Hejdar Alijev

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hejdar Alijev
Hejdar Alijev, 1997.
Lični podaci
Datum rođenja(1923-05-10)10. maj 1923.
Mesto rođenjaNahčivan, SSSR
Datum smrti12. decembar 2003.(2003-12-12) (80 god.)
Mesto smrtiKlivlend, Ohajo, SAD
NarodnostAzer
ReligijaIslam, Šiit
UniverzitetAzerbejdžanska državna naftna akademija, Baku State University
Porodica
SupružnikZarifa Alijeva
Decasin Ilham, ćerka Sevilj
Politička karijera
Politička
stranka		Partija Novi Azerbejdžan
24. jun 1993 — 31. oktobar 2003.
PrethodnikAbulfaz Elčibej
NaslednikIlham Alijev
Potpis

Hejdar Alirza oglu Alijev (azer. Heydər Əlirza oğlu Əliyev; 1923 — 2003) je bio treći predsednik Azerbejdžana, od 24. juna 1993. do 31. oktobra 2003. godine.[1] Kao nacionalni predsednik imao je ustavna ovlašćenja, ali njegov uticaj na azerbejdžansku politiku započeo je godinama ranije. Kao mladić pridružio se Azerbejdžanskom narodnom komesarijatu za državnu bezbednost (NKGB) i brzo se uspeo na čin general-majora.

Režim koji je uspostavio Hejdar Alijev u Azerbejdžanu opisivan je kao diktatorski,[2][3][4][5][6][7] autoritaran,[8][9][10][11] i represivan.[12] Politički komentatori ističu da je Alijev vodio opresivnu policijsku državu, da je nameštao izbore i zagušivao štampu,[13][14] dok drugi ističu da je njegova uravnotežena politika Azerbejdžanu donela stabilnost.[15][16]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u gradu Nahčivanu. Nakon što je završio Nahčivansku pedagošku školu, od 1939. do 1941. je studirao arhitekturu na Azerbejdžanskom industrijskom institutu (danas Azerbejdžanska državna naftna akademija).

Pridružio se NKGB-u (preteča KGB-a) 1944. godine. Brzo se uspeo do čina general-majora i već 1964. postao zamenik šefa, a 1967. šef Azerbejdžanskog KGB-a.

Leonid Brežnjev je 1969. Alijevu dodelio funkciju Prvog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Azerbejdžana. Tokom svog mandata uspešno se borio protiv korupcije. Jurij Andropov ga je 1982. imenovao za prvog zamenika predsednika Veća ministara Sovjetskog Saveza. Alijev je na ovoj funkciji bio Azer koji se najviše uspeo u političkoj hijerarhiji Sovjetskog Saveza.

Godine 1987. bio je prisiljen da podnese ostavku i ode u penziju zbog optužbi za korumpiranost koje je izneo Mihail Gorbačov.

Do 1990. je živeo u Moskvi, a u toku raspada Sovjetskog Saveza vratio se u Azerbejdžan. Do 1993. je bio guverner Nahčivana, a nakon što je dotadašnji predsednik Abulfaz Elčibej sišao s vlasti nakon referenduma, Alijev je izabran za novog predsednika u oktobru 1993. godine.

Marta 1995. protiv Alijeva je pokušan državni udar, koji je završio ubistvom vođe puča, pukovnika Rovšana Džavadova.

Zdravlje je počelo da mu se pogoršava 1999, a lečio se u SAD. S funkcije predsednika sišao je u oktobru 2003, umro je u Klivlendu (SAD) 12. decembra iste godine.

Mladost[uredi | uredi izvor]

Hejdar Alijev je rođen je u Nahičevanu u kući koja se nalazila u Puškinovoj ulici, poznatoj kao Puškinski potok.[17] Rođen je u porodici željezničkog radnika kao četvrto od osmoro dece. Porodica Alijev je u Nahičevan došla iz azerskog sela Džomartli u nekadašnjem Zangezurskom ujezdu (današnje selo Tanat kod Gorisa u jermeniji).[18] Majka njegovog oca bila je iz sela Urud (danas selo Vorotan u Jermeniji).[19] Među njegovim pretcima ima i onih koji su nosili počasni naslov kerbalai koji se davao onim šijitskim muslimanima koji su hodočastili u Karbalu u Iraku. U jednom intervjuu Alijev je rekao: "Ja po svojim korenima pripadam muslimanskoj religiji. Po nacionalnosti sam Azer i ponosan sam s tim".[20] U njegovoj je porodici bilo još četvero braće: Hasən (1907 - 1993), Husein (1911 - 1991), Akil (1926 - 2006) i Kalal (r. 1928) te tri sestre: Sura, Šafika i Rəfika (r. 1932).

