Hamfri od Glostera

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hamfri od Glostera
Detalj sa naslovnice iluminiranog rukopisa Džona Talbota, 1. grofa od Šruzberija, iz 1445. godine, gde je prikazan Hamfri od Glostera.
Datum rođenja(1390-10-03)3. oktobar 1390.
Datum smrti23. februar 1447.(1447-02-23) (56 god.)
Mesto smrtiBeri Sent Edmunds, Kraljevstvo Engleska
DržavljanstvoEnglesko
NarodnostEngleskaEngleska
ReligijaRimokatolička
Zanimanjeplemić
SupružnikŽaklina, grofica od Enoa, Eleonora, vojvotkinja od Glostera
DecaAntigone Plantagenet
RoditeljiHenri IV Lankaster
Meri Bohun
Šablon:Infokutija Vladar

Hamfri od Glostera (engl. Humphrey, [1]; 3. oktobar 1390 - 23. februar 1447) je bio najmlađi [2] sin engleskog kralja Henrija IV i njegove supruge Meri Bohun, brat drugog engleskog kralja Henrija V i stric Henrija VI [3].

Godine 1414. dodeljena mu je titula vojvode od Glostera. Sledeće godine učestvovao je u pohodu kralja Henrija V protiv Francuske. Engleze je posle osvajanja grada Arflera napala francuska vojska, koja je teško poražena kod Aženkura. Posle smrti Henrija V 1422. godine Hamfri je postao namesnik njegovog sina Henrija VI. Na tom položaju se održao do 1429. godine, kada ga je zamenio Henri Bofort. Tokom njegovog namesništva Engleska je bila u neprekidnom haosu, zbog njegove pustolovne i nemirne prirode.

Hamfri je pokvario odnose između Engleske i Burgundije tako što se oženio Žaklinom, groficom Holandije i Enoa i tako pokušao da zavlada Nizozemskom [4], na koju je vojvoda Burgundije polagao pravo. Burgundski vojvoda je potom 1435. godine ugovorom iz Arasa stao na francusku stranu u Stogodišnjem ratu. Burgunđani su onda 1436. godine napali engleski Kale, koji je Hamfri uspešno odbranio.

Hamfri se 1428. godine oženio Eleonorom Kobem. Eleonora je uhapšena 1441. godine, pod optužbom da je veštica, kada se Hamfri povlači iz javnog života. Dana 20. februara 1447. godine i on je uhapšen i zatovren u Beri Sent Edmundsu u Safoku, gde je i umro tri dana kasnije.

Bitka kod Aženkura[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Bitka kod Azenkura

Pohod kralja Henrija V[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Opsada Arflera (1415)

Učestvovao je u pohodu svog brata svog brata Henrija V protiv Francuske. Avgusta 1415. godine, Henri se iskrcao u Normandiji sa nekih 2 000 oklopnika i oko 6 000 strelaca i odmah započeo opsadu grada Arflera [5]. Velikim zaslugama Hamfrija, grad je pao 22. septembra, ali do tada je epidemija dizenterije znatno smanjila veličinu i snagu kraljevske vojske [5]. Henri je rešio da se vrati kući, ali da bi iskazao svoj prezir prema neprijatelju, odlučio je da se vrati preko Kalea [6].

Pripreme za bitku[uredi | uredi izvor]

Hamfri od Glostera, crtež iz XV veka

Ova odluka da se krene prema Kaleu bila je krajnje nepromišljena. Zaraza i gubici u opsadi Arflera sveli su vojsku na nekih 6 000 ljudi. Bilo je malo namirnica, pa je vojska skoro umirala od gladi, a velike kiše pretvorile su oblast u more blata. Kada je saznao da francuska vojska nastupa prema njemu, Henri je shvatio da su njegovi ljudi previše slabi da bi pokušali da beže i bio je prinuđen da se pripremi za bitku. Izabravši položaj tako da su mu bokove štitili voćnjaci dva sela, Tramekura i Aženkura, Henri je rasporedio svoje ljude u već tri uobičajena odreda sa vitezovima i kopljanicima u sredini i strelcima na bokovima [7].

