Пређи на садржај

Домаћини светског првенства у фудбалу

С Википедије, слободне енциклопедије
Домаћини светског првенства у фудбалу од 1930. до 2014.

Домаћину светског првенства у фудбалу поверено је организовање Светског првенства. До сада се ово такмичење одиграло на свим континентима осим у Океанији и на Антарктику.

Само су Италија, Француска, Немачка и Бразил били домаћин такмичења у два наврата, док ће Мексико постати прва земља која је организовала такмичење три пута 2026. године. Стадион Астека у Мексико Ситију је једино место на коме су одиграна два финала Светског првенства.[1]

Списак домаћина

[уреди | уреди извор]

Светско првенство се одржало 21. пут у 17 земаља.

Година Домаћин
1930  Уругвај
1934  Италија
1938  Француска
1942 Отказано због II Светског рата
1946 Отказано због II Светског рата
1950  Бразил
1954  Швајцарска
1958  Шведска
1962  Чиле
1966  Енглеска
1970  Мексико
1974  Западна Немачка
1978  Аргентина
1982  Шпанија
1986  Мексико
1990  Италија
1994  САД
1998  Француска
2002  Јужна Кореја /  Јапан
2006  Немачка
2010  Јужна Африка
2014  Бразил
2018  Русија
2022  Катар
2026  Канада /  Мексико /  САД

Резултати гласања

[уреди | уреди извор]

Светско првенство у фудбалу 1930.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Пре него што је конгрес ФИФА могао да гласа ко ће бити први домаћин Светског првенства, серија повлачења је довела до избора Уругваја. Холандија и Мађарска су се повукле, а ово је праћено повлачењем Шведске у корист Италије, а затим су се Италија и Шпанија повукле у корист, јединог преосталог кандидата, Уругваја. ФИФА-ин конгрес се састао у Барселони, Шпанија, 18. маја, 1929. да ратификује одлуку, а Уругвај је изабран без гласања. Избор локације је био веома контроверзан, с' обзиром на то да је било потребно три седмице путовања бродом између Европе и Јужне Америке. Због тога су само четири репрезентације из Европе учествовале на првенству.[2]

Резултати:

  1.  Уругвај
  2.  Италија повукла се у корист Уругваја
  3.  Шпанија повукла се у корист Уругваја
  4.  Шведска повукла се у корист Италије
  5.  Холандија повукла се
  6.  Мађарска повукла се

Светско првенство у фудбалу 1934.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Шведска се повукла пре гласања, препуштајући једином преосталом кандидату, Италији, да организује Светско првенство 1934. Одлука је ратификован од стране Конгреса ФИФА у Стокхолму, Шведска и Цириху, Швајцарска, 14. маја 1932. Фудбалски савез Италије прихватио је дужност домаћинства 9. октобра, 1932.

Резултати:

  1.  Италија
  2.  Шведска

Светско првенство у фудбалу 1938.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Пошто ниједна нација није повукла своје понуде пре гласања, конгрес ФИФА сазван је у Берлину, Немачка, 13. августа, 1936. да одлучи следећег домаћина Светског првенства. За избор Француске било је потребно само једно гласање, јер је Француска је имала више од половине гласова у првом кругу.[3]

Резултати:

  1.  Француска, 19 гласова
  2.  Аргентина, 4 гласа
  3.  Немачка, 0 гласова

Светско првенство у фудбалу 1942. и 1946.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Избијање Другог светског рата отказало избор домаћина, као и само одржавање Светских првенстава 1942. и 1946.[4]

Светско првенство у фудбалу 1950.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Бразил је званична понуда за Светско првенство поднео још 1942, али првенство је отказано након избијања Другог светског рата. Светско првенство 1950. је првобитно планирано за 1949, али је дан након што је Бразил изабран од конгреса ФИФА 26. јула, 1946. у Луксембургу, Светско првенство је померен за 1950.

Резултати:

  1.  Бразил

Светско првенство у фудбалу 1954.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Домаћин Светског првенства 1954, Швајцарска, одлучен је 26. јула 1946 у Луксембургу, истог дана када је Бразил изабран за организатора Светског првенства 1950. Ово Светско првенство је, због организовања првенства 1950, померен за једну годину, односно из 1953. у 1954.