Nakon završenog obrazovanja na Pedagoškoj visokoj školi 1939. Alijev je otišao da studira arhitekturu na Azerbejdžanskom industrijskom institutu. Međutim, početak Drugog svetskog rata je prekinuo njegovo obrazovanje.[21]

Komunističko razdoblje[uredi | uredi izvor]

Delatnost u službi sigurnosti[uredi | uredi izvor]

Hejdar Alijev kao pukovnik KGB-a

Od leta 1941. godine Alijev je radio kao načelnik odjela u Narodnom komesarijatu unutrašnjih poslova Nahičevanske ASSR i u Veću narodnih poslanika Nahičevanske ASSR. U leto 1944. godine premešten je u službu državne sigurnosti.[21] Bio je pripadnik SMERŠA, vojne protivobavještajne službe, na Ukrajinskom bojištu.[22] U Komunističku partiju SSSR-a učlanio se 1945. godine, a iste godine završio je kurs osposobljenja u Školi obuke rukovodstva operativnog sastava MUP-a SSSR-a. Nakon toga se vratio u Nahičevan gde je radio u službi sigurnosti s činom poručnika.[23]

Na 30. godišnjicu sovjetske vojske i mornarice, 1948. godine, Alijev je odlikovan jubilarnom medaljom, a u to vreme promovisan je u čin natporučnika.[23] Od te je godine vodio 5. odeljenje MUP-a u Azerbejdžanskoj SSR.[24] Između 1949. i 1950. godine pohađao je Školu obuke rukovodstva operativnog sastava MUP-a SSSR-a radi prekvalifikovanja u Lenjingradu koju je završio s odličnim uspehom.[25] Nakon toga vratio se u Baku i ubrzo je unapređen u čin kapetana.[23] Od 1953. godine radio je u Istočnom odeljenju KGB-a, te je putovao u Pakistan, Iran, Avganistan i Tursku.[22]

Za zamenika šefa KGB-a u Bakuu imenovan je 1956. godine.[23] Pod njegovim rukovodstvom i neposrednim sudelovanjem sprovedene su operacije delovanja "Dvoboj", "Alagez", "Prirodoslovac" i druge.[25] Uporedno je pohađao večernje odeljenje Fakulteta istorije Azerbejdžanskog državnog univerziteta, na kojemu je diplomirao 1957. godine.[22] Zbog uzorne službe KGB ga je odlikovao više puta.[25] Od 1960. godine bio je na čelu protivbaveštajnog odela Veća ministara Azerbejdžanska SSR.[26] Zamenikom predsedavajućeg KGB-a Azerbejdžanska SSR imenovan je 1964. godine.[25] Na čelu azerbejdžanskog KGB-a bio je general Semjon Cvigun, pomoćnik i zet glavnog sekretara KP SSSR-a Leonida Brežnjeva, koji je Alijeva preporučio na položaj prvog zamjenika.[27] Dve godine kasnije završio je obuku rukovoditeljskog sastava s odličnim uspehom na Višoj školi KGB-a nazvanu po Feliksu Dzeržinskom.[25]

Cvigun je, nakon što ga je Brežnjev imenovao zamenikom šefa KGB-a, pomogao Alijevu da ga zameni na čelu Azerbejdžanskog KGB-a.[28] Tako je Alijev odlukom Prezidijuma Vrhovnog sovjeta Azerbejdžanska SSR imenovan na dužnost šefa azerbejdžanskog KGB-a 21. juna 1967. godine.[25] On je bio je prvi Azer na toj dužnosti nakon Mira Džafara Bagirova.[29] Na toj dužnosti ostao je do 14. 7. 1969. godine. Kao šef azerbejdžanskog KGB-a, dao je velik doprinos nacionalizaciji i obuci obavještajnih stručnjaka. Unapređen je u čin generala majora. Zbog zasluga u službi, šef KGB-a u SSSR-u Jurij Andropov poslao mu je pismo zahvale i vredan poklon.[25]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Heydar Aliyev biography”. Arhivirano iz originala 2007-09-13. g. Pristupljeno 2007-08-11. 
  2. ^ The Two Faces of Azerbaijan’s Mr. Aliyev // The New York Times, JAN. 11, 2015
  3. ^ Hans Slomp. Europe, A Political Profile: An American Companion to European Politics: An American Companion to European Politics. ABC-CLIO, 2011. ISBN 9780313391811. P.672
  4. ^ FranCoise Companjen, Laszlo Maracz, Lia Versteegh. Exploring the Caucasus in the 21st Century: Essays on Culture, History and Politics in a Dynamic Context. Amsterdam University Press, 2011. ISBN 90-8964-183-1, 9789089641830. P.121
  5. ^ Thomas Goltz. Azerbaijan Diary: A Rogue Reporter’s Adventures in an Oil-Rich, War-Torn, Post-Soviet Republic. M.E. Sharpe, 1999. ISBN 9780765602442. P.66
  6. ^ Elisabeth Precht. Azerbaijan In the Shadow of a Dictatorship //Jarl Hjalmarson Foundation, 2012
  7. ^ V tureckom učebnike Geйdar Aliev predstavlen kak diktator Arhivirano 2017-08-20 na sajtu Wayback Machine // Sontact.az. 2013 Fevralь 09 «V izdannoй v Turcii učebnike „Konstitucionnoe prava“ dlя studentov universitetov bыvšiй prezident Azerbaйdžana Geйdar Aliev nazvan „diktatorom“» (copy)
  8. ^ Rise of Leader's Son Sharpens Azerbaijan's Identity Crisis // Washington Post. August 9, 2003
  9. ^ David J. Kramer and Richard Kauzlarich. It’s time for the United States to act on Azerbaijan // Washington Post, September 8, 2016
  10. ^ Svante E. Cornell Democratization Falters in Azerbaijan // Journal of Democracy 12.2 (2001) 118—131
  11. ^ Borisov Nikolaй Aleksandrovič. Institucionalizaciя instituta prezidentstva i perspektivы konsolidacii političeskih režimov na postsovetskom prostranstve // «Politiя».-2011.-№ 4(63).-S.93-103. «I hotя эta gipoteza eщё nuždaetsя v dopolnitelьnoй proverke, umestno predpoložitь, čto v эtih gosudarstvah sostoяlasь avtoritarnaя konsolidaciя, pričem važneйšim eё faktorom bыl institut prezidentstva i sami ličnosti prezidentov (Saparmurat Niяzov, Эmomali Rahmon, Nursultan Nazarbaev, Geйdar Aliev)»
  12. ^ Encyclopædia Britannica. Heydar Aliyev.

