Finale Svetskog prvenstva 1974. je bila fudbalska utakmica između Holandije i Zapadne Nemačke da bi se odredio pobednik Svetskog prvenstva 1974. godine. Zapadna Nemačka je pobedila rezultatom 2−1. Holandija je počela meč golom sa penala koji je postigao Johan Neskens u drugom minutu, da bi Paul Brajtner izjednačio sa još jednog penala u 25. minutu pre nego što je Gerd Miler postigao pobedonosni gol u 43. minutu, čime je Zapadna Nemačka osvojila svoje drugo Svetsko prvenstvo.[1]
Petorica nemačkih igrača (Sep Majer, Franc Bekenbauer, Volfgang Overat, Jirgen Grabovski i Horst Diter Hetges) postali su prvi u istoriji koji su osvojili zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u fudbalu.
Franc Bekenbauer (levo) i Johan Krojf (desno), ključni igrači Zapadne Nemačke i Holandije
Zapadnu Nemačku je predvodio Franc Bekenbauer, dok su Holanđani imali svoju zvezdu Johana Krojfa i svoj Totalni fudbalski sistem, koji je zapanjio konkurenciju. Početak meča je odložen pošto je terensko osoblje na stadionu uklonilo korner zastavice za ceremoniju zatvaranja turnira (koja je prethodila finalu), ali je onda zaboravilo da ih vrati. Samo minut nakon početka utakmice, Uli Henes je oborio Krojfa u šesnaestercu Zapadne Nemačke, a Holanđani su poveli iz penala koji je izveo Johan Neskens. Zapadna Nemačka se mučila da se oporavi, ali je u njihovu korist dosuđen penal u 25. minutu nakon što je Bernd Holcenbajn fauliran u okviru holandskog šesnaesterca. Paul Brajtner je preuzeo odgovornost za udarac i postigao pogodak. Ova dva penala su bila prva dosuđena u finalima Svetskog prvenstva. Zapadna Nemačka je počela da napada, a pogodak je usledio u 43. minutu preko Gerda Milera.[2]
Ispostavilo se da je to bio poslednji Milerov gol za tim Zapadne Nemačke, pošto se posle turnira povukao iz međunarodnog fudbala. Dok su timovi napuštali teren na poluvremenu, Krojf je dobio žuti karton zbog svađe sa sudijom.[3]
U drugom poluvremenu viđene su šanse na obe strane. Miler je mislio da je postigao gol kada je ubacio loptu u mrežu, da bi ga poništio linijski sudija koji je označio ofsajd. U 85. minutu Holcenbajn je ponovo pao na zemlju u holandskom šesnaestercu, ali sudija Tejlor nije verovao da je u pitanju faul. Kada se čuo poslednji zvižduk, Zapadna Nemačka je bila proglašena svetskim šampionom 1974, dve godine nakon evropske titule 1972. godine. Ovo je bio jedini slučaj da su aktuelni evropski šampioni osvojili Svetsko prvenstvo sve dok Španija nije ponovila taj podvig 2010,[4] iako je Francuska takođe držala oba trofeja u isto vreme osvojivši Svetsko prvenstvo 1998. nakon čega je usledilo Evropsko prvenstvo 2000. godine.[5]
Brazilac Žoao Avelanž (predsednik FIFA od 1974. do 1998) izneo je neosnovanu tvrdnju da su Svetska prvenstva 1966. i 1974. bila nameštena tako da Engleska i Zapadna Nemačka pobede.[6]
Berti Fogts, koji je tada igrao za Zapadnu Nemačku, izjavio je 1997. da je penal dodeljen Zapadnoj Nemačkoj bio neopravdan. Ipak, on ostaje jedini u timu koji je to želeo da prokomentariše.[7]
^„Spain make history in Johannesburg”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 12. 7. 2010. Pristupljeno 27. 7. 2012.CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^„France win Euro 2000”. BBC Sport. British Broadcasting Corporation. 2. 7. 2000. Pristupljeno 27. 7. 2012.CS1 održavanje: Format datuma (veza)
Urugvaj
Čile
Švedska
Australija
Bugarska
Istočna Nemačka
Argentina
Jugoslavija
Brazil
Poljska