Резултати:

  1.  Швајцарска

Светско првенство у фудбалу 1958.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Као и у већини ранијих надметања за домаћина првенства и ово је прошло без отпора, а конгрес ФИФА ратификовао је избор Шведске (који су повукли своје понуде за Светско првенство 1930. и 1934.), у Рио де Жанеиру, Бразил, 23. јуна 1950.

Резултати:

  1.  Шведска

Светско првенство у фудбалу 1962.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Западна Немачка је повукла своју кандидатуру пре гласања, које је одржано у Лисабону, Португал, 10. јуна 1956, остављајући две преостале понуде. У једном кругу гласања, Чиле је победио Аргентину.

Резултати:

  1.  Чиле 32 гласа
  2.  Аргентина 11 гласова
  3.  Западна Немачка повукла се

Светско првенство у фудбалу 1966.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Шпанија је повукла понуду пре гласања од стране конгреса ФИФА, које је одржано у Риму, Италија, 22. августа 1960. Опет, постојао је само један круг гласања, а Енглеска је победила Немачку, као што је то урадила и у финалу тог првенства.

Резултати:

  1.  Енглеска 34 гласа
  2.  Западна Немачка 27 гласова
  3.  Шпанија повукла се

Светско првенство у фудбалу 1970.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Конгрес ФИФА сазван је у Токију, Јапану, 8. октобра 1964. Био је потребан један круг гласања да би Мексико добио домаћинство.

Резултати:

  1.  Мексико 56 гласова
  2.  Аргентина 32 гласа

Светско првенство у фудбалу 1974., 1978. и 1982.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре 1974:

Кандидатуре 1978:

Кандидатуре 1982:

У чудном склопу околности, три домаћина су изабрана у Лондону, Енглеска, 6. јула, 1966.од стране конгреса ФИФА. Шпанија и Немачка, једна наспрам друге биле су у трци за хостовање првенства 1974. и 1982, договорили су се да свака земља преузме одговорност организовања по једног првенства. Немачка је одустала од надметања 1982, а Шпанија повукла из надметања 1974. Мексико, који је освојио организацију првенства 1970. пре само две године, исто над Аргентином, пристао је да се повуче додели Аргентини домаћинство.

Резултати:

1974:

  1.  Западна Немачка
  2.  Шпанија повукла се уз замену за организовање првенства 1982

1978:

  1.  Аргентина
  2.  Мексико повукао се јер су освојили хостинг за Светско првенство 1970.

1982:

  1.  Шпанија
  2.  Западна Немачка повукла се уз замену за организовање првенства 1974

Светско првенство у фудбалу 1986.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Гласањем сада управља Извршни одбор ФИФА (или ИО), који се састао у Стокхолму 9. јуна, 1974. и ратификовао једину понуду, Колумбијску понуду.

Резултати:

  1.  Колумбија

Међутим, Колумбија се повукла након што је изабрана за домаћина због финансијских проблема, 5. новембра 1982, мање од четири године пре догађаја. Позив за достављање понуда је послат поново, и ФИФА је добила кандидатуре три државе:

У Цириху, 20. маја 1983, Мексико је једногласно освојио организовање, које се по први пут у историји одржало анонимно (осим оних држава које нису имале противника).

Резултати:

  1.  Мексико непознат број гласова (анонимно гласање)
  2.  Канада,  САД 0 гласова

Светско првенство у фудбалу 1990.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Енглеска и Грчка су се повукле пре гласања, које је требало да буде спроведено од стране ИО у Цириху, 19. маја 1984. Још једном, само један круг гласања је био потребан, а Италија је освојила више гласова од Совјетског Савеза.

Резултати:

  1.  Италија 11 гласова
  2.  Совјетски Савез 5 гласова
  3.  Грчка повукла се
  4.  Енглеска повукла се

Светско првенство у фудбалу 1994.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Упркос томе што је било три кандидатуре, био је само један круг гласања. Гласање је одржано у Цириху (трећи пут узастопно), 4. јула 1988, а Сједињене Државе су добиле организацију.

Резултати:

  1.  САД 10 гласова
  2.  Мароко 7 гласова
  3.  Бразил 2 гласа

Светско првенство у фудбалу 1998.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Ово гласање је одржано, у Цириху, по четврти пут заредом, 1. јула 1992. Само једно гласање је био довољно да Француска преузме домаћинство и победи кандидатуре Марока и Швајцарске.