Tok bitke[uredi | uredi izvor]

Bitka je počela jurišem francuske konjice, koji su uglavnom zaustavili engleski strelci. Mada njihove strele nisu mogle da probiju oklop vitezova, mogle su da im pobiju konje i tako razbiju juriš. Onda su krenuli napred francuski pešadijski odredi. Dok su se vitezovi koji su je činili doteturali kroz blato do engleskih položaja bili su već previše umorni da bi se borili. Videvši u kom su oni stanju, Engleski strelci su pobacali lukove i krenuli u borbu sa Francuzima prsa u prsa. Pošto su umorni francuski vitezovi jedva držali oružje u rukama, Englezi su ih lako zarobljavali ili ubijali. U trenutku kad se treći francuski odred spremao da napadne kralj Henri imao je gotovo isto toliko zarobljenika koliko i vojnika.

Treći odred francuske vojske se tiho povukao sa bojišta. Engleski gubici bili su neverovatno mali: manji od stotinu ljudi [8]. Uskoro su Englezi zavladali čitavim severom Francuske i zauzeli Pariz [4].

Namesnik Engleske[uredi | uredi izvor]

Dolazak na položaj[uredi | uredi izvor]

Godine 1422. [4] [9] [10] Henri V se razboleo [4] i umro [4] [9]. U skladu sa ugovorom iz Troa [9] krune Engleske [4] [9] i Francuske [9], pošto je umro i francuski kralj Šarl VI [4] [9], pripale su Henrijevom sinu Henriju VI [4] [9] [10], koji u to vreme nije imao ni godinu dana [4] [9]. Hamfri i njegov brat Jovan, vojvoda Bedforda, postali su namesnici. Oni su podelili vlast, tako da je Hamfri vladao Engleskom, a Jovan Francuskom [9] [10].

Hamfrijevo mecenatstvo[uredi | uredi izvor]

Hamfri je bio jedan od najzanimljivijih ljudi tog doba. Bio je veseo, raskoši predan knez, pokrovitelj učenih ljudi i sakupljač knjiga. Njegova biblioteka bila je temelj velike Bodlejske biblioteke u Oksfordu. On je, takođe, bio ambiciozan i nepromišljen [2].

Feudalna anarhija[uredi | uredi izvor]

Izbijanje nemira[uredi | uredi izvor]

Zbog njegove pustolovne i nemirne prirode, Engleska je bila u neredu [10]. Oko prestola je zametnuta borba najkrupnijih feudalaca Engleske za uticaj i vlast [4].

Grb Hamfrija od Glostera

Dok su ratni uspesi Henrija V privremeno zadržavali narodno nezadovoljstvo, bezobzirno gospodarenje feudalaca, prekomerno povišavanje poreza, pljačkanje državne kase i sramni neuspesi u Francuskoj sada su izazivali su sve veće roptanje [11]. Viši slojevi u Engleskoj nisu bili zainteresovani za francuske posede svog kralja-dečaka i uopšte nisu imali nameru da troše novac kako bi se oni očuvali [12]. Riteri, buržoazija i gornji sloj seljaka želeli su jaku vlast koja bi učinila kraj feudalnoj anarhiji [13].

Samovolja feudalaca[uredi | uredi izvor]

Feudalni velikaši bili su okruženi velikim pratnjama najamnika, koji su uglavnom bili vrbovani među propalim plemstvom. Dobijali su uniformu (livreja) s grbom barona — otuda naziv tih vojnih pratnji livreje. Gospodarile su grupe feudalaca, međusobno povezane rodbinskim vezama — čitavi feudalni klanovi. Velike feudalce okruživali su mali rođaci i susedi koji su od njih zavisili. Feudalaci sa svojim livrejom, sa svojim srodnicima i klijentima, nisu se bojali ni kralja, ni njegovih sudova ni činovnika. Oni su napadali na susede, zauzimali njihovu zemlju, a njegova pratnja ponekad je pljačkala na drumovima i upuštala se u prave bitke s vlastima i s državnom vojskom. Izbori za parlament vršili su se pod neposrednim pritiskom tih bandi koje su glasale po naređenju svog lorda i uterivale strah u kosti svim ostalim biračima. Donji dom dospeo je u ruke baronskih eksponenata. Baroni su dolazili u parlament s naoružanim pratnjama. Kada je bilo zabranjeno da se u parlament unosi oružje, oni su dolazili s toljagama. Parlament je 1426. godine dobio naziv batinski parlament. Kada su zabranjene toljage, oni su krili pod plaštevima kamenje i olovne tegove.