    Azerbaijani politician who, was one of the most powerful men in Azerbaijan for more than 30 years, as deputy chairman (1964-67) and chairman (1967-69) of the regional KGB, as secretary (1969-87) of the Communist Party of Azerbaijan, and from 1993 as the repressive and autocratic president of independent Azerbaijan.
  13. ^ „Heidar Aliev, maestro of the Caucasus”. The Economist. 2000-08-31. ISSN 0013-0613. Pristupljeno 2017-09-03.  "There is stability, because Mr Aliev is an acute tactician who runs a heavy-handed police state. Opposition leaders who decline to be co-opted are in jail, in exile or bullied. Elections are rigged, the media muzzled."
  14. ^ Kucera, Joshua (2008-05-20). „Travels in the Former Soviet Union”. Slate (na jeziku: engleski). ISSN 1091-2339. Pristupljeno 2017-09-03. 
  15. ^ Aslanli, Araz. „AZERBAIJAN-RUSSIA RELATIONS: IS THE FOREIGN POLICY STRATEGY OF AZERBAIJAN CHANGING?” (PDF). 
  16. ^ „why-so-much-stability-an-overview-of-the-azerbaijani-political-system” (PDF). 
  17. ^ Rečь Prezidenta Azerbaйdžana Geйdara Alieva na ceremonii otkrыtiя pamяtnika genialьnomu russkomu poэtu A.S.Puškinu (na ruskom). Hejdar Alijev irsi, 9. travnja 2000. Pristupljeno 2. svibnja 2014.
  18. ^ De Wall, 2004, str. 306.
  19. ^ Ahundova 2007, str. 19–29
  20. ^ Gusman 2005, str. 95
  21. ^ a b Hajdar Alirza oglu Alijev - Nacionalni vođa azerbejdžanskog naroda. Hejdar Alijev irsi. Pristupljeno 2. 5. 2014.
  22. ^ a b v Altstadt 1992, str. 177
  23. ^ a b v g Aliev, Geйdar (na ruskom). Lenta. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  24. ^ Aliev Geйdar Alievič (Aliev Geйdar Alirza-oglu) (na ruskom). Kommersant, 15. 12. 2003. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  25. ^ a b v g d đ e Heads of special services of Azerbaijan: Aliyev Heydar Alirza ogly: June, 1967 – July, 1969 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. maj 2014) (na engleskom). Ministarstvo nacionalne sigurnosti Republike Azerbejdžan. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  26. ^ Geйdar Aliev – arhitektor sovremennogo Azerbaйdžana ("Tvoй vыhodnoй") Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. maj 2014) (na ruskom). Golos Rossii, 12. 5. 2013. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  27. ^ Mihail Makejev: "Filipp Borkov ili diversionnый harakter "holodnoй voйnы"", KTO estь KTO (na ruskom), br. 6 (15). Ruski biografski institut, Moskva, 1999. Pristupljeno 8. 5. 2014.
  28. ^ Altstadt 1992, str. 177–178
  29. ^ Altstadt 1992, str. 178

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hejdar Alijev na Vikimedijinoj ostavi.


Predsednik Azerbejdžana
1993—2003.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хејдар_Алијев&oldid=26497808”