Резултати:

  1.  Француска 12 гласова
  2.  Мароко,  Швајцарска 7 гласова

Светско првенство у фудбалу 2002.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Дана 31. маја 1996, избор за домаћина је одржан у Цириху, пети пут узастопно. Заједничка понуда је формирана између Јапана и Јужне Кореје, а понуда је изгласана усмено. Први пут су 2 земље заједнички организовале Светско првенство.[5]

Резултати:

  1.  Јапан/ Јужна Кореја (Заједничку понуда, изгласана усмено)
  2.  Мексико

Контроверза

[уреди | уреди извор]

Светско првенство у фудбалу било је први пут одржано у Азији, као и први пут заједнички организовано између две земље, Јужне Кореје и Јапана. У почетку, две азијске земље су биле конкуренти у процесу надметања. Али, непосредно пре гласања, сложили су се са ФИФА да заједнички организују првенство. Међутим, ривалство и удаљеност између њих довели су до организационих и логистичких проблема. ФИФА је изрекла да се заједничко домаћинство неће вероватно поновити, а то је 2004 је званично изјављено у ФИФА статуту.[6]

Светско првенство у фудбалу 2006.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Дана 7. јула 2000, избор за домаћина одржан је, по шести пут узастопно, у Цириху. Бразил је повукао своју понуду три дана пре гласања, па је гласање сужено на четири понуде. Ово је био први избор у којем је било потребно више од једног круга гласања, а на крају су била потребна три. Немачка је у првом кругу гласања била убедљива, а у другом је била изједначена са Јужном Африком коју је у трећем кругу победила за само један глас.[7]

Резултати:

Држава Први круг Други круг Трећи круг
 Немачка 10 11 12
 Јужна Африка 6 11 11
 Енглеска 5 2 0
 Мароко 2 0
 Бразил 0 0

Контроверза

[уреди | уреди извор]

Контроверза око одлуке о додели првенства 2006 Немачкој довело је до даље промене у гласању. Коначни резултат је био 12 гласова напрема 11 у корист Немачке против Јужне Африке, која је била фаворит за победу. Новозеландски члан ФИФА-е, Чарли Демпси, који је требало да гласа за Јужну Африку од стране фудбалске конфедерације Океаније, уздржао се од гласања у последњем тренутку. Да је гласао за Јужну Африку, резултат би био 12-12, дајући могућност да председник ФИФА Сеп Блатер, који је веровао у кандидатуру Јужне Африке, да одлучујући глас. Занимљиво је то, да је Чарли Демпси био један од 8 чланова ИО ФИФА, који је свој глас за Јужну Африку мењао за Шварцвалдску шунку и сат са кукавицом.[8]

Светско првенство у фудбалу 2010.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Ово је прво Светско првенство који је одржано у Африци. То је највећи спортски догађај икада одржан на том континенту, пошто Олимпијске игре тек треба да се одрже у Африци. Након што је потврђено од стране ФИФА да заједничка понуда неће бити дозвољен у будућности, Либија и Тунис су повукла њихову понуда 8. маја, 2004. Дана 15. маја 2004 у Цириху (седми пут узастопно), Јужна Африка, после пораза 2006, победила је дугогодишњи кандидата за домаћина, Мароко, 14 гласова наспрам 10, док Египат није добио ниједан глас.[9]

Резултати:

Држава Први круг
 Јужна Африка 14
 Мароко 10
 Египат 0
  1.  Либија повукла се 8. маја 2004, након одлуке да заједничке понуде нису дозвољене
  2.  Тунис повукао се 8. маја 2004, након одлуке да заједничке понуде нису дозвољене

Светско првенство у фудбалу 2014.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

ФИФА је наставила континенталну ротацију одржавања Светског првенства, а првенство 2014. одржано је у Јужној Америци. Бразил је био први кандидат без противника, још од првенства '86, иако је Колумбија била заинтересована, као и Чиле и Аргентина да заједнички организују првенство, сви су одустали. Извршни одбор ФИФА је потврдио, 30. октобра 2007. једногласном одлуком да ће Бразил угостити најбоље фудбалере на 20. првенству света.[10]

Резултати:

  1.  Бразил

Светско првенство у фудбалу 2018.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

ФИФА је објавила 29. октобра 2007. да више неће наставити са континенталном ротацијом, након селекције 2006. године. Најновија политика за избора домаћина је та да свака земља може да поднесе кандидатуру, под условом да њихова континентална конфедерација није била домаћин у претходна два Светска првенства. То значи да земље из Африке и Ј. Америке нису имале право организације. Извршни одбор је 2. децембра 2010. објавио да ће Русија организовати првенство.[11]

Резултати:

Држава Први круг Други круг
 Русија 9 13
 Шпанија/ Португалија 7 7
 Белгија/ Холандија 4 2
 Енглеска 2 0

Контроверза

[уреди | уреди извор]

Пре гласања, због наводног мита суспендована су два члана ИО ФИФА, смањен је број бирача на 22. Енглеска је подигла жалбу, након објаве Русије као домаћина. Ове жалбе су укорењене у оптужбу да је било елемената корупције у оквиру Комисије за гласање и да је резултат је био унапред одлучен, и да су чланови Извршног одбора заборавили обећања да гласају за понуду Енглеске.[12]

Светско првенство у фудбалу 2022.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

ФИФА је објавила 29. октобра 2007. да више неће наставити са континенталном ротацијом, након селекције 2006. године. Најновија политика за избора домаћина је та да свака земља може да поднесе кандидатуру, под условом да њихова континентална конфедерација није била домаћин у претходна два Светска купа. То значи да земље из Европе и Ј. Америке нису имале право организације. Извршни одбор је 2. децембра 2010. објавио да ће Катар организовати првенство. Први пут у историји гласања је било потребно 4 рунде.[13]

Резултати:

Држава Први круг Други круг Трећи круг Четврти круг
 Катар 11 10 11 14
 САД 3 5 6 8
 Јужна Кореја 4 5 5 0
 Јапан 3 2 0 0
 Аустралија 1 0 0 0

Контроверза

[уреди | уреди извор]

Пре гласања, због наводног мита суспендована су два члана ИО ФИФА, те је смањен број бирача на 22.

Светско првенство у фудбалу 2026.

[уреди | уреди извор]

Кандидатуре:

Извршни комитет Фифе је између 2013. и 2017. постављао бројна континентална ограничења по питању избора домаћина. Првобитно је било да понудама које су долазиле из континената на којима су се одржала последња два првенства није било дозвољено да конкуришу за домаћинство. Касније је привремено то ограничење промењено да је било забрањено само тој конфедерацији која је била домаћин последњег првенства, како се првенство не би два пут заредом одржало на истом континенту.[14] пре него што је враћена првобитна забрана. Међутим, у случају да ниједна понуда не испуњава одређене критеријуме за домаћинство, ФИФА има право да направи изузетак и у договору са појединим конфедерацијама додели домаћинство.[15][16] Марта 2017. године, председник Фифе Ђани Инфантино је потврдио да је савезима из Европе (УЕФА) и Азије (АФК) забрањено да конкуришу за домаћинство, пошто се првенство 2018. одржало у Русији, а 2022. у Катару.[17] У том случају, за првенство 2026. могли су конкурисати савези из следећих четири конфедерација: Северне Америка (КОНКАКАФ), Јужне Америке (КОНМЕБОЛ), Африке (КАФ) и Океаније (ОФК), или потенцијалан избор од стране Фифе уколико нико не испуњава критеријуме.

Домаћинство од стране више од једне земље (које је било забрањено од стране Фифе након првенства 2002), је касније одобрено за 2026. али без икаквих ограничења по питању броја земаља домаћина. Такође за 2026, ФИФА је имала право да искључи конкуренте које нису испуњавале одређене критеријуме за домаћинство.[15]

Канада, Мексико и САД су првобитно послали одвојене понуде за домаћинство, али су 10. априла 2017. послали уједињену понуду да све три земље заједно буду домаћини. Мароко је жељу за кандидатуром изразио 11. августа 2017.[18]

По први пут у избору земље домаћина учествовале су чланице Фифе које су гласале за избор домаћина. Гласање је било одржано на 68. ФИФА конгресу у Москви, 13. јуна 2018. године, дан пред почетак турнира 2018. године.[19][20] Канада, Мексико и САД, као уједињена понуда, добили су 134 валидних гласова наспрам понуде Марока који је добио 65 валидних гласова. Фудбалски савез Србије гласао је за Мароко.[21] Гана је била суспендована због корупцијског скандала и стога није имала право гласа,[22] четири домаћина и њима сродне три чланице Фифе нису могле да гласају, три савеза су остала суздржана приликом гласања, док је Иран изабрао опцију „ниједно од понуђених”.