Opadanje feudalne privrede[uredi | uredi izvor]

Ovo vaskrsavanje feudalne anarhije stojalo je u vezi sa opadanjem feudalne privrede. U to vreme kada se novo plemstvo prilagođavalo novim uslovima proizvodnje i sve više prebacivalo na kolosek kapitalističke eksploatacije, privreda krupnih feudalaca, koji su živeli prvenstveno od feudalne rente, preživljavala je oštru krizu [14]. Pošto nisu uspeli da povećaju feudalnu rentu i kuluk, oni su u većini slučajeva prestali da vode vlastelinsko gazdinstvo i davali su vlastelinsku zemlju u arendu [15]. Arendatori vlastelinske zemlje bili su uglavnom obogaćeni seljaci. Likvidacija vlastelinskog gazdinstva dala je znatan potsticaj za raslojavanje seljaka i porast bogatog gornjeg sloja u njemu, ali u isto vreme ona je imala i vrlo važnih posledica za feudalce.

Snalažennje plemstva u ovoj situaciji[uredi | uredi izvor]

Iluminirana minijatura Hamfrija i njegove druge supruge Eleonore iz Knjige Dobrotvora (lat. Liber Benefactorum) Tomasa Volsingema. Britanska biblioteka, 1431. godina.

Likvidiravši svoje vlastelinsko gazdinstvo, feudalci su izgubili svaku vezu s tržištem i nisu imali mogućnosti da iz trgovine izvlače profit. U isto vreme seljačke rente su bile fiksirane. Feudalci su se pretvorili u proste uživaoce rente, ali su na tom putu njihove mogućnosti bile veoma ograničene i zato su oni usmerili svoje želje u pravcu parazitske eksploatacije državnog aparata kao sredstva za povećanje svojih prihoda. Glavni zadatak feudalnih klika postao je borba za vlast, borba za sticanje kraljevske krune ili uticaja na kraljevskom dvoru kako bi se pljačkala državna kasa. Drugi izvor prihoda postaje vojnička pljačka, ratni plen pa čak i jednostavno pljačkanje na drumovima. U epohi opšteg uspona privrednog života Engleske feudalci su se opet pretvorili u opasne pljačkaše, podivljali su i svojom krvavom borbom za plen nanosili ogromnu štetu interesima onih klasa koje sada sve više izbijaju u prvi red u privrednom životu zemlje [4].

Trgovina[uredi | uredi izvor]

U to vreme engleski trgovački brodovi pojavili su se u svim morima zapadne Evrope.

U Engleskoj je počelo da se menja čitavo društveno uređenje. Prvo mesto u engleskoj privredi počelo je da dobija gajenje ovaca, proizvodnja tkanina i pomorska trgovina. Sve je to rušilo stari feudalni poredak. Sistem kmetstva nastavljao je da brzo propada, a na selu i u gradu sve se više širio najamni rad. Počelo je da se stvara novo plemstvo [16], koje se formira uglavnom u sredini riterstva [14]. Novo plemstvo nije ličilo na staro, feudalno. Ono nije živelo toliko od eksploatacije zavisnog seljaštva koliko od eksploatacije najamnog rada i prodaje svojih proizvoda. Trgovina, cene vuni i žitu, niska najamnina — to su bila pitanja koja su najviše interesovala novo plemstvo. U redove tog novog plemstva prodiru trgovci, koji su kupili zemljoposed, a isto tako i obogaćeni kulaci. Novom plemstvu bila je potrebna jaka kraljevska vlast, koja bi mogla da zaštiti interese engleske trgovine i da čvrsto drži u potčinjenosti radnike [16].

Dolazak Engleskog jezika[uredi | uredi izvor]

U to doba Engleski tek postepeno potiskuje latinski i francuski jezik iz suda i parlamenta. Parlamentarni aktovi su tada pisani na francuskom. Latinski ostaje jezik crkve i nauke, ali govorni jezik svih klasa društva i jezik književnosti postaje engleski [14].

