво током Наполеонове експедиције на Египат, пронађен је Камен из Розете са кога је Жан Франсоа Шамполион 1822. године дешифровао хијероглифе.

Египат[уреди]

Битка код Пирамида

Бонапарта је, на челу Оријенталне армије, из Тулона кренуо 19. маја 1798. године. Дана 10. јуна заузео је Малту заобишавши снаге Хорејшиа Нелсона. У Египат се искрцао 1. јула, а већ следећег дана је заузео Александрију. Народу Египта се представио као ослободилац од тиранске владе Мамелука и обновитеља власти турског султана. На путу за Каиро сукобио се са Мамелуцима код Хебреиса 17. јула. Након ове победе уследила је још већа победа Француза у бици код Пирамида. Турску султан није схватио француски упад као помоћ већ је приступио Другој коалицији. У међувремену је дошло до устанка народа у Каиру који је сурово угушен 22. октобра. Наполеон се сада представљао као ослободилац египатског народа од турског јарма. Међутим, није наишао на велики одзив Египћана. За то време, француска флота на сидришту код Абукира потпуно је уништена у бици која је вођена 1. августа.

Сирија[уреди]

Битка код Абукира 1799. године

Сазнавши да се из Сирије Турци спремају за упад у Египат, Наполеон им полази у сусрет. Заузео је Ел Ариш 19. фебруара, а 7. марта и Јафу. Пред Ако је стигао 18. марта. Бранили су га Турци предвођени Ахмед ад-Џазар пашом. Помоћ су им пружале и британске снаге. У међувремену се читава Сирија дигла против француских освајача. Малобројна француска армија нашла се на непријатељској територији. Након победе над сиријском војском на брду Табор, Бонапарта се 16. априла враћа у Египат. Ако је издржао опсаду. Французи су у повратку извршили покољ над становницима Јафе убивши 3000 људи.

Повлачење[уреди]

Одсечен од Француске британском флотом, а окружен непријатељски настројеним становништвом, Наполеон је био приморан да напусти Египат. Војску Мустафа-паше тукао је 25. јула код Абукира. Ноћу 23/24. августа 1799. године, са малобројном пратњом, напустио је Египат, предајући команду над египатском војском генералу Клеберу и упутио се у Париз где је исте године извршио државни удар и преузео власт укидајући Прву француску републику. Заједничком акцијом британске и турске војске, Французи су истерани из Египта 1801. године.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја новог века - Ј. В. Тарле
  • Војна енциклопедија, том 3 (87-100)
  • Историја средњег истока (1798-2006) - Масимо Кампанини