Ово ће бити прво такмичење на коме су домаћини три земље, Канади ће ово бити прво домаћинство, док ће Мексико постати прва земља у којој је три пута одржано Светско првенство, након 1970. и 1986. док ће САД бити други пут домаћин након првенства 1994. године. На турниру који ће бити први са 48 земаља учесница, стадион Астека ће постати први стадион на коме су игране утакмице Светског првенства на три различита турнира. Мароку је ово пета неуспешна кандидатура.[19]

Земља Гласови
Рунда 1
 Канада,  Мексико,  САД 134
 Мароко 65
Ниједно од понуђених 1[а]
Суздржани 3[б]
Укупно гласова 203[в]
  1. ^ Иран је изабрао опцију „ниједно од понуђених”.
  2. ^ Куба, Словенија и Шпанија биле су уздржане
  3. ^ Од 211 чланица Фифа, Гана је била суспендована, четири понуђача (Канада, Мексико, САД и Мароко) нису могли да гласају, као ни три чланице Фифе које су територије САД − Гвам, Порторико и Америчка Девичанска Острва

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Чињенице о Светским првенствима у фудбалу”. Приступљено 1. 7. 2018. 
  2. ^ „BBC SPORT | WORLD CUP | History | Uruguay 1930”. Приступљено 29. 1. 2011. 
  3. ^ „fifaworldcup.yahoo.com”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2007. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  4. ^ „August 13 – Hitler Applies for 1942 World Cup | On This Football Day”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2012. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  5. ^ „BBC SPORT | WORLD CUP | Front Page”. Приступљено 29. 1. 2011. 
  6. ^ „World Cup 101: Ten most controversial moments - ESPN Soccernet”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  7. ^ „Germany 2006 - Home”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2006. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  8. ^ „^ German magazine takes credit for bribery hoax”. Приступљено 29. 1. 2011. 
  9. ^ „FIFA.com - Host nation of 2010 FIFA World Cup™ - South Africa”. Архивирано из оригинала 12. 11. 2009. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  10. ^ „Brazil World Cup 2014.”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  11. ^ „Soccer World Cup 2018”. Архивирано из оригинала 10. 05. 2011. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  12. ^ „seven bosses of Fifa pledged to back England’s World Cup bid then failed to vote for us, it was revealed yesterday. - mirror.co.uk”. Приступљено 29. 1. 2011. 
  13. ^ „2022 World Cup”. Приступљено 29. 1. 2011. 
  14. ^ „Current allocation of FIFA World Cup confederation slots maintained”. FIFA. 30. 5. 2015. Архивирано из оригинала 30. 5. 2015. г.. 
  15. ^ а б „FIFA Council discusses vision for the future of football”. FIFA. 14. 10. 2016. Архивирано из оригинала 17. 10. 2016. г.. 
  16. ^ „FIFA blocks Europe from hosting 2026 World Cup, lifting Canada's chances”. Canadian Broadcasting Corporation. Associated Press. 14. 10. 2016. Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г.. 
  17. ^ „Trump travel ban could prevent United States hosting World Cup”. The Guardian. 9. 3. 2017. 
  18. ^ „Maroko želi Svetsko prvenstvo 2026. godine”. Б92. 12. 8. 2017. 
  19. ^ а б „Светско првенство 2026: Канада, САД и Мексико заједнички до домаћина”. ББЦ на српском. 13. 6. 2018. 
  20. ^ „SAD, Kanada i Meksiko domaćini Svetskog prvenstva 2026.”. Б92. 13. 6. 2018. 
  21. ^ „Voting Results for the 2026 FIFA World Cup” (PDF). fifa.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 11. 2025. 
  22. ^ „Ghana not taking part in 2026 FIFA World Cup vote”. footyghana.com (на језику: енглески). 13. 6. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Домаћини_светског_првенства_у_фудбалу&oldid=30568281”