Ekonomija Engleske[uredi | uredi izvor]

Portret Hamfrijevog sinovca i kralja Henrija VI iz Nacionalne galerije portreta Istorije kraljeva i kraljica Engleske, nastao oko 1540. godine.

Bez obzira na sve političke razdore i ratne neuspehe, Engleska se brzo ekonomski razvijala. Iako su se feudalni neredi teško odrazili na narodnoj privredi, a ratni neuspesi nepovoljno uticali na englesko zanatstvo i trgovinu, zapažao se opšti porast proizvodnih snaga i duboki društveni preobražaj.

Arenda u poljoprivredi počela je da igra sve veću ulogu. Likvidacija domena na zemlji krupnih feudalaca stvorila je za nju naročito povoljne uslove. Druga karakteristična pojava na engleskom selu postaje prelaženje jednog dela obogaćenih kulaka, koji su nakupovali znatne deonice zemlje, u redove plemstva. Zemlju su često sticali i trgovci, zelenaši, zanatlije težeći ne samo da unosno ulože svoj novac, već da steknu i politički uticaj koji je bio vezan s posedovanjem zemlje [17].

Plemstvo koje je reorganizovalo svoje gazdinstvo na novim osnovama, novi zemljoposednici i gornji sloj bogatog seljaštva bili su zainteresovani za jaku kraljevsku vlast [18].

Do krupne promene dolazi u oblasti zanatstva. Došlo je do preustrojstva gradskih esnafa, raslojavanja u esnafima, otežavanja ulaska u redove majstora, pretvaranja kalfi u stalne najamne radnike. Ujedno s tim počeli su da nastaju i savezi kalfi. Niz malih esnafskih majstora faktički je izgubio svoju samostalnost pa je primoran da radi za krupne majstore i trgovce. U gradskom se zanatstvu sve više zaoštravala klasna borba. Gradska uprava se zatvorila u uzak krug, usretsređujući su u rukama esnafskih vrhova. U borbi za obuzdavanje i potčinjavanje pretproletarijata još neojačaloj gradskoj buržoaziji takođe je bila potrebna podrška jake centralne vlasti.

Glavna linija razvitka engleskog zanatstva ipak je tekla mimo gradova. Nova forma zanatske organizacije — manufaktura — izgrađuje se na selu. Grad sa svojim esnafskim ograničenjima i monopolima nije predstavljao za nju povoljnu osnovicu. Masa seoskih kućnih zanatlija se potčinila bogatim trgovcima-manufakturistima. Tu su se stvorili prvobitni oblici kapitalističke eksploatacije, kojoj je bila potrebna energična državna podrška.

1422. godine trgovci Hanze izvezli su iz Londona 4.464 trube (peče) sukna, i od tad je broj izvezenih sukana stalno rastao. Sem toga, i engleski trgovci počinju da izvoze tkanine. Engleska je sve više prelazila na aktivnu trgovinu, na osvajanje novih tržišta.

Engleskoj spoljnoj politici u znatnoj meri davali su pravac interesi engleske trgovine. Jaka centralna vlast, sposobna da vodi čvrstu politiku, bila je potrebna engleskim trgovcima, koji su osvajali nova tržišta [19].

Hamfrijeva prva supruga Žaklina, grofica Holandije i Enoa. Slika iz 1578. godine, Antverpen.

Odlazak sa položaja[uredi | uredi izvor]

Godine 1429. Hamfrija su zamenili članovi kuće Bofort [10] predvođeni Henrijem Bofortom, biskup Vinčestera.

Žaklina od Enoa[uredi | uredi izvor]

Žaklina, mlada i bogata grofica Enoa, Holandije i Zelanda, nije se slagala sa svojim mužem Žanom od Brabanta, pa je pobegla u Englesku. U Engleskoj je privukla pažnju preduzimljivog Hamfrija. Marljivo tražeći saglasnost od raznih suprotstavljenih papa, Žaklina je uspela da obezbedi poništenje svog braka i da se uda za Hamfrija. Na to je njen rođak, burgundski vojvoda Filip Dobri, koji se nadao da će posle njene smrti naslediti njene zemlje, upao u njih, proterao Hamfrija i bacio je u tamnicu i preuzeo njeno nasleđe. Ovaj Hemfijev postupak je narušio odnose između vojvode Burgundije i vojvode Bedforda, koji se nije trudio da obuzda svog naprasitog brata [2].

Poslednje godine i smrt[uredi | uredi izvor]

Naklonost burgundskog vojvode prema Englezima je opadala, pa se ugovorom u Arasu izmirio sa [20] francuskim kraljem Šarlom VII [20] [21] [22]. Burgunđani su onda 1436. godine opseli engleski Kale. Hamfri je uspešno odbranio grad, iako je bilo sasvim jasno da su engleski napori da se sačuvaju francuski posedi Henrija VI uzaludni [23].

Godine 1428. Hamfri se oženio svojom dugogodišnjom ljubavnicom Eleonorom Kobem, koja se bavila nekromantijom. Eleonora je optužena za jeres i uhapšena 1441. godine, a Hamfri se povukao iz javnog života. 20. februara 1447. godine Hamfri je pod optužbom za izdaju uhapšen i zatvoren u Buri-Sent-Edmundsu u Safoku. Tri dana kasnije on je umro. Sahranjen je u katedrali u Sent Olbansu.

Genealogija[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Edvard II Plantagenet, kralj Engleske
 
 
 
 
 
 
 
8. Edvard III Plantagenet, kralj Engleske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Izabela Francuska
 
 
 
 
 
 
 
4. Džon od Genta, vojvoda od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Viljem III de Eno, grof Holandije
 
 
 
 
 
 
 
9. Filipa od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Žana Valoa od Enoa
 
 
 
 
 
 
 
2. Henri IV Lankaster, kralj Engleske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Henri Plantagenet, vojvoda Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
10. Henri I od Lankastera, vojvoda Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Mod Čauort
 
 
 
 
 
 
 
5. Blanš od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Henri de Bomon, grof Buhana
 
 
 
 
 
 
 
11. Izabela de Bomon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Alisa Komin, grofica Buhana
 
 
 
 
 
 
 
1. Hamfri od Glostera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Hamfri Bohun, grof Hereforda
 
 
 
 
 
 
 
12. Vilijam de Bohun, grof Nortemptona
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Elizabeta Rudlanska
 
 
 
 
 
 
 
6. Hamfri de Bohun, grof Hereforda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Bartolomej de Badlsmer, baron Badlsmera
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeta de Badlsmer
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Margaret de Kler, baronesa Badlsmera
 
 
 
 
 
 
 
3. Meri Bohun
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Edmund Ficalan, kralj Arundela
 
 
 
 
 
 
 
14. Ričard Ficalan, grof Arundela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Alisa de Veren
 
 
 
 
 
 
 
7. Džoana Ficalan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henri Plantagenet, vojvoda Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
15. Eleonora od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Mod Čauort
 
 
 
 
 
 

Galerija[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pejnter 1997, str. 594.
  2. ^ a b v Pejnter 1997, str. 412.
  3. ^ Pejnter 1997, str. 556.
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 280.
  5. ^ a b Pejnter 1997, str. 401.
  6. ^ Pejnter 1997, str. 401-402.
  7. ^ Pejnter 1997, str. 402.
  8. ^ Pejnter 1997, str. 403.
  9. ^ a b v g d đ e ž z Pejnter 1997, str. 404.
  10. ^ a b v g d Pejnter 1997, str. 436.
  11. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 280-281.
  12. ^ Pejnter 1997, str. 405.
  13. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 281.
  14. ^ a b v Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 279.
  15. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 279-280.
  16. ^ a b Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 278.
  17. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 283.
  18. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 283-284.
  19. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 284.
  20. ^ a b Pejnter 1997, str. 412-413.
  21. ^ Pejnter 1997, str. 409.
  22. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 250.
  23. ^ Pejnter 1997, str. 413.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hamfri od Glostera na Vikimedijinoj ostavi.


Tomas Vudstok (pre velike pauze)
vojvoda Glostera
(1414-1447)
Ričard od Glostera (posle velike pauze)
Džon od Genta (pre velike pauze)
namesnik Engleske
(1422-1429)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хамфри_од_Глостера&oldid=27531153”